Miodrag Mile Isakov: Mediji su u bednom i ponižavajućem položaju

Iako taj događaj smatra danom kada je počelo uspostavljanje demokratije i demokratskih institucija, čini se da je celo društvo, uključujući i medije, optrčalo krug i vratilo se na početak. Tim povodom, situaciju u medijima komentariše prvi predsednik NDNV-a i jedan od potpredsednika Đinđićeve vlade, Miodrag Mile Isakov.

* Kako biste ocenili medije i novinarstvo danas, dve decenije nakon demokratskih promena?

– Jednostrano, nedovoljno udubljeno u problem i suštinu problema i bez stava, što stvara otpor kod jednog dela publike koja to prepoznaje. Problem je i što je Milošević najurio sve kvalitetne novinare iz medija, i nije imao ko da poduči mlađe generacije, niti su imali na koga da se ugledaju. Ljudi koji danas vode medije su mladi, sa nedovoljno iskustva i znanja o samoj profesiji, njenoj društvenoj ulozi, značaju i ozbiljnosti posla kojim se bave.

* Da li ste kao prvi predsednik NDNV, očekivali ovakvo stanje u medijima?

– Ni na kraj pameti mi nije bilo, ne zato što nisam verovao da će se pojaviti neka vlast koja će biti jednako rigidna kao ona iz devedesetih. Ali sam bio siguran da novinari posle tog iskustva, borbe koju su vodili gotovo čitavu deceniju, posle saznanja da mogu da promene stvari kada su jedinstveni, odlučni i spremni na određene sankcije, kao što su bili mnogi od nas. Tada smo bili spremni da primimo otkaz dostojanstveno, ne vidim razloga zašto to danas nije slučaj. To je osnovni razlog zašto su mediji u ovako teškoj situaciji. Kada bi se novinari suprotstavili pritiscima odlučnije, kao što smo mi to radili, ne bi bila ovakva situacija. Sada imamo dvoje, troje novina, i jednu, dve televizije koje pokušavaju da se koprcaju, i u mogućnosti su zato što nemaju vlasnike koji su spremni na prodaju i poslušnički odnos prema režimu. Nisam zaista mogao sanjati da će mediji i novinarstvo doći u tako bedan i ponižavajući položaj kao što je to sada.

* Da li je to posledica grešaka učinjenim nakon petog oktobra?

– Mi smo krivi, mi koji smo u to vreme bili nekakvi lideri te opozicije, i kasnije zauzeli važne i odlučujuće pozicije u vlasti. Među nama je bilo onih koji su voleli da mediji budu njihovi, da ih slušaju da ih hvale ali ne da ih i kude. To se u prvi mah događalo instinktivno, pošto su se novinari za tih sedam, osam decenija borbe protiv režima, zapravo svrstali na stranu opozicije. Kada su ti ljudi došli na vlast, oni su ih smatrali svojima, pa su bili spremni da im gledaju kroz prste, tolerišu svakakve gluposti, da ne prenose greške i ono što rade ako ne valja. Dok su se osećali sigurnim, zbog podrške medija koju su imali, nisu smatrali da je potrebno da se nešto posebno obračunavaju sa onima koji su bili Pink, i sa Pinkom naročito. Mitrović se trudio da se dodvori njima i uspevao je u tome. Vremenom kako ih je darivao sve više i više, na kraju se ispostavljalo da su oni njemu sve više dužni.

Nepostojanje sankcija prema onima koji su zloupotrebljavali medije za prostu propagandu i izvršavanje volje režima, takođe je uticalo na današnje stanje. Da je to tada urađeno, sad bi oni koji se dodvoravaju aktuelnoj vlasti, morali da razmišljaju šta će kada ta vlast padne, a pašće jednog dana.

* Koliko su sami novinari krivi za današnju situaciju?

– Verovao sam da sam novinari više nikada neće pristati na ponižavajući položaj kakav su imali devedesetih, koji čak nisu ni imali, nego su pokušali da im nametnu pa su odbili, po cenu gubitka posla, i na kraju pobedili. Čim smo videli da su počele da se prave informativne emisije sa lažima, sa prećutkivanjem istinitih događaja i tragedija, mi smo odustali od učešća u tome. Interes profesije je lični interes, i mi bez te profesije ne postojimo i ne možemo biti važan učesnik uređenja društva. Postojaće veća sloboda ako profesiju budemo štitili sami.

* Čini li vam se da na medijskoj sceni imamo jako duboku ideološku podeljenost i nedostatak dijaloga?

– Jednostranost i isključivost je prisutna. Robuje se nekim stereotipima, kao npr. proevropskim. Ako si proevropski, onda si jako dobar, moderan, napredan. Zašto? Kakve to veze ima? Nisu ideologije nešto iracionalno, to je ubeđenje, građeno na nečemu, i ako to nosite kao čovek, to je nešto što bi svako trebao da poštuje bez obzira na to da li se sa time slaže ili ne.

* To biste pripisali svim stranama u medijskom prostoru?

– Da, s tim što su sa jedne strane relativno obrazovani i pametni ljudi, ali to nije dovoljno. Mora se imati dovoljno novinarskog iskustva. Danas imamo novinarstvo koje se uglavnom zasniva na spoljašnjim efektima, i zbog toga ono gubi snagu i nije dovoljno ubedljivo.

* Da li je mediji u Srbiji shvataju ulogu, koja podrazumeva da treba da premoste te razlike?

– Ne samo da premoste, nego i da se bave drugačijim mišljenjem, a ne samo da afirmišu svoju stranu, nego da izučavaju i ono drugo, jer možda i tamo ima nešto upotrebljivo. Ono što ne valja kod druge strane treba analizirati i tako dokazivati da ne valja, a ne samo ubeđivati svoju publiku da je ono u šta i sam veruješ ispravno. To je pravo novinarstvo.

Kapacitet za promene

* Ima li u Srbiji kapaciteta za promene?

Nisam zadovoljan ni onim što se danas dešava i po retkim nezavisnim medijima. Oni rade slično, ne udubljuju se u problem. Primetio sam manir postavljanja provokativnih pitanja, iz kojih će se videti da su protiv nečega, umesto da postavljaju suštinska pitanja. Reč je o nedovoljnoj profesionalnosti.