Sednica je počela diskusijom o žalbama koje je glavni i odgovorni urednik Danasa, Draža Petrović, podneo povodom teksta objavljenog u Srpskom telegrafu i na njegovom portalu – Republika. U spornim tekstovima navodi se da je Danas „opozicioni tabloid koji laže i cenzuriše za Đilasa”. Do ovakvog zaključka Srpski telegraf, kako se navodi u tekstu, došao je jer Danas nije objavio celu izjavu koju je glavni urednik Srpskog telegrafa, Milan Lađević dao za ovaj list. Danas, naime, nije objavio deo izjave u kojoj Lađević govori o „Đilasovoj zombi-politici”, te je ocenjen kao mediji koji je neprofesionalan i cenzuriše.
Članica Komisije za žalbe, Zorica Višnjć čitav tekst Srpskog telegrafa ocenila je kao „klasičan spin koji se već duže vreme sprovodi na javnoj sceni”, te da se u Srbiji svi mediji dele na „režimske i tajkunkske”, čime se šalje poruka da ne postoje nezavisni mediji. Novinarka Ljiljana Smajlović međutim je istakla da je za „nekoga ovaj tekst spin, a za nekoga istina, te da ne mogu nečije uverenje da proglase lažljivim, pogotovu ako 80 odsto građana deli to uverenje”.
Članovi Komisije za žalbe bili su podeljenog mišljenja – dok je šestoro glasalo da je Kodeks prekršen, troje je bilo protiv, te konačna odluka nije doneta.
Duže od 40 minuta Komisija je raspravljala o osam žalbi koje je protiv Južnih vesti, portala N1 i nova.rs, Glasa javnosti, Direktno i Aloa podneo nastavnik iz Niša, Miljan Milenković zbog tekstova koji su ovi mediji objavljivali o njemu.
On se nedavno kandidovao za direktora osnovne škole u Nišu, zbog čega su Južne vesti podsetile čitaoce na njegovu spornu biografiju. Milenković, inače član SNS-a, pre dve godine je bio v.d. direktor niškog Lutkarskog pozorišta, a povukao se zbog pisanja Južnih vesti da je postavio nadzorne kamere svuda po pozorištu, između ostalog i u svlačionice, zbog čega su se pobunili glumci i roditelji dece. Južne vesti su takođe podsetile da je u istom periodu na fejsbuku ispod fotografije jedne svoje učenice Milenković ostavio „lascivan” komentar. Južne vesti su u svom članku navele da roditelji „u tajnosti prikupljaju potpise” protiv imenovanja Milenkovića za direktora škole, jer su „nekim roditeljima pretili opasni momci koji podržavaju Milenkovića”.
Ostali mediji preneli su objave Južnih vesti.
Članica Komisije, Vida Petrović Škero istakla je da je u velikoj dilemi jer je sa jedne strane javni interes, a sa druge povreda njegovog (Milenkovićevog) privatnog prava, te da je problem u načinu na koji je napisan tekst.
„Koje je pravo bitnije, da li da javnost, odnosno svi roditelji u toj školi, budući đaci i oni koji su već tu, imaju za direktora takvog čoveka ili je važnije ništa ne pisati o njemu jer ga ponovo povređuješ. Kod nas je problem na koji se napravi afera, odnosno na koji se plasira tekst”, rekla je Petrović Škoro te istakla da po njenom mišljenju Kodeks nije prekršen.
Tamara Skrozza bila je saglasna se da je ovo u interesu javnosti da zna, ali da je „o svemu moglo da se piše na pristojniji način”.
„Vi kada pročitate te tekstove, ispada da je čovek troglava aždaja, sklanjaj decu deset metara od njega”, istakla je Skrozza i dodala da je Kodeks prekršen.
Komisija je za sve tekstove većinom glasova donela odluku da su prekršeni delovi Kodeksa o novinarskoj pažnji, ali i članovi koji se odnose na obavezu novinara da prave razliku između činjenica i komentara, pretpostavki i nagađanja, te da su u tekstovima iznete neosnovane optužbe i glasine.
N1 je zbog objavljivanja Milenkovićeve fotografije sa ćerkom povredio i pravo na privatnost deteta.
Izuzetak je kolumna na portalu Direktno, za koju članovi Komisije nisu doneli odluku o prekršaju Kodeksa jer je reč o ličnom stavu.
Inače, početkom oktobra Ministarstvo prosvete je poništilo konkurs za direktora škole.
Pred Komisijom su se našle i žalbe koje je podnelo Ministarstvo kulture i informisanja protiv Kurira i portala nova.rs.
Kurir je naime u dva teksta pisao kako je bivši ministar kulture Vladan Vukosavljević „usled pandemije ojadio budžet” jer je „spiskao 37 miliona na skupove i seminare” za narednu godinu. Ministarstvo je međutim objasnilo da su samo sklopljeni ugovori pri čemu taj novac možda i neće biti potrošen, što je i Kurir naveo u samom tekstu.
Komisija je sa deset glasova donela odluku da Kurir prekršio upravo član Kodeksa koji upućuje da naslov ne sme biti u suprotnosti sa tekstom.
Ministarstvo se žalilo i na tekst nova.rs u kojem se navodi da je „Maja Gojković poslala svoj tim u Ministarstvo informisanja, gde su češljali predmete i počeli da rade sistematizaciju radnih mesta”.
Kako se čitav tekst svodi na anonimne izvore, Komisija je jednoglasno odlučila da je prekršena istinitost izveštavanja.
Komisija za žalbe nije imala ni dilemu da je Kodeks prekršen u slučaju žalbe Pavla Jelisijevića zbog teksta koji je Media portal objavio o njemu. Jelisijević je inače admin fejsbuk grupe „Dnevna doza prosečnog Čačanina”, na kojoj se između ostalog kritikuje lokalna vlast SNS-a. Sa druge strane, Jelisijević u žalbi tvrdi da je Media portal upravo povezan sa poslanikom SNS-a iz Čačka, te da je kritika lokalne vlasti na fejsbuk grupi razlog objavljivanja takvog teksta.
Media portal između ostalog navodi da je Jelesijević „iskompleksirana osoba sa manjim ili većim nedostacima”, te iznose brojne neargumentovane tvrdnje, upravo je zato Komisija jednoglasno odlučila da su prekršene odredbe istinitost izveštavanja i deo Kodeksa koji se tiče kulture javne reči.
Vlasnik Kurira, Igor Žeželj podneo je žalbu protiv N1 jer na svom portalu nisu preneli celo pismo koje je objavljeno na sajtu Kurira, inače upućeno Savetu za borbu protiv korupcije.
Naime, Savet za borbu protiv korupcije uputio je saopštenje N1 u kojem poziva Žeželja da javno objavi pismo Savetu. Pismo je objavljeno na sajtu Kurira, međutim N1 jd preneo samo delolve istog. Komisija je jednoglasno odlučila da N1 prenošenjem delova Žeželjevog pisma nije prekršio Kodeks.
Sednicu Komisije za žalbe Saveza za štampu, možete pogledati ovde.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.