Etičko izveštavanje o migrantima retkost u domaćim medijima

Pored mnoštva izjava građana o navodnim napadima od strane migranata, među tim vestima često su se nalazile i one koje nisu aktuelne, a koje čak i nisu iz naše zemlje. Slikoviti primer toga bila je vest o silovanju državljanke Avganistana sa posledicom neželjene trudnoće u prihvatnom centru u Šidu, koja u stvari datira iz 2018. godine.

U jednom od manipulativnih tekstova, gde se izveštava o napadima migranata, navedeno je i da je Srbija najmanje rasistička zemlja u Evropi, o čemu je VOICE već pisao.

Kodeks novinara Srbije jasno govori o značaju poštovanja prava pretpostavke nevinosti tj. dužnosti novinara da štite privatnosti i identitet i žrtve i počinioca krivičnog dela. Veliki broj medija u Srbiji se ipak oglušuje na ovakva uputstva kada je etičko izveštavanje u pitanju.

Oni migrante koji borave u Srbiji često uptužuju za krivična dela za koja u datom momentu nije utvrđen počinilac, čime se krši ne samo princip pretpostavke nevinosti već i zloupotrebljava verska, rasna i nacionalna pripadnost migranata kako bi se neosnovano “dokazala” njihova krivica.

Novinarka portala Magločistač, Natalija Jakovljević godinama etički izveštava o migrantskoj krizi, položaju migranata u našoj državi i situacijama u kojima se oni nalaze. Ona za VOICE kaže da je dugačka lista medija koji objavljuju lažne vesti, šire dezinformacije i mržnju prema migrantima i izbeglicama, a da su ti portali najčešće neregistrovani i nepoznato je ko stoji iza njih.

“Većinu krađa, silovanja i nasilništva u toku jedne godine, a u odnosu na migrante, vrše građani Srbije što gotovo svakodnevno vidimo i u policijskim izveštajima, ali je jednostavnije imati nekog spoljnog neprijatelja koji može da se okrivi za sve što nam u životu smeta, a sada najviše smetaju migranti i to se zloupotrebljava kako politički tako i medijski” – kazala je Natalija Jakovljević za VOICE.

Ona navodi da to ni nisu mediji, već tabloidi, pa da je samim tim njihov cilj prikupljanje što više klikova, ali i dodvoravanje aktuelnom režimu. Samim tim što ti ljudi ne snose nikakve posledice, znači da država prećutno to i odobrava.

“Srbija je na početku migrantske krize bila humanija, ali sada sve više liči na susednu Mađarsku i na politiku koju promoviše i vodi premijer Viktor Orban. Uvek je “dobro” imati nekog neprijatelja, kako bi se skrenula pažnja sa gorućih problema u državi, pandemije korona virusa, o načinima na koji se troši javni novac, pa su samim tim i migranti redovno zloupotrebljavaju u političke svrhe”, rekla je Jakovljević za VOICE.

Ona smatra da migranti, ali i građani Srbije, mogu da se zaštite jedino ukoliko država i mediji rade svoj posao, što se može videti da nije slučaj.

“Kada desničarske organizacije i razne nacionalističke i druge stranke ne bi širile mržnju, kada tabloidi ne bi huškali stanovništvo protiv migranata, kada bi policija kažnjavala svakog ko napravi prekršaj, nebitno da li su u pitanju migranti ili građani Srbije, kada bi sudstvo bilo nezavisno od političkih pritisaka, onda bi i samo društvo u kom živimo bilo tolerantnije, humanije, a građani bi pokazivali više empatije prema ljudima u nesreći“, naglasila je Jakovljević za VOICE.

Čini se, ipak, da situacija eskalira, što pokazuje i protest održan pre nedelju dana u Beogradu na kom su se okupili aktivisti i građani desničarskih opredeljenja uzvikujući rečenice poput “Srbija Srbima” i “Nema predaje” i noseći transparente na kojima su ispisane četničke parole poput “S verom u Boga, sloboda ili smrt”, dok su vođe protesta naglašavali svoju nameru da “očiste svoja dvorišta” aludirajući na čišćenje Srbije od migranata koje oni smatraju teroristima.

Pravnica iz Beogradskog centra za ljudska prava, Jelena Ilić kaže da smo svedoci stavova građanstva koji se često pogrešno formiraju samo iz razloga nedovoljne upućenosti i poznavanja određene teme, ali i selektivnog primanja informacija iz medija.

“Netrpeljivost potiče najpre iz razloga što su izvori informacija na osnovu kojih se formira mišljenje pojedinca često neformalni izvori, nezvanični mediji ili grupe na društvenim mrežama koje svojim širenjem lažnih vesti i proizvoljnih tumačenja migrantske krize bez pravnog utemeljenja i jasne statistike žele da izazovu netrpeljive stavove kod šire populacije” – rekla je Ilić za VOICE.

Po njenim rečima, migraciona politika Srbije nije dovoljno poznata građanima, a tema iz ove oblasti koje s vremena na vreme izazovu pažnju građana, kao što je ugovor sa Austrijom ili izgradnja žice, vrlo brzo se potisne iz glavnih medija bez jasnih i konkretnih obrazloženja nadležnih organa ili stručnih debata. Takođe, izmicanje migracionog toka iz ruku nadležnih organa je posebno vidljivo u manjim i pograničnim mestima što izaziva strah lokalnog stanovništva.

“Lažne vesti ne samo da se prelivaju u realnost i izazivaju revolt stanovništva nego prelaze i u opseg krivičnih dela kao što je izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje. Podsetimo se da su baš iz razloga ovakog izveštavanja, stanovnici gradova u Srbiji u kojima se nalaze prihvatni i azilni centri (Šid, Sombor, Obrenovac) tražili izmeštanje centara iz svojih mesta”, kazala je Jelena Ilić.

Dodala je da vesti koje se tiču izbeglica i migranata, kao marginalizovanih grupa u našem društvu, za sada ostaju van jurisdikcije kako REM-a, tako i onih koji prate poštovanje Kodeksa novinara Srbije. Takođe, mediji koji šire dezinformacije i povređuju dignitet ranjivih grupa koje borave na teritoriji Srbije, bilo da su srpski građani ili ne, nisu članovi Saveta za štampu, te samim tim nemaju čak ni moralnu obavezu da poštuju uputsva i opomene ovog samoregulatornog tela za medije.

Natalija Jakovljević navodi i da je naše društvo daleko od humanog pristupa ka migrantima i njihovom položaju i da se tek nekolicina organizacija civilnog sektora, medija i humanitarnih organizacija bavi problemima sa kojima se migranti susreću u Srbiji na profesionalan i etički ispravan način.

Jelena Ilić upućuje da se proces razbijanja predrasuda i prihvatanja suživota različitih kultura najbolje razvija na lokalnom nivou i da takav primer treba da sledi i naša zemlja.

“Izbeglica može biti svako od nas, što su nas ratovi na Balkanu kontinuirano učili. Niko nije ovde zato što je to njegov izbor, već zato što ga je rat i težak život naterao na to – sa tim stavom treba krenuti u kreiranje bilo kog mišljenja”, zaključila je Ilić za VOICE.