Izveštaj REM-a stvorio pogrešnu sliku o medijskom prisustvu SNS-a i opozicije u izbornoj kampanji

Završni izveštaj o medijskom izveštavanju tokom ovogodišnje predizborne kampanje objavljen je u ponedeljak na sajtu Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Prema tom izveštaju, u periodu od 4. do 15. marta i od 11. maja do 18. juna, udeo Srpske napredne stranke u programskim sadržajima (izuzev oglasnih poruka) je bio 10,6% (oko 68 sati), a opozicionog Saveza za Srbiju, koji je izbore bojkotovao, 8,1% (oko 52 sata).

Na osnovu ovoga bi se moglo zaključiti da su vlast i opozicija imale približno isto vremena u medijima koje je REM pratio tokom izbora.

Međutim, analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazuje da je razlika između vlasti i opozicije smanjena time što je ovo regulatorno telo izmenilo način predstavljanja podataka.

Tako su se, po prvi put od kada je rađen monitoring, u ukupno predizborno vreme računala i pojavljivanja analitičara u medijima, ali i predstavnika institucija koje sprovode izbore poput Republičke izborne komisije, istraživačkih medija, nevladinih organizacija i drugih koje je REM označio kao „ostale učesnike kampanje”.

Takođe, u ukupno vreme je, osim televizija sa nacionalnom frekvencijom i javnih servisa, računato i vreme kablovskih kanala N1, koji je informativni kanal, i Nove S. Koliko N1 i Nova S bitno menjaju sliku govori podatak da su, prema izveštaju, ove dve televizije ukupno emitovale oko 287 sati predizbornog programa, što je skoro polovina ukupno emitovanog programa na svih 12 medija koje je REM pratio. Predstavnici SNS-a, kako se u izveštaju navodi, odbili su da se pojave u nekim emisijama na N1 jer nisu želeli da učestvuju u dijalogu sa strankama koje bojkotuju izbore.

REM je u ukupno vreme računao i javne radio servise Radio Beograd 1 i Radio Novi Sad 1. Te dve radio stanice su se prvi put našle u REM-ovoj tabeli sa ukupnim vremenom, iako su bile deo monitoringa i 2014. godine, kao i 2016. u izveštaju o kojem je CINS već pisao.

Kada bi se, kao ranijih godina, u ukupno predizborno vreme računali samo nacionalni emiteri i javni servisi – prvi i drugi programi Radio televizije Srbije (RTS) i Radio televizije Vojvodine (RTV) – i kada se ne bi računalo vreme analitičara i onih koje REM označava kao druge učesnike kampanje, rezultat bi bio dosta drugačiji. Na osnovu ovakve računice, udeo Srpske napredne stranke (SNS) u predizbornom programu je bio 25,59% (više od 51 sata), a Saveza za Srbiju 2,34% (nešto manje od pet sati).

Regulatorno telo za elektronske medije (REM) je u izveštaju konstatovalo da su neujednačenom i nedovoljno izbalansiranom odnosu pružalaca medijskih usluga prema učesnicima kampanje doprineli i analitičari koji su politički jasno profilisani. S obzirom na njihovo učešće u ukupnom predizbornom programu svih monitorisanih medija zajedno, REM je zaključio da je ove izbore obeležila „analitičarska kampanja”.

Reviziju izveštaja su na prekjučerašnjoj sednici Saveta REM-a tražili i njegovi članovi Slobodan Cvejić i Judita Popović, između ostalog i zbog načina prikazivanja ukupnog predizbornog vremena. Ipak, njihov zahtev za revizijom nije prihvaćen pa je izveštaj usvojen.

Kako za CINS kaže Slobodan Cvejić, problem je u samom pojmu ukupno predizborno vreme jer obuhvata kategorije koje nisu istog tipa, na primer radio stanice i televizijske stanice, kao i televizije koje imaju 100% pokrivenosti sa onima koje imaju 35%. Takođe, prema njegovim rečima, problem je i što su uključeni svi javni servisi i svi emiteri sa nacionalnom frekvencijom, a sa druge strane su odabrana samo dva kablovska programa koji su dominantno informativni.

„Najbolje je da sve bude u izveštaju, ali da emiteri budu prikazivani uporedno i struktura vremena po akterima izbora unutar njihovih ukupnih vremena, a da se kategorija zbira za sve njih zajedno uopšte ne prikazuje”, objašnjava Cvejić.

Sa druge strane, Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) kaže da je metodološki opravdano što su N1 i Nova S uključeni u monitoring i što se porede sa nacionalnim televizijama zato što su to televizije sa izraženim informativno političkim programom.

„To što su ove kablovske televizije uključene u uzorak nije problem zato što svako može u izveštaju da vidi ukupno vreme u sekundama i procentualnu zastupljenost i po televizijama i po akterima. Problem bi bio da to nemamo u sekundama nego samo u procentima”, mišljenja je Gavrilović.

I Cvejić i Gavrilović smatraju da je u redu što su analitičari i ostali učesnici uključeni u nadzor jer oni utiču na opredeljenje gledalaca, odnosno birača. Cvejić kaže da je za celovitu analizu potrebno sistematsko merenje tonaliteta odnosno da li su ovi akteri govorili recimo o temi pozitivno, negativno ili neutralno.

Vučića više od SNS-a

U junu, pred izbore, CINS je objavio da služba REM-a beleži pojavljivanje državnih funkcionera u programima televizija tokom predizborne kampanje, ali da se ti rezultati ne objavljuju u nedeljnim izveštajima.

Ovi podaci se nalaze u tek objavljenom završnom izveštaju i pokazuju da su se na nekim medijima koje je REM pratio funkcioneri vladajućih stranaka pojavljivali više nego sve izborne liste zajedno.

Na Radio Beogradu 1 su državni funkcioneri bili zastupljeni oko 71% merenog vremena, a izborne liste oko 28%. TV Pink je državnim funkcionerima posvetio 68,2% vremena u programskim sadržajima svih vrsta (izuzev oglasnih izbornih poruka), dok je svim listama ukupno omogućio 31,8%. Preko 60% vremena funkcionerima su omogućili i B92 i Prva, dok im je na prvom programu RTS-a posvećeno 58,9% vremena.

Izveštaj pokazuje da su u Srbiji mediji sredstvo promocije izvršne vlasti i javnih funkcionera, smatra Zoran Gavrilović, i dodaje da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dominantan akter ove izborne kampanje, kao i svih ranijih počevši od 2014. godine.

„Mi smo sad imali dve kampanje – jedna kampanja je izborna, a druga je bila kampanja zvana kovid koja je bila u funkciji izbora i Aleksandra Vučića koji je suprotno članu 6 Ustava bio učesnik izborne kampanje”, kaže Gavrilović.

Predsednik Vučić, čije ime je nosila lista SNS-a, dominirao je ekranima u odnosu na druge funkcionere. Ukupno mu je posvećeno više od 169 sati programa, dok je listi SNS-a posvećeno skoro dva i po puta manje, oko 68 sati.

Recimo, na RTS 1 se Vučić u funkciji predsednika pojavljivao skoro 15 sati dok je stranka bila zastupljena nešto više od dva i po sata. I na drugim televizijama je ta razlika bila velika pa je tako na Pinku o predsedniku izveštavano nešto više od 44 sata, a izborna lista se pojavljivala malo više od devet sati, a na B92 oko 36 sata u odnosu na skoro sedam sati SNS-a.

REM se u zaključku izveštaja osvrće na pojavljivanje funkcionera sa izbornih lista, postavljajući pitanje kada mediji informišu građane o njihovim aktivnostima, a kada je prikazivanje tih aktivnosti u funkciji kampanje. S obzirom na to da pružaoci medijskih usluga nisu po ovom pitanju zakonski ograničeni, REM zaključuje da bi rešenje trebalo tražiti na polju samoregulacije.

Slobodan Cvejić se na prekjučerašnjoj sednici osvrnuo i na funkcionersku kampanju. On je ocenio da je zaključak izveštaja pisan „vrlo pristrasno“ i predložio je da se preradi.

„Očigledne su nedoslednosti u interpretaciji, izostavljeni su komentari na neke važne dimenzije izveštaja – na primer funkcionerska kampanja i tonalitet nisu zaslužili dovoljno mesta u zaključku.“

SNS više na nacionalnim emiterima, Savez za Srbiju na N1

U odnosu na one koji su bojkotovali izbore, pre svega Savez za Srbiju, SNS je bila daleko prisutnija na nacionalnim emiterima. Tako je, recimo, na Hepiju SNS bio zastupljen nešto više od 18 sati, a Savez za Srbiju malo iznad 15 minuta. B92 je SNS-u omogućio skoro sedam sati, a onima koji su bojkotvali izbore oko minut i četrdeset sekundi.

Pink i Prva su takođe dali veliku prednost vladajućoj stranci pa je na Pinku SNS dobio više od devet sati, a na Prvoj skoro šest sati. Savez za Srbiju je na Pinku bio zastupljen oko 44 minuta, a na Prvoj oko pola sata.

Od opozicionih izbornih lista ukupno je najviše prostora na nacionalnim emiterima dobila Ujedinjena demokratska Srbija.

Sa druge strane, na N1 i Novoj S su zastupljeniji bili predstavnici Saveza za Srbiju nego SNS-a. Izveštaj pokazuje da je ovom opozicionom savezu na N1 posvećeno nešto više od 36 sati, u odnosu na malo manje od 12 sati koliko je pripalo SNS-u. Na Novoj S je razlika bila još veća pa je vladajuća stranka dobila oko 50 minuta, a Savez za Srbiju skoro 10 sati.

Što se tiče opozicije koja je učestvovala na izborima, otprilike isto vremena na N1 je dato Pokretu Slobodnih građana (PSG) i Ujedinjenoj demokratskoj Srbiji, dok je na Novoj S najviše vremena dobio PSG.