Žaklina Tatalović: Kako je Vučić počeo da se ljuti na mene

On nas je pitao „zašto nijedna nije rekla da sam pričao ruski?“ Je l’ pretpostavljate šta je bilo prvo što je tad uradio? Zvao je urednike. I bila sam tad u čudu. Bio je toliko ljut na Suzanu da joj je rekao da se spakuje i vrati za Beograd, a nama je rekao da smo mu mi uništili važno putovanje“, priseća se novinarka N1, Žaklina Tatalović Vučićeve posete Moskvi 2014. godine, koju je tada kao reporter Prve televizije pratila, na kojoj je bila i predsednikova savetnica za medije, Suzana Vasiljević.

Ona je bez dlake na jeziku. Između njenog imena i reči novinar stoji znak jednakosti. Žaklina Tatalović je od onih profesionalaca koji se nikada ne povlače. Ona ne ćuti kad joj “podviknu”. Naprotiv, tada se trudi da još glasnije sazna i kaže istinu. Pošto joj to polazi za rukom, onda i ne čudi to što je često trn u oku onima koji tu istinu neće da izgovore. Jednom rečju, ako se plašite Žakline Tatalović, onda se plašite istine.

Proteklih dana, Žaklina Tatalović je po ko zna koji put dospela u žižu javnosti, istina, ovog puta bez jasnog razloga. Naime, jedan njen tvit bio je dovoljan da folkera Aleksandra Vuksanovića, poznatijeg kao Aca Lukas, žestoko “isprovocira” tokom njegovog gostovanja u emisiji “Hit tvit”, te da pevač nekontrolisano krene da izgovara niz jezivih seksističkih uvreda na račun novinarke N1. Zamislite koliki je to onda trn u oku.

Ako uzmemo u obzir i to da je Lukas poznat po nastupima na mitinzima vladajuće stranke, i da joj javno pruža podršku, onda njegova reakcija, iako u najmanju ruku krajnje neprimerena, zapravo i nije toliko iznenađujuća.

Nakon današnjeg Lukasovog javnog izvinjenja Žaklini Tatalović, koje je doduše više ličilo na lošu režiju estradnih menadžera, i nakon što su se strasti stišale, ona je ekskluzivno za Nova.rs prenela svoje utiske o čitavoj halabuci, ali i po prvi put otkrila šta se to dešavalo na čuvenom putu u Moskvu 2014. godine, kada je predsednik Vučić bio u poseti Medvedevu.

Ipak, razgovor sa Žaklinom počeli smo od aktuelnih dešavanja.

Zašto mislite da je vaš komentar na Tviteru toliko zaboleo, tj. potresao gospodina Lukasa? 

– Ne znam, nisam ga vređala. Zapravo, to je citat pitanja Verice Bradić koje je odzvonilo najblaže receno čudno – Gospodine Lukas, kako vi vidite rezultate izbora u Americi?

Tvit je više novinarski i više je upućen Verici Bradić, ali za to je potrebno malo više inteligencije da bi se shvatilo.

Da li mislite da je ovaj performans gospodina Lukasa u “Hit tvitu”, na neki način bio unapred izrežiran?

– Tog pevača ne poznajem. On je isto potvrdio da mene ne poznaje. Ne znam zašto me napada. Neko mu je je slao poruke. Mi još zapravo ne znamo čije su to reči ili možemo da naslutimo po onome što gledamo kako se ko ponaša prema meni dok radim svoj posao.

Kako komentarište gostovanje folk pevača u emisiji koja bi trebalo da obrađuje ozbiljne političke i društvene teme. Da li je njemu kao pevaču mesto tu?

– To je odluka voditeljke i vlasnika Pinka. Ja to zamišljam ovako: imali su sastanak, dogovarali ko će biti gosti, videli šta su glavne teme te nedelje, shvatili da su to izbori u Americi i pozvali po njihovom mišljenju tri najkompetentnija gosta za to, koji uz to mogu da daju svoj stav i o nekim drugim temama.

Jesu li vas pritisci i uvrede koje trpite nekada naveli da odustanete od novinarskog posla, kojim je fakat teško baviti se danas u Srbiji na objektivan način, i u skladu sa svim etičkim načelima?

– Nikada. Meni nije jasno kako to ne shvate svi koji me pritiskaju godinama, da me svaki pritisak i svaka gadost koje se ne libe da urade samo dodatno motivišu i potvrdjuju mi da sam na pravom putu. Znam da neće stati, jasno pokazuju na šta su sve spremni. Pitanje je samo šta je sledeće što me čeka i da li ću posle tog sledećeg biti tu da odgovaram na pitanja.

Na društvenim mrežama vas i dalje najviše kritikuju zbog fotografija sa savetnicom predsednika, Suzanom Vasiljević. Od kada su te fotografije?

– Te koje se pojavljuju na Tviteru, uz koje obično ide komentar “Suzana i Žaklina su drugarice”, nastale su u Moskvi 2014. godine. Suzanu poznajem od kad sam počela da radim. Bila je u kabinetu Vojislava Koštunice ali ne na tako visokoj poziciji kao sad jer je tada taj posao obavljao Srđan Đurić, koji mi je bio urednik na televiziji BK.

Koliko se vas dve dobro poznajete?

– Dobro koliko i sa drugim ljudima koji su zaduženi za medije kod ostalih političara. Na primer, dobro se poznajem i sa Mladenom Bašićem, koji je sad zadužen za medije premijerke Ane Brnabić, a prethodno je taj posao obavljao za Čedomira Jovanovića. Moj posao je da sa njima radim i sarađujem svaki dan, kada žele da sarađuju sa medijima. Kada ne žele, kao što je to sad situacija sa N1, onda nemamo komunikaciju.

Da li su posao i fotografije?

– Nisu posao, ali na putovanjima se fotografišete i to ništa nije čudno – čekajući konferenciju, vozeći se tim čuvenim avionom za koji se prvo pomolite da se ne sruši, pa ulazite u njega, čekajući prevoz jer procedure su drugačije prateći premijera ili predsednika Srbije.

Ko je obično taj koji fotografiše?

– Uglavnom je to Suzana. Ona sve fotka, pa postavlja odmah na Fejsbuk jer ona jedina uvek ima internet, što je isto razumljivo.

Kako su nastale fotografije iz Moskve?

– Mislim da ću taj put pamtiti zauvek. Moskva mi je presela. Osim mene i mog snimatelja, bile su tu i Gordana Uzelac sa Pinka, kao i koleginica Nataša Mijušković sa RTS-a. Suzana je tada ušla u raspravu sa mojom tadašnjom urednicom Majom Ćorac, jer je ona od mene zahtevala da nešto snimim, a da bi se to desilo trebalo je zaustaviti celu kolonu pod pratnjom. Sećam se da su se toliko svađale da sam prvo pomišljala kako ću ostati u Moskvi jer neću smeti da se vratim. Urednica mi je tada prebacivala “možete da se slikate, a ne možeš da uradiš ono što ti trazim.” To je ukratko rečeno. Inače su ti razgovori trajali po 40 minuta.

Šta radi Suzana u tim momentima?

– Slika sve i iz inata kači na Fejsbuk kako bi moja urednica u tom momentu bila uverena da se sjajno provodimo.

Pa da li se sjajno provodite?

– Ni blizu. Mi posto prođemo sve bezbednosne mere jer se  tog dana sastaju Vučić i Medvedev. Čekamo satima zatvoreni to obraćanje koje traje 10 minuta. Onda satima tražimo internet, pa onda satima šaljemo izjave i svoje priloge i stendapove – to je ono kad ja stojim i pričam šta je bilo i o čemu su pričali.

Da li se sećate svog izveštavanja od tog dana? Bilo je to pre šest godina…

– Sećam se svakog izveštavanja koje sam napravila sa putovanja i uopšte prateći Aleksandra Vučića, jer on stvori takvu atmosferu da to postaje nezaboravno.

Kakva je tad bila atmosfera?

– Pošto odgleda sve vesti, Vučić se pridruži novinarima. Tog dana bio je veoma ljut i besan. Ja sam već znala zbog čega, jer me je urednica zvala i tražila da joj objasnim “zašto nisam rekla da je Vučić pričao ruski?” Pola sata sam objašnjavala da on nije pričao ruski, već da je rekao “dobar dan, hvala na prijemu” i nastavio na srpskom, i da nemam zbog čega da lažem, kao i da to nije bilo nikakvo pričanje na ruskom.

Šta se desilo kada vam se Vučić pridružio?

– Pitao nas je zašto nijedna nije rekla da je pričao ruski. Je l’ pretpostavljate šta je bilo prvo što je tad uradio? Zvao je urednike. I bila sam tad u čudu. Bio je toliko ljut na Suzanu da joj je rekao da se spakuje i vrati za Beograd, a nama je rekao da smo mu mi uništili važno putovanje. Scena je bila neprijatna. Tu su bili i ministar Antić, i gradonačelnik Mali, i pojma nemam zašto Željko Mitrović. Tadašnji premijer je vikao, a Suzana je krenula da odlazi i svi su ćutali.

Da li ste i vi ćutali?

– Pa nisam jer mi je bilo glupo i počela sam da pričam i predlažem. Jedan od mojih predloga je bio da sutradan, kada je sastanak sa Putinom, zaista kaze tri do pet rečenica na ruskom, ako je to toliko važno, i da onda puštamo kako priča ruski, a ne sad kao mi uništili posetu. I opet su svi ćutali.

Da li se Suzana vratila u Beograd?

– Nije. Vučić je prihvatio predlog, izvinio se Suzani i nastavio da se ponaša kao da se ništa nije desilo. Sve se to dešava uveče oko 20h, a mi smo za Moskvu krenuli to jutro u 4h. Dakle, 16 sati nismo stali. Kada su se sve scene, kako ih ja zovem, tog dana završile, i kada već počinjete da proklinjete sve, i jedva čekate da signete u sobu i jedete plazmu jer vam je večera presela, tu nije kraj.

Kako nije kraj?

– Aleksandar Vučić je zvao urednike da nas kritikuje, ali nije zvao da kaže “e sad je sve ok, sutra ću”, nego ja i dalje imam urednike koji mi govore “ubiće nas sve” , bez obzira što dva sata pokušavam da objasnim da smo “ispeglali” i da mi i dalje nije jasno čemu tolika drama. Kada sam mu rekla da bi mogao da nazove svoje urednike i kaže da me ne maltretiraju više, odgovorio je bukvalno “baš me briga, ne zovem ih”. Onda novinari bukvalno žele da pobegnu sa tog mesta, i Suzana mora sa nama. Tada nastaju i fotografije. Ovo je dan o kojem je Suzana Vasiljević pricala u emiiji “Hit tvit” kada je pljuvala po meni i Miodragu Sovilju kako ne razume šta mi se desilo. Ništa mi se nije desilo. Prosto to nije novinarstvo. To je opšte ludilo u kojem ne želim da učestvujem.

Da li je sutradan Vučić pričao na ruskom?

– Jeste. Imao je nekih 4-5 rečenica i to je bila glavna vest da je on pričao ruski, što je meni bilo besmisleno, ali tada više niko u Beogradu nije hteo da mi se javi da bih rekla šta je zaista vest, i da se vest desila na sastanku gradonačelnika Beograda i Moskve. Ma to niko nije hteo da čuje!

Sta vas je dočekalo u Srbiji?

– Dočekala me je urednica ispred zgrade TV Prva, urlajući na mene kako sam bila u provodu sa svojom drugaricom Suzanom. A onda sam pet dana provela u razgovorima, u kojima su me ubeđivali da moram da promenim način na koji izveštavam jer nisam ja bitna već Vučić. Još tada sam rekla da ne želim da ga više pratim. Dobila sam odgovor da moram, ali nastavila sam da izveštavam onako kako mislim, i zbog toga je svaki moj put sa Vučićem bio još jedan krug pakla, bilo da je reč o Sloveniji ili o Indiji, Briselu ili Abu Dabiju, Nišu ili Kraljevu. Slike su, eto, tako nastajale.

Da li i dalje mrzite Moskvu?

– Ne toliko. Malo sam je zavolela kada sam dogovarala gostovanje Sergeja Lavrova kod Ivana Ivanovića, i uspela sam. Zašto se to nije dogodilo, pričaću neki drugi put.