Da li ćete ubuduće na društvenim mrežama morati umesto nadimka da koristite pravo ime i prezime? Upravo to je, gostujući u petak na televiziji Pink, zatražio ministar unutrašnjih poslova Srbije.
„Ja se inače zalažem za to da se uvede zakon po kome nijedan profil na društvenim mrežama ne može da bude a da nije potpisan pravim vlasnikom, imenom vlasnika. Potpiši se. Anonimnost je dovela do toga na društvenim mrežama da svako može da kaže najveću gadost i da se ne boji za to što je rekao. Kaži.. ako je to što si napisao dobro i pravedno, pa kaži, valjda se ponosiš time“, rekao je Vulin.
Da li je usvajanje ovakvog zakona u Skupštini Srbije moguće? U Šer fondaciji, koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i internet sloboda, kažu da bi ukidanje anonimnosti na internetu predstavljalo ugrožavanje prava na privatnost i na slobodu izražavanja.
„Naš zakonodavac i ako bi doneo zakon kojim bi zahtevao registraciju na platformama ne bi sproveo takvu politiku odnosno mala je verovatnoća je da bi globalne plaftorme prihvatile da usklade svoja pravila poslovanja i internet koji je otvoren i decentralizovan jednom takvom apsolutističkom zahtevu“, rekao je Đorđe Krivokapić, iz te fondacije.
Krivokapić zbog toga zahtev ministra ocenjuje kao nepromišljen.
„Kao kada bi zahtevali da se svi koji kupe olovke prethodno registruju jer tom olovkom mogu opet napisati neku pretnju“, dodao je.
Jedan od onih koji koristi digitalnu olovku da piše komentare na tviteru, ali pod imenom i prezimenom, jeste novinar Slobodan Stupar.
„Ja sam zato, ako već učestvujš u nekoj javnoj debati, a tviter jeste neka vrsta javne debate, onda napiši ko si i šta si“, kaže on.
Stupar međutim ideju Vulina vidi kao plašenje ljudi koji koriste društvene mreže i koji su su kritički nastrojeni prema vlasti, uz ocenu da kroz ministra policije govori predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
„Vučić je depresivan kada mu pomeneš tviter. To je jedino što on ne može da kontroliše. Taj tip ljudi jednostavno ne podnosi tu vrstu slobode koju eto donosi tviter, odnosno ne može da ga ugasi“, dodaje on.
Sa druge strane u Šer fondaciji ističu da je potpuna anonimnost na internetu mit, odnosno da države imaju načina da u slučaju krivičnih dela otkriju i korisnike koji ne koriste svojie ime i prezime. U Srbiji se time bavi posebno Tužilaštvo za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, koje je do sada u više navrata otkrivalo osobe koje prete na društvenim mrežama.
Deset medijskih sporazuma za „zajedničku budućnost” sa Kinom, zemljom cenzure i progona novinara
Silovanje ili cenzura: Na šta to smrdi Pepe le Tvor?
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.