Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije: Kako da se okonča izigravanje ideje o projektnom sufinansiranju medija

Evaluacija medijskih projekata koji su sufinansirani javnim novcem i efikasno sankcionisanje onih koji nisu poštovali obaveze a dobili su novac; uvođenje javnih rasprava na kojima građani određuju o kojim to još temama mediji treba da izveštavaju a od javnog su interesa, i preciziranje ko sve može da bude član konkursne komisije – neki su od ciljeva koji bi trebalo da konačno unesu reda u već godinama oštro kritikovano projektno sufinansiranje medija.

Brojne kontroverze koje redovno prate konkurse za sufinansiranje medijskih projekata, bilo na lokalnom, pokrajinskom ili državnom nivou, taksativno su pobrojane u Medijskoj strategiji od 2020. do 2025. godine, koja je usvojena početkom ove godine, ali i mere za otklanjanje tih problema.

Te mere potom su se prelile u akcioni plan za sprovođenje tzv. Medijske strategije, koji je, nakon višemesečno kašnjenja, u ponedeljak konačno predat predsednici Vlade Ani Brnabić i ministarki za kulturu i informisanje Maji Gojković. Prema najavi same ministarke, taj dokument danas će se naći pred Vladom Srbije i nakon toga kreće njegova implementacija prvenstveno kroz izmenu medijskih i drugih zakona.

Briga o interesu, ali ne javnom

Kada je Skupština Srbije 2014. godine usvojila set medijskih zakona, očekivanja su bila visoka. Stručna javnost je verovala da će primena ovih zakona doprineti zaštiti javnog interesa građana u sferi informisanja, obezbeđivanju medijskih sloboda i međunarodnih standarda u ovoj oblasti.

Ipak, šest godina kasnije, jasno je da pomaka nije bilo i da su mediji i informisanje u još gorem stanju nego ranije.

Jedna od novina, koje je tada predvideo Zakon o javnom informisanju i medijima, ticala se izlaska države iz vlasništva medija i uvođenja projektnog sufinansiranja medija, s ciljem da se smanji politički uticaj na medije i stvore uslovi za uspostavljanje tržišne utakmice. Ideja je bila da Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinice lokalne samouprave obezbede iz budžeta deo sredstava za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja i rasporede ih na osnovu sprovedenog konkursa i pojedinačnim davanjima, na osnovu principa o dodeli državne pomoći i zaštiti konkurencije, bez diskriminacije.

Formiranjem registra produkcija obezbedila bi se transparentnost podataka o novcu dodeljenom pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja

Odluku o raspodeli novca, prema zakonu, trebalo je da donose nezavisne komisije sastavljene od medijskih stručnjaka.

Prilikom izbora projekata, prema zakonu, posebno se ceni da li projekat ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja i da li učesnik konkursa poštuje profesionalne i etičke medijske standarde, te da li ima izrečene mere od strane državnih organa i regulatornih tela u poslednjih godinu dana, a zbog kršenja pomenutih standarda.

Različite nepravilnosti zapažene su odmah nakon prve godine primene konkursnog sufinansiranja medija, 2015. godine, ali evidentno je da se, kako godine odmiču, problemi uvećavaju. Medijski stručnjaci, predstavnici novinarskih udruženja i novinari godinama upozoravaju na probleme koji se javljaju tokom sprovođenja konkursa, ali se do danas ništa nije promenilo.

Proces konkursnog sufinansiranje medija je obesmišljen, ali i zloupotrebljen, jer se stotine miliona dinara godišnje troši netransparentno, finansirajući tako u velikom broju slučajeva propagandne sadržaje.

Članovi komisija koji se biraju u najvećem procentu su zapravo poslušnici, koji ne odlučuju po pravilu struke, već u skladu sa ličnim interesima moćnika na vlasti. Već godinama novac često dobijaju mediji koji su višestruki prekršioci Kodeksa novinara, kao i oni koji imaju izrečene mere Regulatora, čime se obesmišljava kriterijum o prvenstvu dodele novca medijima koji poštuju profesionalne i etičke norme.

Izmenama zakona se ne omogućava njegovo poštovanje

Taze završeni akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije predviđa niz mera za unapređenje kvaliteta konkursnog sufinansiranja izmenom regulative, a neke od njih su: propisivanje kao dopunskog kriterijuma na konkursima rezultata javnih rasprava na kojima su se građani izjasnili o temama koje nedostaju; unapređivanje rada ekspertskih komisija preciznim propisivanjem kriterijuma stručnosti članova, kao i načina odlučivanja; propisivanje obaveza nezavisne evaluacije sprovedenih projekata, i efikasnih sankcija za nepoštovanje obaveza koje se tiču projektnog sufinansiranja; formiranje registra produkcija i centralizovanog sistema za apliciranje na konkurs.

Od korupcije medija ova vlast neće nikada odustati, jer na tome počiva njena snaga (Nedim Sejdinović, novinar)

Komentarišući odredbu koja zahteva da članovi konkursnih komisija imaju potrebnu, definisanu stručnost, Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika Vreme, ocenjuje za Cenzolovku da je to svakako nešto što je dobro i važno, ali da nije sprovodljivo jer „će vlast pronaći desetine stručnih lica koja neće ni razmatrati projekte, već će samo sprovesti unapred donesene političke odluke“.

Kada je reč o neophodnoj evaluaciji projekata, Sejdinović je takođe pesimističan. Mišljenja je da ni državni organi ni nevladine organizacije nemaju kapacitet da sprovedu kvalitetnu evaluaciju projekata i da suštinskih pomaka napred u tom smislu – neće biti.

Sejdinović kaže da su predloženi mehanizmi dobri, u skladu sa onim što stručna javnost već godinama predlaže, i da oni mogu omogućiti neku vrstu unapređenja.

„Plašim se, međutim, da će oni u suštini samo malo zakomplikovati vlastima da nastave, pomoću mehanizma, da finansiraju svoje medije, a možda će i koja mrvica sa stola pripasti i nezavisnim medijima. Osim toga, ne može se izmenama zakona omogućiti da neko poštuje zakon“, smatra Sejdinović.

Sejdinović: Mediji nisu zaplašeni, nego korumpirani

Takođe, on je pesimističan i u vezi s tim da izmenama zakona neće biti napravljeni pomaci koji će onemogućiti državi da na različite druge načine, ne kroz konkursno sufinansiranje, izdvaja ogroman novac za svoje medije.

„Kada govorimo o katastrofalnoj medijskoj sceni u Srbiji, nikada ne treba zaboraviti da mediji nisu ovakvi jer su zaplašeni, već zato što su korumpirani. A od korupcije medija ova vlast neće nikada odustati, jer na tome počiva njena snaga“, upozorava naš sagovornik.

Konkursno sufinansiranje medija je obesmišljeno, ali i zloupotrebljeno, jer se stotine miliona dinara godišnje troši netransparentno, finansirajući tako u velikom broju slučajeva propagandne sadržaje

Da je postojeći zakonski okvir bio dovoljan za kvalitetnu raspodelu sredstava ako ima političke volje, pokazuje nekoliko konkursa Ministarstva kulture i informisanja sprovedenih na dobar način, zaključuje naš sagovornik.

Za Tanju Maksić, članicu Radne grupe za izradu akcionog plana, jedna od zanimljivijih mera tiče se uspostavljanja platforme koja treba da objedini sve korake u proceduri, tako da i prijave na konkurs, kao i finansijski i narativni izveštaji i medijski sadržaj budu dostupni na toj platformi.

„To bi trebalo da ima uticaja i na transparentnost celog procesa, jer će i svim zainteresovanim stranama – novinarima, istraživačima i drugima – biti olakšan uvid u dokumentaciju“, smatra Maksić.

Od važnijih mera, ističe se i propisivanje obavezujućeg kriterijuma poštovanja Kodeksa novinara, u okviru konkursa, a štampani i onlajn mediji koji konkurišu za javna sredstva moraju da prihvate nadležnost Saveta za štampu.

Značajno je i formiranje registra produkcija, čime bi se obezbedila transparentnost podataka o sredstvima dodeljenim pravnim licima, odnosno preduzetnicima koji se bave proizvodnjom medijskih sadržaja. Mehanizam prema kojem na konkursu desetine miliona dobiju produkcije (često tek osnovane) koje objavljuju medijske sadržaje, često na prorežimskim televizijama, veoma je raširen u Srbiji. Kako je pokazala analiza Cenzolovke, veći deo dobijenog novca završava na računima prorežimskih medija.

Na pitanje da li misli da će Vlada Srbije usvojiti akcioni plan u obliku u kojem je predat ili će doći do nekih izmena, Tanja Maksić kaže da očekuje da dokument bude usvojen u izvornom obliku, i to u najkraćem roku.