Brisel pokušava da suzbije dezinformacije i uredi političko oglašavanje

Nevladine organizacije to vide kao „dobar signal“, ali u očima sindikata previše je „stidljiv“.

Evropska komisija namerava da ojača svoj kodeks najboljih praksi protiv dezinformacija pokrenut 2018. godine, koji je dobrovoljno potpisalo nekoliko digitalnih platformi (Google, Facebook, Twitter, Microsoft, Mozilla, a juna 2020. i TikTok), kao i igrači u sektoru oglašavanja.

Ta inicijativa – Zakon o digitalnim uslugama, pored dugo očekivanog predloga propisa koji bi evropska izvršna vlast trebalo da predstavi 15. decembra, ima za cilj uspostavljanje jasnih i obavezujućih pravila za digitalne platforme. Jer za Brisel samoregulacija internet igrača više nije dovoljna.

„Dezinformacije nisu nešto trivijalno, govorimo o zaista opasnim napadima“, rekla je potpredsednica
Evropske komisije zadužena za vrednosti i transparentnost, Vera Jurova za AFP, ističući potrebu da se „smanji trenutno ogroman uticaj“ lažnih informacija o vakcinama protiv KOVIDA-19.

Evropska komisija koja je već osudila kampanje koje su vodile Rusija i Kina povezane sa pandemijom, predlaže da može da izrekne finansijske sankcije počiniocima stranog mešanja.

Komisija koja je ove godine podstakla platforme-potpisnice kodeksa dobre prakse da saopšte svoje postupke protiv lažnih i obmanjujućih informacija koje se odnose na korona virus, želi da ih podstakne da pojačaju napore da daju prednost autoritativnom sadržaju koji potiče iz zdravstvenih ustanova.

Evropska izvršna vlast takođe traži od njih veću transparentnost u pogledu izvora dezinformacija, njihovih algoritama i više pristupa njihovim podacima za istraživače.

Za razliku od ilegalnog sadržaja, borba protiv dezinformacija ne podrazumeva obavezno povlačenje sadržaja. „Ne želim da stvorim Ministarstvo istine“, rekla je Vera Jurova.

Za NVO „Avaaz“ ovaj plan bi mogao biti zaista „inovativan“, ako se „platforme drže odgovornim (…) sa jasnim ciljevima i nadzorom“.

CCIA, lobi tehnoloških giganata u Briselu, „pozdravio je“ metod Komisije „koji uključuje razne zainteresovane strane“ i rekao da je spreman da sarađuje s njom kako bi „podržao ove važne napore“.

„Osnivač i izvršni direktor Facebook-a Mark Zakerberg moći će mirno da spava“, poručio je ironično Evropski savez sindikata (ETUC), osuđujući „stidljive mere“.

Komisija se takođe bavi političkim oglašavanjem i ciljanjem korisnika društvenih mreža na osnovu njihovih ličnih podataka.

Taj problem je ilustrovan skandalom britanske kompanije „Cambridge Analitica“ koja je prikupila podatke 87 miliona korisnika Fejsbuka da bi sprovela kampanje masovne manipulacije kako bi uticala na britanske i američke glasače.

Evropska izvršna vlast će tokom 2021. godine predložiti propis da bi uvela pravila uoči sledećih izbora za Evropski parlament 2024. godine.

„Želimo da političko oglašavanje bude što transparentnije, tako da svi glasači znaju ko im šalje poruku, ko to plaća, u koje svrhe“, objasnila je Vera Jurova.

Drugi prioritet plana je jačanje slobode i pluralizma medija, čija se situacija „pogoršala“, podvukla je Vera Jurova.

Komisija će preporučiti mere za sigurnost novinara, suočenih s porastom napada i pretnji, fizički i na mreži.

Ona će predstaviti inicijativu krajem 2021. godine kako bi ih zaštitila od pravnih radnji čiji je cilj zastrašivanje štampe i pokretanje javne rasprave.
„Nadamo se da će strog propis biti u srcu ove inicijative“, komentarisala je Linda Ravo, iz NVO Liberties.

Praksu tužbi protiv kritičara vlasti, u porastu u mnogim zemljama EU, osudila je grupa od 85 nevladinih organizacija u kolumni koju je u utorak objavio list „Mond“.

Malteška istraživačka novinarka Dafne Caruana Galicia, ubijena 2017. godine automobilom-bombom, bila je predmet više od 40 sudskih postupaka za klevetu. Trideset se i danas vodi protiv njene porodice.

Pored toga, akcioni plan za medije predviđa inicijative za podršku tom sektoru čiji prihodi od oglašavanja opadaju u korist digitalnih giganata.