„Novinarstvo bez straha i ustupaka“: Novinari su pod sve većim pritiskom i u Evropskoj uniji

Svetski dan medija je ove godine obeležen 9. i 10. decembra dvodnevnom konferencijom „Novinarstvo bez straha i ustupaka“ u organizaciji Uneska i vlade Kraljevine Holandije.

Teme su se, između ostalog, ticale zaštite novinara i slobode izražavanja, izveštavanja u vreme pandemije koronavirusa i novih vrsta regulacije na internetu.

Nedostatak hrabrosti u razotkrivanju ubistva Kašogija

Sudeći prema broju komentara, jedna od najpopularnijih sesija bavila se istraživanjem ubistava novinara.

Na njoj su učestvovali Agnes Kalamar, specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (sa Bahom Avedžanovim istraživala ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija), Metju Karuana Galicija, istraživački novinar i sin ubijene novinarke sa Malte Dafne Karuane Galicije, Kaolifin Galager, advokatica i borkinja za ljudska prava (istraživala ubistvo novinara Krisa Alena u Južnom Sudanu 2017, koje još nije razrešeno), Danijel Gono, predsednica udruženja za otkrivanje počinilaca ubistva novinara Radija Frans internešenel (RFI) Žislen Dupon i Kloda Verlona 2013. godine u Maliju, i Piter Omciht, član holandskog parlamenta.

Govoreći o Kašogijevom ubistvu, Kalamar i Avedžanov su kao jednu od najvećih prepreka istakli činjenicu da vlade Turske i Sjedinjenih Američkih Država, koje su tvrdile da imaju dokaze o tome šta se dogodilo u turskom konzulatu, zapravo nisu bile preterano voljne da sarađuju.

U ovom slučaju je nedostatak hrabrosti međunarodne zajednice bio očigledan. Sledeći korak bi morao biti podizanje optužnice, rečeno je na ovom panelu.

Na Malti premijer kao monarh

Upitan kako je moguće da se ubistvo istraživačke novinarke dogodilo u državi članici Evropske unije, Metju Karuana Galicija je opisao Maltu kao zemlju sa „visokim nivoom korupcije“ čiji se premijer ponaša „bezmalo isto kao demokratski izabrani monarh“. On tvrdi da je do sada bilo malo političke volje da se ovaj slučaj reši.

„Procesuiranje ubistava novinara otkriva u kakvom je stanju vlada određene zemlje“, prokomentarisala je Kalamar.

EU procenjuje da su novinari danas pod vrlo visokim finansijskim i političkim pritiskom. Samo tokom ove godine u zemljama članicama EU napadnuto je 140 novinara i medija

O slučaju ubijene novinarke sa Malte govorio je i Holanđanin Piter Omciht. Njega je Evropski parlament zadužio da o tom zločinu napiše izveštaj, u kome je naveo da su institucije na Malti izrazito slabe, dok vlada na tom ostrvu donosi sve odluke, uključujući izbor sudija i glavnog tužioca.

Kaolifin Galager je ukazala na to da je ubistvo novinarke „moglo biti sprečeno“, budući da je Dafne istraživala takozvane Panamske dokumente, koji su vodili do najvišeg vrha vlasti na Malti, ali da vlada ništa nije uradila tim povodom.

Danijel Gono je rekla kako je jako teško dobiti poverljiva dokumenta o slučaju ubistva novinara RFI Žislen Dupon i Kloda Verlona. Kada se takva dokumenta i predaju na uvid, na njima su često mnogi delovi zatamnjeni.

Govoreći o ubistvu slobodnog fotografa Krisa Alena u Južnom Sudanu pre tri godine, Galager je rekla da postoje izjave koje potvrđuju da je Alen bio meta upravo zbog toga što je imao foto-aparat. Sa poslednjih fotografija se prilično jasno može zaključiti iz kog pravca je na njega pucano, ali ni Misija UN u Sudanu niti FBI nisu našli za shodno da informacije koje imaju podele sa advokatima.

U 40 zemalja postoji zakon protiv bogohuljenja

U sličnom tonu se raspravljalo i na panelu posvećenom bezbednosti novinara, na kome se čulo da prema podacima Uneska tek jedno od 10 ubistava novinara dobije epilog na sudu, kao i da je do sada više od hiljadu novinara izgubilo život otkrivajući istinu.

Iz izlaganja Vere Jurove, predsednice Komisije za vrednosti i transparentnost Evropske unije, moglo se saznati da EU procenjuje da su novinari danas pod vrlo visokim finansijskim i političkim pritiskom. Samo tokom ove godine u zemljama članicama EU napadnuto je 140 novinara i medija.

Govoreći o Kašogijevom ubistvu, Kalamar i Avedžanov su kao jednu od najvećih prepreka istakli činjenicu da vlade Turske i SAD, koje su tvrdile da imaju dokaze o tome šta se dogodilo u turskom konzulatu, zapravo nisu bile preterano voljne da sarađuju

Prema njenim rečima, neki od načina da se problemi medija i novinara u Evropskoj uniji reše jeste donošenje zakona, kao i otvaranje skloništa za ugrožene novinare kojima je neophodan privremeni smeštaj. Prema njenim rečima, već postoje dva takva šeltera, u Milanu i u Lajpcigu.

O tome kako pomoći novinarima van Evropske unije govorila je Amal Kluni, koja takođe jedno od rešenja vidi u lobiranju za promene zakona. Kao jedan od najdrastičnijih primera ona je istakla činjenicu da u 40 zemalja na svetu još uvek postoji zakon protiv bogohuljenja, te da je u šest zemalja za bogohuljenje predviđena smrtna kazna.

Prema njenom mišljenju, države bi mogle i finansijski da kažnjavaju one koji napadaju novinare. Sa druge strane, ugroženim novinarima bi trebalo omogućiti da dobiju vize ako žele da napuste svoju zemlju.

Utočište za novinare u Holandiji

Ministar spoljnih poslova Holandije Stef Blok potvrdio je da je jedan takav zakon, koji kažnjava režime koji ugrožavaju novinare, upravo usvojen u Evropskom parlamentu.

Blok je dodao da sve zemlje članice Evropske unije moraju da poštuju novinare. On je najavio da se utočište za ugrožene novinare priprema i u Holandiji.

Među gostima manje formalnog dela konferencije, pod nazivom WPFC TV, koji su vodili poznati holandski TV novinari, bili su i Beata Balogova i Peter Bardi, kolege ubijenog slovačkog istraživačkog novinara Jana Kucijaka. Oni su govorili o medijskoj situaciji u bivšim zemljama istočnog bloka, koje su sada deo Evropske unije.

Ahmad Joude, koreograf i baletan odrastao u izbegličkom kampu u Siriji, svoje iskustvo je izrazio plesom.

Student novinarstva iz Holandije Marejn Jop je za potrebe ove konferencije intervjuisao Žikicu Stevanovića iz agencije Beta, koga je policija pretukla na letošnjim protestima.

Upitan za utiske nakon razgovora, Marejn Jop je rekao da je „šokiran razlikama u tretmanu novinara u Srbiji i Holandiji“, posebno kad je saznao da je Žikicu Stevanovića „napala sopstvena policija“ na demonstracijama.

Jop se u Holandiji oseća zaštićeno od strane policije i vlade svoje zemlje.