Hoće li se konačno završiti s privatizacijom državnih medija? I da li će s tim biti ok i RTV OK iz Kovačice?

Doneti su nova Medijska strategija i novi Akcioni plan za njenu primenu, ali su neki od njihovih ciljeva zapravo stari – recimo, izlazak države iz vlasništva u medijima.

Pet godina nakon što je istekao rok za privatizaciju medija u vlasništvu države, i dalje postoji nekoliko medija koji su preživeli famozni 31. oktobar 2015, što će reći – i danas ih krasi status državnih medija. A u skladu sa statusom je, naravno, i uređivačka politika tih medija.

Jedan od takvih medija prepoznaje se i prema zvaničnom nazivu u Agenciji za privredne registre (APR) – Javno preduzeće (!) za informativnu delatnost Radio-televizija Opštine Kovačica (RTV OK), koje je u stoprocentnom vlasništvu Opštine Kovačica.

Novi pokušaj privatizacije državnih medija do kraja 2021, kako to barem predviđa Akcioni plan za sprovođenje Medijske strategije za period 2020–2025, RTV OK dočekuje sa još svežim sećanjem na prethodni neuspeli pokušaj da ta medijska kuća dobije novog vlasnika. Prodaja putem tendera, ispostavilo se, tada nije ni bila opcija, ali nisu se proslavili ni sa podelom akcija zaposlenima.

„Čedo opštine“

Osnivanje RTV OK finansijski je pomogla Vlada Slovačke, budući da je Kovačica multietnička sredina. Program te televizije se, između ostalih, emituje i na slovačkom jeziku. Bivši direktor te kuće Jan Litavski kaže da su zbog slovačkog kapitala, prodaju privatniku, putem tendera, smatrali „nelogičnom“.

Stoga se pribeglo prenosu akcija na zaposlene, ali se to završilo neuspešno.

Treba ponovo otvoriti temu privatizacije ovih medija, ali je u ovoj zemlji uvek problem implementacija. Zato i ne očekujem da će nova Medijska strategija nešto promeniti nabolje (Ana Jaškova, Asocijacija slovačkih novinara)

„Mnogi zaposleni nisu mogli da uzmu te akcije jer su već imali državne akcije“, navodi Litavski za Cenzolovku i ukazuje na to da nije postojao jasno pripremljen plan od strane Agencije za privatizaciju kako da se obavi prenos akcija. „Agencija i Ministarstvo privrede su od nas tražili da akcije budu prenete na sve zaposlene, čak i na one bivše. Pokušao sam da dođem do tih bivših, ali Radio Kovačica postoji 50 godina i nije bilo moguće doći do svih.“

Tokom pokušaja procesa privatizacije, u Opštini je došlo do smene vlasti – na vlast je došla Srpska napredna stranka, a Litavski je, kako kaže, smenjen jer se sa novim čelnicima razmimoilazio u mišljenjima oko dalje sudbine lokalnog medija. On napominje da je stekao utisak da nije postojala „iskrena namera“ da se obavi prenos akcija na zaposlene, već da je prednost data nameri da se održi postojeće stanje u kom će RTV OK ostati u vlasništvu Opštine.

Sličnog je mišljenja i predsednica Asocijacije slovačkih novinara Ana Jaškova koja za Cenzolovku navodi da su do nje dolazile informacije da je novo rukovodstvo RTV OK, postavljeno nakon smene Litavskog, pokušavalo da utiče na zaposlene da ne uzimaju akcije.

Ona ističe i da je Odbor za informisanje Nacionalnog saveta Slovaka pokušavao da pomogne kada se otvorila tema prenosa akcija na zaposlene, ali da je rukovodstvo medijske kuće odbijalo svaku komunikaciju.

Novi v. d. direktora Miloslav Hrćan rekao nam je pak da mu nisu poznati detalji ranijeg pokušaja privatizacije i da odgovore potražimo u Opštini jer je RTV Kovačica „čedo opštine“.

Iz Opštine Kovačica, međutim, nisu odgovorili na pitanja Cenzolovke u vezi sa preprekama za prenos akcija, a odgovore na ta pitanja nismo dobili ni u Ministarstvu privrede.

Spas od gašenja

Advokat i stručnjak za medijsko pravo Veljko Milić podseća da je postojala Vladina Uredba o načinu prenosa akcija na zaposlene koja je predviđala da se sami zaposleni javljaju na javni poziv i da s njima, kako kaže, niko nije morao da stupi u kontakt. Ukazuje i na to da je zakon predvideo i slučaj kada se ne izvrši prenos akcija na zaposlene – gašenje medija.

Rešavanje statusa medija ne zavisi od propisa, nego od političke volje, pa i sada možemo da očekujemo da RTV OK i dalje ostane u vlasništvu Opštine (Vukašin Obradović, novinar)

„O prenosu akcija se objavljivao javni poziv, a zaposlenima je ostavljen rok od 15 dana da se jave i upišu akcije. Zbog toga mi ova priča o nemogućnosti da se stupi u kontakt sa bivšim zaposlenima ne zvuči logično jer nije ni postojala takva obaveza. U svakom slučaju, ta uredba predviđa i situaciju kada prenos akcija na zaposlene nije uspeo. U tom slučaju se obustavlja privatizacija, a izdavač medija podnosi APR-u zahtev za brisanje medija iz registra“, objašnjava Milić za Cenzolovku.

On je dodao da ako ne postoji politička volja da se nešto reši, „onda verovatno nijedna strategija i akcioni plan neće imati efekta“, ali se nada će Vlada u narednom periodu stati iza dokumenata koje je donela.

Bivši direktor Litavski kaže da bi se njegova bivša kuća sigurno ugasila da nije ostala u vlasništvu Opštine. Sumnja, takođe, da bi medij opstao pod upravom zaposlenih, jer, kako ocenjuje, u kolektivu postoje lični animoziteti i različite struje. On podseća i na činjenicu da su multinacionalni mediji nekomercijalni, sa izuzetno malim marketinškim prihodima.

Prenos akcija ponovo jedina mogućnost?

Nedavno usvojeni Akcioni plan za novu Medijsku strategiju, osim (konačnog?) rešavanja statusa Tanjuga i Politike, predviđa i „okončavanje procesa privatizacije izdavača medija u javnom vlasništvu“.

Pored RTV OK, prema podacima APR-a, u vlasništvu lokalne samouprave su još RTV Kragujevac i Radio Barajevo.

U postupku privatizacije 2015. godine bila su 73 medija – za njih 50 bili su raspisani tenderi za prodaju. Od preostala 23, deo je trebalo da ode u stečaj, a deo da se privatizuje prenosom akcija na zaposlene.

Da li će novi medijski propisi rešiti ono što važeći nisu?

Ako ne postoji politička volja da se nešto reši, onda verovatno nijedna strategija i akcioni plan neće imati efekta (Veljko Milić, advokat)

Komentarišući budućnost Radio-televizije OK u kontekstu novih rokova za rešavanje njenog statusa, novinar i bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Srbije Vukašin Obradović kaže da je teško predvideti njenu sudbinu, jer je iskustvo pokazalo da ona ne zavisi od propisa.

„Da su se zakoni poštovali, do ovoga ne bi ni došlo“, navodi Obradović za Cenzolovku. „Kao što smo već videli, rešavanje statusa medija ne zavisi od propisa, nego od političke volje, pa i sada možemo da očekujemo da RTV OK i dalje ostane u vlasništvu Opštine“, ocenjuje naš sagovornik.

Kada je reč o konkretnim modelima privatizacije koji bi eventualno mogli biti primenjeni u slučaju RTV OK, Obradović smatra da prodaja na tenderu nije izvesna jer su multinacionalni mediji ekonomski neisplativi i da je stoga jedina zakonska opcija za opstanak medija zapravo prenos akcija na zaposlene.

On dodaje da bi gašenje bilo izuzetno štetno jer je kao multijezički medij izuzetno značajan za slovačku, mađarsku i rumunsku nacionalnu manjinu koje imaju zakonsko i ustavno pravo da se informišu na svom jeziku.

I Ana Jaškova je saglasna s tim da je prenos akcija na zaposlene jedina zakonska formula za opstanak. Ona ističe da je problem u privatizaciji multinacionalnih medija bio taj što su oni stavljeni u isti koš sa ostalim medijima. Dodaje i da ne očekuje primenu odredaba iz nove Medijske strategije.

„Trebalo je doneti poseban akt koji bi se bavio samo manjinskim medijima, jer u njihovom slučaju nema komercijalnog interesa. Možda treba ponovo otvoriti temu privatizacije ovih medija, ali je u ovoj zemlji uvek problem implementacija. Zato i ne očekujem da će nova Medijska strategija nešto promeniti nabolje“, ocenjuje Jaškova.

Kako će se konačno rešiti status RTV Kovačice i šta je garant da će se ciljevi iz Akcionog plana ispuniti, pitali smo i Ministarstvo kulture i informisanja, ali do objavljivanja ovog teksta na ta pitanja nismo dobili odgovore.