Izbor funkcionera regulatornih tela, koja su nezavisna od drugih grana vlasti, zbog njihovog specifičnog statusa, nije dovoljno ni formalno-pravno uređen, a ono malo mogućnosti za preispitivanje zakonitosti i legitimnosti takvih procesa je u praksi potpuno neefikasno.
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Tanasije Marinković, ne sumnja da je tokom izbora bilo proceduralnih nepravilnosti, ali naglašava i da je sa stanovišta društvene opravdanosti i kodeksa, proces bio nelegitiman.
– Indikativno je što je birana „nova“ stara članica, dok to telo u nekoliko mandata već ne obavlja svoju funkciju kako bi trebalo, navodi Marinković. On dodaje da ne vidi nijedan pravni put koji bi imao „iole šanse da uspe“, iako bi „najprirodnije“ bilo da u ovom slučaju odreaguje republički javni tužilac.
– Kao mogućnost jedino vidim to da pitanje legitimnosti pokrene republički javni tužilac, ukoliko postoji povreda postupka i kada je to na štetu javnog interesa, što u ovom slučaju jeste. On može da pokrene upravni spor, ali je potpuno jasno da su šanse da se tužilac tu angažuje apsolutno nikakve. To bi bio prirodan vid reakcije jednog organa koji je zadužen da se brini o zaštiti zakonitosti. Ipak, nije realno očekivati neku akciju sa njihove strane, jer oni ne reaguju ni na šta. Sa te strane je osuđeno na propast, navodi Marinković.
On podseća i da je to delikatno pitanje odnosa između nezavisnih tela, te da nije sigurno da li bi mogao da reaguje i Zaštitnik građana.
– Ipak, to je donekle nerešeno pitanje, ima li on pravo da nadzire rad nezavisnih tela, objašnjava Marinković.
– Uprkos ranije najavljenom dnevnom redu, predsedavajući je na samoj sednici predložio dopunu dnevnog reda tačkom izbora predsednika Saveta REM-a. Iako je dopuna dnevnog reda na samoj sednici moguća i poznata je u praksi kolegijalnih organa, vrlo je problematično to što se predložena tačka ticala tako važnog pitanja, kakav je izbor predsednika Saveta REM-a. Na taj način, članovi Saveta nisu imali dovoljno vremena da se pripreme za kvalitetnu raspravu o pomenutom pitanju. Takođe, navedeno postupanje praktično je dovelo i do apsurdne situacije, da predlog Slobodana Cvejića i Judite Popović da protivkandidat za ovu funkciju bude Višnja Aranđelović, nije mogao da bude uzet u obzir, s obzirom da ona nije prisustvovala sednici, pa nije ni mogla da da saglasnost na svoju kandidaturu, objašnjava za Danas Marko Davinić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
On naglašava da je tako izbor predsednice Saveta REM-a postao još jedan primer „legalnog“ izbora, protiv koga je sužen prostor za pravno delovanje, ali koji je lišen minimuma legitimnosti.
– Takođe, poslednja dešavanja su još jedan pokazatelj da vladajuća stranka doživljava nezavisna regulatorna i kontrolna tela delom političkog plena, iako se ona u svim demokratskim zemljama smatraju četvrtom granom državne vlasti i dodatnim kontrolnim i regulatornim mehanizmom. Konačno, upravo je nezavisnost ključno obeležje ovakvih tela, bez kojeg ona gube svoju suštinu i opravdanje za postojanje u demokratskim društvima, zaključuje Davinić.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.