„Prodaja novina po malo opada svakog meseca. Istovremeno poseta sajtu svakodnevno raste. Ali naš glavni prihod je od prodaje novina, a posetu sajtu još uvek ne možemo da unovčimo“- navodi Peter Kokai, osnivač i urednik „Slobodne mađarske reči“. Fondacija Sloboda štampe osim navedenog portala Szabad Magyar Szó ima i nedeljne novine Családi kör (Porodični krug) i portal na srpskom Slobodna reč.
Iako su njihovi sajtovi čitani, sa više od 10 hiljada poseta dnevno, Kokai kaže da petina prihoda ovog izdavača potiče od konkursa, uglavnom stranih donatora. Ove godine, zbog pandemije korona virusa bilo je više stranih konkursa, kao podrška opstanku medija, na kojima su im odobrena sredstva.
Iako im na pokrajinskom konkursu redovno odobravaju projekte, Kokai ima dosta primedbi kao se sprovode konkursi za projektno sufinansiranje medija.
„Na pokrajinskom konkursu vlada komunistička podela-svima podjednako. Lokalni konkursi su politički motivisani i nestručni. Novac se deli po političkoj podobnosti, a manjinski aspekti se ne uzimaju u obzir. Ove godine smo poslali 28 projekata na lokalne konkurse, a dodeljeno nam je nula dinara. Ali je firma koja je registrovana 7. januara, kada su neki konkursi već bili u toku, dobila novac u svim opštinama gde je konkurisala“, kaže Kokai.
Osim problema sa finansiranjem medija, Kokai ukazuje i na političke pritiske sa kojima se suočavaju „manjinski“ mediji .
„Radio sam 25 godina u Mađar sou i svojim očima video kako partija preuzima kontrolu i pravi partijsko glasilo. Mađar so je jedini dnevni list na mađarskom i sa TV Panon bi trebalo da ima ulogu javnog servisa Mađarima u Srbiji. Ali to nije slučaj“, navodi Kokai, dodajući da su i odnosi sa Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine loši, da njihove medije uglavnom ignorišu, ne odgovaraju na pitanja, ne pozivaju na konferencije i zaobilaze ih na konkursima.
Kokai kaže i da pritisci nikada nisu direktni, niko ne zove telefonom i kaže „objavite ili nemojte da objavite ovo ili ono“, ali postoji indirektan pritisak ignorisanjem. Takođe, primetno je da mediji koji nisu bliski vlastima mnogo teže dolaze do oglašivača.
Njegovi predlozi kako bi država mogla da pomogne manjinskim medijima je smanjenje PDV na štampane medije, koji sada iznosi 10 odsto. Takođe smatra da bi trebalo smanjiti iznos doprinosa koji se plaćaju za honorarne saradnike.
„Mi imamo 25-30 spoljnih saradnika. Na svaki isplaćeni honorar moramo još 80 odsto da platimo za različite doprinose-socijalno, penziono, zdravstveno, što nam je veliki teret. Smatram da bar na neki deo honorara ne bi trebalo da se plaćaju doprinosi.“
Na pitanje da li mediji nacionalnih manjina dele sudbinu većinskih medija, Peter Kokai odgovara da sve negativno utiče i na njih, samo jače i više boli.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.