Kesić: Ponosim se titulom „izdajnika“, čast mi je kad vidim ko su

„Poređajte nas sve redom “izdajnike” sa ove dve naše televizije. Ali i sve ostale kolege koji su već godinama novinari, autori, voditelji i nikako da se već jednom restrukturiraju u ono što danas novinar treba da bude ako ne želi da ga se proglasi izdajnikom – dakle pi-ar, šef kabineta, sastavljač i čitač stranačkih saopštenja, potvrđivač dnevne mantre itd. Slikajte lepo sve nas izdajnike profil i anfas. Objavite naše poternice u najtiražnijim novinama. Da nas dobro upamti narod, da nas prepozna na ulici i da se obračuna sa nama kako se to sa izdajnicima i plaćenicima i radi“, rekao je Kesić u velikom novogodišnjem intervjuu za Nova.rs, čiji deo prenosimo.

Govoreći o željama za narednu godinu, kaže da mu je prva da svet pobedi koronu, tačnije da je obuzda i nadjača. „Da ne rukovodi više virus našim životima, planovima i navikama. Hoću nazad moje pravo da ženu i mene pozovu na premijeru filma u kome su učestvovali naši drugari i na ludi afterparty sa super bendom, gomilom ljudi koje poznajemo (dolazi i Sergej), posluženjem i džabe pićem do ponoći, a mi da procenimo da nas mrzi da idemo i onda ostanemo kod kuće. Moja druga želja je da bude puno snega za novogodišnje praznike. Toliko da zaveje da svi građani moraju da lopataju ispred svojih ulaza“, kaže Kesić.

Dodaje da mu je bajkovita ta slika zajedničkog rada i da mu komšije onda dođu kao neki dobroćudni hobiti. „Treća želja je da mi majka napravi rusku salatu. Moja praznična proruska osećanja su višedecenijska I to je tradicija koju ništa ne može da ugrozi“.

Ko je najbolji patriota, a kome naša „Zlatna malina“

Na pitanje ko po njegovom mišljenju zaslužuje da dobije titulu najvećeg patriote i najboljeg građanina Srbije ove godine i – suprotno od toga „Zlatnu malinu“, kaže da bi bez dvoumljenja titulu najvećih patriota i najboljih građana dodelio svim onim hiljadama nevidljivih, anonimnih ljudi koji su svojim porukama i uplatama doprineli da se skupi novac za lečenje Anike, Minje, nada se i Olivera i još ko zna kolliko dece. „Ti ljudi nemaju nikakvog ličnog interesa da pomognu. Ne poznaju tu decu, ali ipak pomažu. Zašto? Pa zato što je to pravi patriotizam. Nije patriotizam traženje alibija za bezveznu sadašnost u nekakvoj metafizičkoj borbi za našu prošlost, u marketinškom očuvanju tradicije izgradnjom mastodontskih spomenika…Patriotizam je dete, da to dete poraste i da postane čovek. Domovina se brani klincima. Tačka. Ništa nije važnije od toga. Eventualno i da se pokuša da se napravi takvo društvo u kome će dete kada stasa poželeti da ostane, a ne da beži odavde, ali to je već druga priča“, kaže Kesić.

„Zlatnu malinu“ za najveću sramotu dodeljuje aktuelnom sazivu Skupštine. „Pomerili su granice odvratnosti i nastavljaju to da čine iz sednice u sednicu. Umesto da nam, budući da su sami u Parlamentu bez opozicije, pokažu kako neometano mogu da rade, da donose zakone, da menjaju loše stvari u ovoj zemlji, kako mogu da se posvete onome što bi trebalo da bude zadatak poslanika, oni su Skupštinu pretvorili u ludnicu i najsramotniji, najbesmisleniji saziv Parlamenta ikad. I upravo oni koji toliko vole da se diče “istorijskim uspesima” i ući će u istoriju. Samo nikako im se neće se svideti kako će biti upamćeni.“

I Kesić je, pored mnogobrojnih kolega, bio meta napada pojedinaca i političkih stranaka. Upitan kako vidi novinarsku profesiju u narednoj godini i da li ima nade da će stvari krenuti na bolje, navodi da „gaji veliki optimizam“.

O etiketiranju novinara Nova S i N1

„Kraj ove godine obeležilo je etiketiranje svih nas sa N1 i Nove S kao „stranih plaćenika – domaćih izdajnika“. Te etikete nisu nam stigle sa nekih opskurnih sajtova, bezveznih novina koje se ne prodaju na kioscima, ili sa anonimnih tviter naloga (kao sve one idiotske pretnje i uvrede na račun predsedika Vučića koje će vam on vrlo rado citirati kao krunski dokaz „a evo šta o meni pišu“), već iz klupa srpskog parlamenta u direktnom TV prenosu na javnom servisu. Ja se ponosim tom titulom (SPDI) jer ne mogu da ne vidim analogiju sa vremenom Miloševića i jednakim etiketama kojima je tadašnja “tv bastilja” rešetala po tadašnjim smetajućim elementima. Čast mi je i kada vidim ko je sve među tim „izdajnicima“. Poređajte nas sve redom „izdajnike“ sa ove dve naše televizije. Ali i sve ostale kolege koji su već godinama novinari, autori, voditelji i nikako da se već jednom restrukturiraju u ono što danas novinar treba da bude ako ne želi da ga se proglasi izdajnikom – dakle pi-ar, šef kabineta, sastavljač i čitač stranačkih saopštenja, potvrđivač dnevne mantre itd. Slikajte lepo sve nas izdajnike profil i anfas. Objavite naše poternice u najtiražnijim novinama. Da nas dobro upamti narod, da nas prepozna na ulici i da se obračuna sa nama kako se to sa izdajnicima i plaćenicima i radi. Kažem, gajim veliki optimizam. Imam lažne brkove, neće me prepoznati na ulici.”

Upitan da li je bila ispravna odluka što je emisija „24 minuta“ prešla sa nacionalne frekvencije na kablovsku televiziju – odgovara potvrdno. I dodaje: „Mislim da bi na Novoj bilo premalo satire bez nas. Samo Ivan Ivanović. I Pljiž. I Dare i Mare. I Vidojković i Kulačin. Iskreno, bilo bi nam glupo da nismo i mi deo ove sulude, blesave, hrabre i neverovatno kreativne ekipe. Humoristička reprezentacija Srbije je na jednom mestu i to mesto se zove Nova. Sviđa nam se ta činjenica, a sviđa nam se i što gledanost i uticaj naše emisije ništa nije opao prelaskom sa nacionalne frekvencije na kablovsku. Nacionalnu frekvenciju i bivšu TV stanicu smo napustili prošle Nove godine, gospodski, šmekerski, u stilu “24 minuta”, a tako smo čini mi se nastavili i na Novoj.“

Na pitanje da li satira oživljava građansku svest, ili je dodatno umrtvljuje,  odgovara da ne zna.

„Nisam siguran da satira uopšte ima zadatak da nešto oživi ili da nešto umrtvi. Satira treba da uoči pokvarenjaštvo, da uhvati u laži, da prepozna foliranje i onda da takve pojave ismeje. Da se naruga ljudima koji su na pozicijama moći a lažu. Ili kradu. A ne idu u zatvor. Pa kad već ne idu u zatvor, bar da od nas satiričara dobiju zatvor. Meni predstavlja lično zadovoljstvo kada u našoj emisiji kažem sve šta mi je na srcu. I drugim organima. Jeste, to je moj posao. Jeste, radim na televiziji već 25 godina i upravo toliko sam i plaćen za to što radim. Ali mnogo je ovo više od posla i plate. Odavno je “ono naše” meni, a mislim i momcima, postalo potreba. To je naša borba za istinu, borba protiv zaglupljivanja, protiv zagađivanja Srbije i moralnog i političkog i etičkog, pa bogami i bukvalnog“, ističe Kesić.

On navodi da nisu politička organizacija ili NVO pa da im zadatak bude „oživljavanje građanske svesti“. „I nerviraju me svi ti koji govore i pišu da naša emisija i emisije naših kolega “umrtvljuju javnost”. Umuknite više, vi kukavičke alibi-efendije, opštemestaši, mrsomudi, prepisivači… Šta ste vi, predškolska deca pa da jedna tv emisija ima obavezu da vas uhvati za ručicu i izvede na trgić da protestujete kada vam nešto nije po volji, ili bi to trebalo možda sami da uradite? Jel naša emisija treba da vam pozvoni u neku nedelju i dovede vas do vašeg biračkog mesta? Možda da vam mi i zaokružimo, da se beba ne muči. Bući, bući, bući… Sram vas bilo…“

Posao svake satire, ističe Kesić –  bilo ona crtana, pisana, snimljena, otpevana – jeste kritika pre svega vlasti. „Jer je logično udarati na one koji imaju moć odlučivanja a odlučuju loše, na one koji imaju političku težinu I koriste je za zle stvari, na one koji mogu I da ti uzvrate, a to vidimo i čine. I onda kao mi “umrtvljujemo” revoluciju. Evo da napravimo mali test. U sledećoj epizodi prikazivaćemo samo gegove, okliznuća, padove, prenkove (to mladi vole) i male bebe kako jedu pa se cele umažu, to je jako slatko i smešno. Izbacićemo politiku skroz da ne “umrtvimo” bes javnosti. I gle čuda, odmah u ponedeljak – nemiri na ulicama, gore kontejneri, reka ljudi u Lole Ribara, maše baka Olga, narod se podigao konačno oslobodjen okova obamrlosti satiričnim emisijama. Važi!“

Na pitanje zašto misli da satira toliko smeta vladajućoj partiji, kaže – zato što su članovi vladajuće partije, „bar ovi koje vidimo na televiziji, uglavnom dosadni, plašljivi, nesigurni i neduhoviti stranački ljubimci svoga gazde. Oni misle da on očekuje od njih da laju na satiru (I sve drugo što nije po ukusu gazde) I oni šta će, laju. To smatraju svojom obavezom i potpuno su u pravu“.

A kako bi se istakli u tom čoporu istih, dodaje, svaki se trudi da laje glasnije, da više iskezi zube, da snažnije ugrize, da gazda uoči taj trud i da ga zapamti. „Često ispadaju komični u tim naporima, pa greše, pa lome jezik, pa preglumljuju, pa preteruju, pa pišu pesmice, pa recituju u Skupštini, pa ime glumca koga teraju iz zemlje ne umeju da izgovore, pa ponekad čak kritikuju i sami sebe što se ne trude dovoljno da odbrane gazdu od napada nikoga… U krajnjem slučaju, baš me briga zašto im toliko smeta satira. “Sviđa mi se da ti ne bude prijatno” reče Koja.“

Upitan da li bi 2020. opisao kao dobru ili lošu, kaže: „Lošu, uz tu i tamo neke dragocene momente koji bi mogli da nam budu putokaz kuda I kako dalje ka nekim budućim mnogo boljim godinama“.

Novu, specijalnu novogodišnju epizodu sa Zoranom Kesićem, u kojoj će gosti biti glumica Branka Katić, Svetlana Ceca Bojković i Dragan Bjelogrlić, možete gledati večeras od 21 čas na Nova S televiziji.