Raspala narkomančina – Neša Smrad Živković

Raspala narkomančina, Neša Smrad Živković, koji bi rođeno dupe prodao (mada ga je i džabe davao) za gram žutog, srednoškolskoj deci u Pančevu predaje – Građansko vaspitanje.

Smrad ga zovu upravo deca, zbog vidljive štroke, masne kose i izbegavanja lične higijene grotesknog tela zaogrnutog sintetikom, koja dodatno utiče na Nešino vonjanje. Ali, to vonjanje mnogo je manje nego što mu smrdi duša prodana i pokvarena.

Đubre izdajničko, svom matorom dečku iz Nemačke, dokazanoj špijunčini, podvodio je mladiće kroz nekakve lažne projekte napravljene po modelu „laži, kradi, zaradi“, za šta je dobio 188 hiljada evra, kojima je pokušavao da kupi Pančevac. Nije mu bilo dovoljno pa je potkradao i bogatog brata, zbog čega ga je ovaj oterao u tri lepe i izbrisao ga.

Posle svega navedenog, ne treba da čudi što Nešu Smrada podršavaju ustaški i balijski mediji. Oni uživaju u njegovoj prodaji Srbije i svega što je srpsko. Redovno gostuje i na CIA N1 televiziji, gde je jednom nadmeno i priznao da je za račun DS, a za debele pare, radio na porobljavanju i uništavanju novinara i novinarstva u Srbiji.

I taj, takav, ljigavac, predaje deci građansko vaspitanje?!

Smrad bio, smrad ost’o – 100 posto!

* * *

Bilo je tačno 17 časova i 46 minuta u utorak, 5. januara 2021. godine kada je Nenad Rakić, šef internet tima Gradskog odbora Srpske napredne stranke (i direktor Gradske stambene agencije) pritisnuo enter na tastaturi svog računara, nakon čega se na njegovom privatnom fejsbuk profilu pojavio link ka gore prenetom tekstu, upravo objavljenom na opskurnom sajtu www.banatskaistina.com. Nepuna četiri minuta kasnije nepregledna armija naprednjačkih botova primila je sa njegovog telefona poruku „Maksimalno svi delimo” (pomenutu FB objavu), ali je ovo kratko i naprednjački jasno naređenje uslovnim refleksom sprovelo samo 198 poslušnika, ovih što moraju (plus bednih 30 lajkova). Skromno je to Rakiću, slabo, od svih onih desetina hiljada članova, mora brže, jače, bolje, Rakiću, pazi se da te koordinator Branko (Malović od Šavnika, Montenegro) ne pozove na raport.

Gornji „tekst” nije vredan spominjanja, ali evo, produžavamo mu život „reprintom”, samo zato da bi čitaoci sajta Pančevo Si Ti direktno, i na ovom primeru, uvideli ono što mnogi od njih već dobro znaju – da je javna komunikacija iz naprednjačkih krugova u Pančevu srozana ispod svakog civilizacijskog nivoa; da je javni prostor zagađen nezamislivim primitivizmom koji stiže iz istog miljea; da se u obračunu sa neistomišljenicima koji postavljaju razumna pitanja o izostanku rada gradskih zvaničnika u javnom interesu i za opšte dobro ne biraju reči; i da živimo u gradu u kome je moguće da se, bez ikakve odgovornosti nepoznatih autora, ovakvi huškački sadržaji i ovakve nezamislive uvrede nekažnjeno pojavljuju na internetu… Ali šta drugo očekivati od ekipe udružene u zajedničkom zločinačkom poduhvatu uništavanja prirode i društva u Srbiji, od ovih kojima su puna usta mantranja da je Srbija nekakav lider u regionu, jer nikad nije bilo bolje, jer predsednik, jer džidipi, jer prosečna plata, jer potrošačka korpa, jer borba protiv korone, jer strane investicije…

Zanimljivo je da se ova nepotpisana paškvila pojavila desetak sati nakon što je na našem sajtu objavljen edukativno-informativni tekst „Slučaj građevinskog investitora Ovuka V.” (videti ovde), pisan s inovativnim pristupom temi. Dotičnog mladog gospodina (a već investitora!), inače sina nosioca liste „Za našu decu – Aleksandar Vučić” u Pančevu i direktora Opšte bolnice Slobodana Ovuke, taj tekst podučava vrlini poštovanja zakona i podseća na obavezu da na gradilištu treba da bude izložena jasno vidljiva gradilišna tabla. U tekstu objavljenom na PST čak nije postavljano pitanje ispravnosti građevinske dozvole, niti je ijednom rečju spomenuto poreklo novca iz kog se ova gradnja investira. Na istu obavezu, da sprovode zakone i propise, jer im to stoji u opisu radnog mesta, pozvana su i gg. Đurđev i Savić, bosovi gradskih inspekcija i komunalne milicije, a spomenut je i nedodirljivi don, pardon, drug Branko… To je bilo dovoljno, isuviše čak, da neobično kreativni i elokventni progresistički trust mozgova ukratko, na tri četvrtine šlajfne, sažme sve one gadosti koje su o potpisniku ovog teksta izrekli Miroslav Milakov, nekadašnji glavni urednik isto tako nekada ugledne TV Pančevo, i Aleksandar Čupić, vlasnik nikad profesionalnog sajta epancevo.rs iz Vršca, u kampanjama koje su vodili u svojim medijima u dva navrata (tokom februara i marta i maja i juna 2019. godine), a zbog čega se protiv imenovanih vode četiri postupka po privatnoj tužbi pred Višim sudom u Beogradu. Iz tih razloga – da bi izbegli nove tužbe i odgovornost – mastarmajndi ove operacije su se ovog puta opredelili za kukavičku anonimnost. „Prilog” o raspaloj narkomančini i Smradu objavili su na sajtu pretenciozno nazvanom Banatska istina (čujte, naprednjaci i istina!), koji nije upisan u Registar medija Agencije za privredne registre, pa shodno tome nema ni impresum iz koga bismo mogli da saznamo ko su ti surovi profesionalci koji snose odgovornost za objavljene sadržaje. Sajt čak nema ni srpski domen, nego američki .com, a nema baš ni mnogo objava, ova jučerašnja je tek dvanaesta od 4. septembra 2019. godine kada je publikovana prva priča o – pogađate – narodnom neprijatelju i zlotvoru srpskog naroda Đilasu. Očigledno je da ova stranica služi naprednjačkom propagandnom timu kao neka vrsta rezervnog medijskog položaja – koriste je kada treba grubo izvređati nekog političkog protivnika (Mariniku Tepić, Draganu Rakić), nekoga koga nisu uspeli da uplaše, ucene ili kupe (sudijnicu Stanku Simonović), nekog njihovog viđenog za „odstrel” (Aleksandra Radulovića) ili, evo, novinara koji ne piše po SNS diktatu. Jedina nedoumica (dilema? – birajte među dvojicom) koja ostaje nerazjašnjena jeste ko bi mogao biti konkretni zapisivač tih visokoumnih genijalija, ko je palio komp i po čijem nalogu? Možda bi nešto o tome mogla da zna Babaserina desna ruka zadužena za kontakte i saradnju sa medijskim radnicima Marina Toman, osoba kontroverzne političke prošlosti, i aktuelna načelnica Južnobanatskog upravnog okruga? Jer kakva bi ona to medijska operativka bila kada o ovoj aferi ne bi ništa znala, ako je već nije organizovala?

Postavka i realizacija ove operacije nepotpisanog klevetanja nedvosmisleno potvrđuju ono o čemu je pisano i u „spornom” tekstu koji je toliko pogodio – i razbesneo – lomljivi i sujetni naprednjački ego: Vladavina primitivizma koju nose ovi stasali na pola puta selo – grad jeste veliko iskušenje za svakog pristojnog, razumnog i emotivnog čoveka; ali ni ona ne može da traje večno…