U samo nekoliko rečenica a na potpuno besmislenoj temi, „Blic“ je uspeo da pokaže sav prostakluk tabloidnog novinarstva, počev od ejdžizma i seksizma pa do prostačkog podsmevanja činjenici da se neko sapleo i pao, ukazuje poznata dramska spisateljica
Tekst u „Blicu„ potpisan inicijalima, navodi da se Helen Miren „izblamirala“, „osramotila“ jer se spotakla o stepenice na ulasku u bioskop, ali novinarka (slutim da je žena pisala ovaj tekst) joj „neće zameriti ovaj blam, jer Helen sa svojih 69 godina i dalje izgleda zanosno i drži se kao prava dama“.
„Blic“ je tako, u samo nekoliko rečenica a na potpuno besmislenoj temi, uspeo da pokaže sav prostakluk tabloidnog novinarstva, počev od ejdžizma – glumica, o čuda, ima čak 69 godina (!!!) i umesto da legne i umre, ona se slika, te je još i „prava dama“; zatim i seksizma (da li se istim rečima „zanosan“ i „pravi gospodin“ u kombinaciji sa istim godištem piše o De Niru, Paćinu ili, ne daj bože, Milanu Gutoviću, Marku Nikoliću ili Bekjarevu?), a najviše prostačkog smejanja činjenici da se neko sapleo i pao, što autor „Blica“ shvata kao „blam“.
Isti ejdžistički tretman u domaćim tabloidima nikako ne važi za zvezde folka: nikad nisam videla naslov da Ražnatović „izgleda dobro uprkos činjenici da je čak u petoj deceniji“
Prema Bergsonovoj teoriji smešnog, saplitanje i pad su komični kada govore o rigidnosti ljudskog tela, koje je metafora za karakter, ukratko: čovek ide ulicom, naleti na koru od banane, svoje kretanje (svoj um) iz razloga lične rigidnosti i nefleksibilnosti, nije u stanju da prilagodi novoj informaciji (i da prosto zaobiđe koru) nego „nastavlja po istom“, te za to biva kažnjen – padom.
Od nemog filma i fizičkog humora slepstika, padanje je smešno još samo deci, a čak ni njima nije „blam“ da se udariš ili sapleteš, jer to ume i ozbiljno da zaboli. Šta tako sramotno u saplitanju neke glumice vidi „Blic“ i kakvu ulogu ima njeno godište u svemu?
Ono što bi bila dobra tema povodom ovog „slučaja“, a za neke malo pametnije novine jeste: zašto su glumice preko četrdeset godina primorane na estetske intervencije, cipele u obliku koturni (što je, izgleda, razlog pada Helen Miren), zašto za njih nema uloga i zašto su partnerke glumaca srednjih i zrelih godina sve mlađe i mlađe devojke?
Zašto „Blic“ uporno u naslove svojih članaka stavlja godište žene o kojoj piše (Madona pokazala dupe u pedeset šestoj, kao da bi pokazivanje dupeta podvezanog gumicom za kosu u bilo kojim godinama bilo u redu, Monika Beluči „i dalje zanosna“ u pedesetoj i sl.), a o domaćim glumicama preko četrdeset gotovo da nikada i ne piše?
Zašto gledamo filmove u kojima je normalno da Kojo, Sergej i Mima Karadžić budu kastovani za uloge zavodnika na koje padaju isključivo dvadesetogodišnje cure, a Mirjana Karanović ili Jasna Đuričić mogu da igraju isključivo majke ili „žene za rashod“ i to nakon što su, za takve uloge, drastično postarene šminkom, poruženjene i odevene u rite?
Zanimljivo je da isti ejdžistički tretman u domaćim tabloidima nikako ne važi za zvezde folka: nikad nisam videla naslov da npr. Ražnatović „izgleda dobro uprkos činjenici da je čak u petoj deceniji“: u svetu folk mafije valjda važi rodna ravnopravnost i večna mladost, da ne bi novinar-novinarka, pa i kad se potpiše inicijalima, zbog ovakvog naslova popila preko p__ke.
Tekst, izvorno objavljen na Fejsbuk profilu Biljane Srbljanović, prenosimo uz njeno odobrenje
Sve ste u pravu, Biljana, kao i uvek kad su mizogini fenomeni u pitanju! Ono sto je posebno porazavajuce je cinjenica da je mizoginija toliko utkana u nase drustvo, da na takve pojave samo Vi jos uvek reagujete, niko to vise i ne primecuje! Nastavite, molim Vas, lakse mi je kad imam potvrdu da ne umisljam 🙂
ni tvoj komentar, cak ovoliki, na tako kratku vest je besmislen. pored toga, imas cak i carobnu kuglu semantike, a i novinarske pragmatike, pa znas sta je i taj novinar blica hteo da kaze. much do about nothing, my dear, tvoj tekst ni po cemu ne razlikuje. sem stojedug pa „smori“.
Bravo!
Kaze se ‘Much ADO about nothing’. I ne slazem se sa vasim misljenjem, katharina goffman, jer su nasi mediji pretrpani iskljucivo ovakvim, kratkim i besmislenim ‘vestima’ ni o cemu, toliko da to vise i ne smatramo neobicnim, i toliko, da nam je to postao nacin komunikacije, nazalost.
Ako se vec citira Shakespeare, onda valja nauciti njegov jezik: „much ado about nothing“ je to sto ste hteli reci, cini mi se.
Volim sto se mizogini potpisuju ZENSKIM imenom, da bi zakamuflirali svoju zatucanost. A obracanje u prvom licu cisto uvrede radi, je posebno odvratno, i uvek korisno kada nedostaju ARGUMENTI!
Sta to znaci ejdzizam i ejdzisticki. Nikad cuo za te reci u srpskom jeziku
Nisi cuo u srpslom jeziku jer ni nisu nase reci, a ako je to sve sto si pojmio od celog teksta onda je sve sasvim jasno.. Blic su taboidne novine odavno, ne znam zasto iko ocekuje uopste nesto objektivno, inteligentno ili pismeno od tih novina odnosno priucenih i nepismenih samozvanih novinara..
Ејџизам је израз који користе особе које су много кул 🙂 а кул је израз који користе ови што се много фолирају ..просто.
🙂 A kao slag na torti,pokazali su i koliko su nepismeni !!! Zarez se nikada ne stavlja ispred slova “ i “ ! A oni ni pet ni sest,nego u naslovu ! Retardi Blicovski 🙂
Novinarstvo u Srbiji je već odavno komunalna delatnost. Gomila što prekaljenih, što manje iskusnih (ali ništa manje ambicioznih) đubretara do guše uvaljenih u kal estradno-političkog đubreta. Jedini problem je što ovi „delatnici“ ne uklanjaju đubre i prljavštinu, već nas njima zatrpavaju. Biljana, hold the line!
Što reče onaj momak-uzme nekoliko kokica,pa je posle spičena načisto.
Bravo Biljana!
Neverovatno da do sve sada izreceno nije uspelo da objasni najelementarniju poruku slike – svako zivo bice na ovoj planeti treba da ima najosnovniju funkciju – pokretljivost. Obuci, zeno sa slike nesto u cemu mozes da se funkcionalno pokreces pa makar i naustrb nekog, sebi zacrtanog izgleda. I zato, po meni treba se smejati ovom stvorenju koje je odlucilo da pada umesto da se pokrece.