Scena  

13. jan 2021.

Igor Lečić za Nova.rs: Milan Dog je odbrana slobode

Piše:

Suzana Sudar | 13. jan 2021.

IZVOR:

Nova.rs

U ovom trenutku pitanje slobode govora se nameće kao jedno od važnijih pitanja ove generacije. Očigledna je erozija svih ranije već osvojenih prava i sloboda na globalnom nivou. Kada stvari počnu da se podrazumevaju, počnu i da gube na vrednosti. Na nama je da ne dozvolimo da nam oduzmu i to malo što već posedujemo. Milan Dog, na neki način, ispituje gde su te granice slobode izražavanja kod nas, kaže za portal Nova.rs muzičar, kompozitor, producent i strip autor Igor Lečić.

Kada je 9. januara 2019. objavio na Tviteru prvi strip pod imenom Milan Dog nije očekivao, kako kaže, da će mu to “oteti” život. U početku ga je pratilo par stotina osoba i znao ih je sve po imenu i prezimenu. Za ove dve godine objavio je 600 tabli stripova, jednu knjigu, održao nekoliko izložbi a pojavio se i na TV a to mu je donelo 30.000 pratilaca na društvenim mrežama.

Ovaj multimedijalni umetnik rođen je u Nišu, osnovnu školu je završio u Zaječaru, a od 1985. živi i radi u Novom Sadu gde je odavno postao mala gradska legenda. Poznat je pod nadimkom Leka, Leche i Lekoviti, a zanimljivo je da za svaki svoj projekat smisli novi pseudonim, kao što su Medicine Man, Modern Quartet, New Walking trio, Dublle, Planting Jupiter, Zaowe, Multiflex, Kurbla Banda….

– Nikada nisam bio zaposlen za stalno, radim kao frilenser. Najduže sam se na jednom mestu zadržao kao tonski snimatelj u muzičkom Studiju M, od 1995. do 1999. Nisam među onima koji zarađuju milione, već među onima koji jedva preživljavaju. Ali sam svoj, nema ko da mi da otkaz, tako da je ono što najviše volim sloboda koju sam osvojio. Milan Dog je i nastao kao pokušaj odbrane te slobode koja se osetila ugroženom. Ta frustracija ga je proizvela kao odgovor na pritisak koji je u jednom trenutku stizao sa svih strana. Kada sam skinuo jednu aplikaciju uz pomoć koje se fotografije pretvaraju u crtež, ono što sam radio u dokolici je zapravo dobilo smisao. A to je, na primer, kad se emituje Dnevnik, ja uzmem gitaru i prepevavam ono što oni govore, odnosno izmišljam nešto smešno. Moja žena, inače profesor na Akademiji umetnosti, govorila mi je: “Hajde, zapisuj, zapisuj” – priča Igor.

Fotografije obrađuje da izgledaju kao crtež i slaže ih uz komentar u formu stripa koja mu je na neki način prirodna budući da je veliki ljubitelj ove umetnosti. I pored toga što je prepoznatljiv kao Milan Dog, naglašava da je prvenstveno muzičar.

– Ne izlazim mnogo iz kuće, nemam mnogo kontakta sa spoljnim svetom nezavisno od ove situacije sa koronavirusom. Najviše vremena provodim u svom muzičkom studiju. Oni koji znaju za mene, povezuju me sa bendom Modern Quartet, s kraja devedsetih godina prošlog veka. Reč je o elektronskom džezu, snimili smo album za B-92, ima nas na svim izdanjima Belgrade Coffee Shop-a. Muziku koju danas stvaram potpisujem pod imenom Medicine Man, kao Lekoviti. Objavio sam jedan album pre par godina, i sad proizvodim nov materijal, soul džez. Radim gomilu nekomercijalnih projekata od muzike za reklame, pozorišnih predstava… Komponovanje mi je primarno u životu.

Priznaje da još uvek nema odnos prema popularnosti koju mu je doneo Milan Dog, niti siluje da strip plasira svaki dan, ali se trudi da isprati sve važnije dnevne događaje.

– U samom startu nisam zamislio Milana Doga kao političkog komentatora. Teme su mi bile više opšte, filozofskog životnog karaktera ali vremenom se dnevna politika pokazala kao neiscrpan izvor inspiracije. Posebno ta neverovatna galerija likova koji nas u beskraj teraju da pogađamo ispod koje kutije šibica se krije kuglica. Nekad se desi da napravim dva, tri stripa za dan a nekada prosto nemam energije da se uključim u realnost ili je to što uradim previše gorko i crno pa nemam želju da to objavim. Iskreno, pun mi je telefon neobjavljenih stripova. Ono što se stalno pitam jeste da li je to što uradim smešno, koliko još šećera treba dodati da bi se progutala gorka pilula. Razmišljam i o tome ko bi sve mogao da se naljuti. Ne želim da ulazim u konflikt ni sa kim i da se posle mlatim i objašnjavam šta sam hteo da kažem – priča Igor i dodaje da mu je važno da se oseća dobro i da sačuva svoju slobodu.

Poruke koje digitalno dobija uglavnom su pozitivne i retko se dešava da su mu upućene pretnje ili uvrede.

– Trudim se da nikog ne uvredim, to mi je najvažnije. Zato i nemam puno botova, kontraša, nego je strip spakovan kao celina i daje slobodu interperetacije na više nivoa, tako da i ovi koji su sa suprotne strane mogu da nađu u njemu i neki pozitivan element za njihove aktivnosti. Skoro sam nabrajao koliko su puta u Skupštini prozvali domaće izdajnike i retvitovao me neki od tih poslanika i zahvalio se što sam to brojao. Ili nije shvatio ili im je super da se pojave u javnosti bez obzira što je besmisleno.

Njegov strip je postao prava hronika vremena u kojem živimo. Tako je nastala i knjiga Milan Dog “Ministarstvo vremena” – Hronika nestvarnog. Izveštaj sa terena u stripu.

– Urednik izdavačke kuće “Bunker” Jovan Gvero prvi je prepoznao tu hronološku crtu kod Milana Doga i predožio mi je da to objavimo između dve korice. Sadržaj pokriva skoro celu 2019. godinu, dan po dan. Kada se knjiga lista, bukvalno se setiš šta se sve dogodilo i pitaš se da li je moguće da smo sve to preturili preko glave. Dobar je podsetnik, jer brzo zaboraljvamo. Knjiga je promovisana 9. marta, posle toga je krenulo vanredno stanje.

Naš sagovornik kaže da se ne trudi da drži nikom neke lekcije, niti da nađe neki novi razlog za neku novu pobunu.

– Nisam politički aktivan nego iz svoje jazbine dajem komentar na ovo što nam se događa. Onaj sam koji dolazi na skupove kada pozivaju aktivisti. Nemam neku svoju posebnu agendu koju promovišem ali volim da se bunim kada mi nešto smeta. A ovde mnogo stvari smeta. Posebno nelogičnosti političara u njihovim dnevnim aktivnostima, što je moja glavna inspiracija. Mislim da moj sarkazam nije otrovan, nego lekovit. Trudim se da sve objasnim sa vrlo malo reči ili bez njih. Kad imam neku foru hoću da je spakujem sa što manje opisa, jer slika već govori skoro sve. Nije potreban preveliki uvod da se dođe do suštine.

Iako je muzičar, uglavnom se druži sa vizuelnim umetnicima.

– To je moja svakodnevica, kreativnost, a ne politika. Imam neki bend, sviramo samo za nas, nešto sasvim lično, ne spremamo ni svirke ni albume, nego se izdivljamo za sebe. Ne pričamo nikada o Milanu Dogu, nego o umetnosti. Dog je bio moj ventil da isteram iz sebe neke frustracije i da mogu da se posvetim onome što je moj posao. Sad je to otišlo u nekom drugom pravcu koji ne mogu da definišem. Preko društvenih mreža komuniciram sa mnogo ljudi, stalno stižu neke poruke i odgovaram na njih, nije mi teško, volim to. Ali, iako oduzima dosta vremena počelo je da donosi i neke benefite. Ljudi me zovu, jer shvataju način na koji razmišljam, da učestvujem u nekim projektima za koje će se tek saznati.

Poslednjih godina je sa jednom holandskom organizacijom radio dosta muzičkih projekata za ljude obolele od multipleskleroze i Parkinsonove bolesti:

– Ti projekti su oživeli u Berlinskoj operi, Londonu (Sadlers Vels), u nacionalnom teatru u Amsterdamu i na još dosta manje poznatih mesta u Evropi. Tako sam upoznao mnogo zanimljivih ljudi koji žive s tim ozbiljnim bolestima ali imaju sreće da su u društvima gde im je mnogo lakše da se nose sa tim, nego što je to kod nas. Poslednji put, pre pandemije, taj projekat smo izveli u Holandiji u jednoj diskoteci. U podne se tamo okupilo 200 i nešto ljudi, od kojih je većina bila u kolicima, ostali su bili njihovi pratioci koji su ih doveli. Moj prijatelj vodi taj program i animira ih a ja puštam svoju muziku u pozadini. To radim uživo kroz elektroniku polupripremljenu uz gomilu semplova, i u zavisnosti gde on povede, ja vučem na tu stranu i jako interesantno izgleda sve kao da muzika sluša šta on radi. To je nešto najzanimljivije što sam radio u poslednjih nekliko godina – objašnjava Igor kojem putovanja i živi nastupi najviše nedostaju u vreme pandemije, ali se okrenuo i nekim novim poslovima kao što je 2D animacija.

U svetu u kojem ljudi imaju problem sa vremenom, nastavlja, on ga ima sasvim dovoljno.

– Popunjavam ga što pametnije i kreativnije. Čitam mnogo, gledam filmove, radim i zabavljam se. Moj mali lični život je dobar jer ne dam okolnostima da ga otruju. Taj krug porodica – prijatelji je ono što branim.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend