Od tog tela i Vlade Srbije su zatražili da objave ključne nalaze analize u kojoj je, kako se navodi, potvrđeno da organizacije i pojedinci sa spiska Uprave za sprečavanje pranja novca „posluju u skladu sa zakonom“ i da se odazovu pozivu građanskog društva da o tome zajedno izveste komercijalne banke u Srbiji.
Podsetili su da su specijalni izvestioci UN u saopštenju iz novembra 2020. godine zaključili da je Vlada Srbije „zloupotrebila“ mehanizam za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma sa ciljem da zaplaši predstavnike civilnog društva i branitelje ljudskih prava, da ograniči njihov rad i da uguši kritiku vlasti kada je bankama u Srbiji poslala zahtev da dostave podatke o svim računima i novčanim transakcijama za 57 organizacija i pojedinaca iz medija i civilnog društva navedenih na takozvanom „Spisku“.
„Odgovarajući na zahtev Specijalnih procedura za izjašnjenje, FATF se jasno ogradio od ovakvih postupaka Uprave, navodeći da deli zabrinutost UN povodom navoda da je Srbija zloupotrebila zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma da vrši pritisak na civilno društvo i ograniči njegov rad, zbog njegove kritičke orijentacije prema vlastima“, stoji u saopštenju.
Potpisnici
Saopštenje su potpisale Građanske inicijative, Business Info Group, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Beogradski centar za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Centar za vladavinu prava, Nacionalna koalicija za decentralizaciju. Među potpisnicima su i Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Omladinski centar CK13, Evropski pokret u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, CANVAS, Libek, Fond za humanitarno pravo, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za evropske politike, Balkanska istraživačka mreža – BIRN, Trag fondacija i Novosadska novinarska škola.
Pozvali su Upravu za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma da preduzme „konkretne korake“ i „sanira štetu“ pričinjenu organizacijama i pojedincima koji su kako se navodi, „neprimereno targetirani“.
„FATF je konstatovao da u izradi strateških analiza, finansijsko-obaveštajna tela, kakvo je Uprava za sprečavanje pranja novca, nemaju pravo da traže podatke od svojih obveznika, to jest komercijalnih banaka i da je u suprotnosti sa njihovim standardima da se podaci o konkretnim organizacijama i pojedincima prikupljaju bez osnova sumnje“, naveli su iz civilnog sektora.
U julu prošle godine Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak od 20 pojedinaca i 37 organizacija ili udruženja za koje je od banaka zatražila uvid u sve njihove novčane transakcije od 1. januara 2019.
Na spisku Uprave za sprečavanje novca našli su se novinari, urednici i mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom: KRIK, Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Balkanska istraživačka mreža (BIRN), kao i direktor CINS-a Branko Čečen i direktor Newsmax Adria Slobodan Georgiev.
Uprava se raspitivala i za magazin Nova ekonomija, Novosadsku novinarsku školu, kao i za dva najveća novinarska udruženja – NUNS i UNS.
Od nevladinih organizacija se na meti Uprave nalaze one čiji predstavnici često kritikuju poteze aktuelne vlasti – Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za vladavinu prava advokata Ivana Ninića, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Vojvodjanski gradjanski centar, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) i drugi.
Od političara, na spisku se nalazi Vuk Jeremić, predsednik opozicione Narodne stranke.
Uprava se interesuje, i za one koji nisu u javnosti prepoznati kao kritičari vlasti, poput Jelene Milić, direktorke Centra za evroatlantske studije.
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.