Sudija Žugić, uprkos uvredama odbrane, završava suđenje za paljenje kuće novinara. Tužilac traži najtežu kaznu za Simonovića

Suđenje Dragoljubu Simonoviću, bivšem predsedniku Opštine Grocka i visokom funkcioneru Srpske napredne stranke, okrivljenom za spaljivanje kuće novinara Milana Jovanovića, ušlo je danas, uprkos mnogim peripetijama, u završnicu.

Tužilac, oštećeni i njihova advokatica izneli su završne reči u kojima su, na mahove vrlo emotivno, zatražili najstrožu kaznu za Simonovića, bez olakšavajućih okolnosti. Okrivljeni i odbrana će svoje završne reči izneti 11. februara, a onda sledi presuda.

„Osećam veliko olakšanje što konačno dolazi kraj ovom iscrpljujućem postupku u kome je odbrana Simonovića želela mene da stavi na optuženičku klupu“, rekao je Milan Jovanović obraćajući se sudu u kratkom i potresnom govoru u kome je Simonovića optužio za „veliko zlodelo“, za organizovanje grupe koja mu je „za jedan sat uništila sve što je zajedno sa suprugom sticao celog života“ i čiji je cilj bio da ga „liše života i unište materijalne dokaze o zloupotrebama i krađama Dragoljuba Simonovića“.

Ko će da nam vrati duševni mir i zdravlja moje supruge koje je trajno narušeno? Ona ne spava noćima, pretrne na svaki šum… Ko će da vrati drage uspomene, fotografije sa rođendana, prve crteže unuka? (Milan Jovanović)

U sudnici se i fizički moglo osetiti upravo to veliko olakšanje koje je novinar pomenuo. Jer, ne samo što je tokom dve godine suđenja omalovažavan kao novinar i vređan, i ne samo što je prethodnih meseci suđenje odlagano čak sedam puta, uz zahteve za izuzeće i tužioca i sudije, već je i današnje ročište jedva počelo posle brojnih ponovljenih zahteva advokata odbrane za izuzeće sudije Slavka Žugića.

Čak tri takva zahteva ispostavljena su na početku današnjeg ročišta, a zatim, nakon odbijanja i pauze, još jedan. Čekale su se dve pauze da se o tim zahtevima odluči.

Sudnicom su dominirali Simonovićevi advokati koji su se raspravljali, svađali i otvoreno optuživali sudiju da je „laik“, da „svesno krši procesne odredbe“ i da „žuri da okonča proces jer odlazi u penziju 15. marta“.

Advokat Viktor Gostiljac je primetno pravio dramske, omalovažavajuće pauze kad bi ga sudija pozvao da obrazloži novi zahtev za njegovo izuzeće.

Tužilac: Jovanović pružio primer nama mladima

Zamenik tužioca Predrag Milovanović, koji je svoju završnu reč odavno pripremio na 14 gusto kucanih strana, insistirao je na važnosti slobode novinarstva, hrabrosti novinara Milana Jovanovića da se suprotstavi moćnom funkcioneru. Odbranu Simonovića i još trojice okrivljenih ocenio je kao neuverljivu, a predočio je olakšavajuće okolnosti za sve, osim za Dragoljuba Simonovića.

„Odbrana je nevešto pokušala da prikrije suštinu da prvooptuženi (Simonović, prim. aut.) ima višegodišnji problem sa oštećenim (Milanom Jovanovićem, prim. aut.) isključivo zbog tekstova koje je on objavljivao na portalu Žig info. (…) Mogu slobodno reći da me je gospodin Milan Jovanović nadahnuo kao novinar jer je kao hrabar čovek pružio primer nama mladima odlučivši da se bori oštrim perom i prkosnom rečju za svoju istinu i pravdu, pišući kritičke novinarske tekstove protiv jednog lokalnog funkcionera na čelu gradske opštine, želeći da ukaže, najpre svojim sugrađanima, a potom i široj javnosti, na to da se ne može raspolagati javnim dobrima na način na koji je to godinama radio prvooptuženi. Slobodarski duh i borba gospodina Milana Jovanovića me je podsetila na jednu rečenicu iz romana Tvrđava Meše Selimovića, koji je napisao da čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem. Nepristajanjem da prihvati nešto što se kosilo sa njegovim uverenjima kao čoveka, on je odlučio da kroz svoj novinarski rad obavesti javnost o stvarima koje se dešavaju u opštini Grocka, da na taj način pruži otpor osobi koju je drugooptuženi Vladimir Mihailović opisao kao izuzetno uticajnog i moćnog čoveka“, rekao je tužilac Milovanović.

Simonović nijednom nije pokazao empatiju prema tome što je dvoje starijih ljudi ostalo bez krova nad glavom. On je, cinično, svoju odbranu bazirao na diskreditaciji i diskvalifikaciji Milana Jovanovića (tužilac Milovanović)

Tužilac Milovanović je istakao da je glavni razlog za Simonovića bio to „što mu se nisu dopadali tekstovi“ Milana Jovanovića, pa je „koristeći svoj nesumnjivi uticaj i društvenu moć“ našao sebi bliskog čoveka, i to policijskog službenika, koji je u to vreme radio u jednoj od elitnih jedinica u okviru MUP-a Srbije, drugooptuženog Vladimira Mihailovića, kako bi „on pronašao neko lice od poverenja da se u vidu opomene zapali automobil oštećenog (sivi mercedes A klase) koji je bio parkiran u garaži“.

„Samo pukom srećom zalutalog metka, koji je ostao u garaži i koji se aktivirao usled požara, izbegnuta je tragedija jer je prasak probudio oštećenu Jelu Deljanin koja je ostala pribrana u situaciji kada je požar krenuo da zahvata čitav njihov dom, pa je iz tog kovitlaca ugljen-monoksida koji je sa sobom nosio smrt uspela da spasi svoj život i život svog supruga Milana Jovanovića“, opisao je tužilac Milovanović tragičan događaj iz decembra 2018. godine.

Tužilac je Jelu Deljanin nazvao heroinom zbog toga što je uspela da spasi Milanov i svoj život.

„Nažalost, posledice njenog odvažnog čina su i dalje prisutne, vide se u njenim očima koje bi mogle isplakati reku suza na svakom glavnom pretresu na kome je bila prisutna, a sud raspolaže i njenom medicinskom dokumentacijom iz koje je vidljivo da ona i dalje proživljava posttraumatski stres koji je ostavio dubokog traga na njeno psihičko stanje. Ubeđen sam da joj samo pravična presuda ovog suda može doneti taj dugoočekivani spokoj i biti melem njenoj ranjenoj duši i povratiti joj miran san“, rekao je tužilac.

Tužilac Milovanović je u svojoj završnoj reči istakao izveštaj zaštitnika građana od marta 2020. godine koji je naveo da su medijski radnici u Srbiji ugroženi uvredljivim i nipodaštavajućim odnosom, direktnim pretnjama i fizičkim pritiscima učesnika javnog prostora, ali i lošim materijalnim položajem.

Takođe, da je Evropska komisija u izveštaju iz novembra 2019. godine navela da Srbija mora da unapredi slobodu izražavanja jer zabrinjavaju slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima.

Naveo je i podatke NUNS-a i UNS-a o povećanju broja napada na novinare, ali i Akcioni plan Ujedinjenih nacija za bezbednost novinara, gde je posebno apostrofirano pitanje nekažnjivosti i zaštite novinara. Citirao je i presude Evropskog suda za ljudska prava u kojima je istaknut snažan interes demokratskog društva da mediji i novinari vrše svoju ulogu kontrolora vlasti.

Tužilac: Ovaj slučaj je dobro osmišljena konspiracija

Zbog svega toga tužilac Milovanović je zatražio od suda da osuđujućom presudom bude „svetionik srpskom društvu kako se moramo odnositi prema novinarima, budući da bez slobode izražavanja, a posebno slobode štampe, informisano, aktivno i angažovano građanstvo nikad neće postojati“.

Tužilac je delovanje optuženih okarakterisao kao „konspirativno“.

„Čitav slučaj je dobro osmišljena konspiracija. Ovaj krivični događaj je izgledao ovako: Dragoljub Simonović je sa umišljajem podstrekao Vladimira Mihailovića, pa je ovaj sa umišljajem podstrekao optuženog Igora Novakovića, a ovaj je podstrekao Aleksandra Marinkovića, koji je pronašao pravosnažno osuđenu Bojanu Šijacki Cvetković, koja mu je sa umišljajem pomogla da izvrši krivično delo koje mu se stavlja na teret“, rekao je tužilac Milovanović i dodao:

„Konspirativno je zato što je priroda odnosa saoptuženih u tom konspirativnom lancu bila takva da je između njih vladalo čvrsto poverenje. Samo kroz takav karakter odnosa je poruka koja je prenošena i učvršćivana od karike do karike u lancu, mogla opstati kako bi na kraju cilj bio ostvaren. Poruka se konsekventno proteže kroz odbrane saoptuženih u krivičnom postupku, nju je osmislio Dragoljub Simonović indoktrinišući ostale saoptužene u svom naumu. Tužilaštvo je iz odbrane Vladimira Mihailovića, koju je dao u istražnom postupku, nedvojbeno utvrdilo da je optuženi Dragoljub Simonović od njega zatražio pomoć i uslugu da pronađe neko lice od poverenja kako bi u vidu opomene zapalio automobil oštećenog, predočavajući mu da sa Milanom Jovanovićem ima problem i da će mu dati novac za tu uslugu.“

Vi, sudija, Milanu i Jeli dugujete pravdu na koju oni čekaju više od dve godine, budući da ih ona još uvek drži u životu (tužilac Milovanović)

Tužilac Milovanović je rekao da su drugookrivljeni Mihailović i Novaković u istražnom postupku vrlo detaljno i uverljivo opisali šta se događalo, da su u tužilaštvu ostali dosledni tim iskazima, da postoji međusobna činjenična povezanost i hronologija dešavanja u tim njihovim iskazima – toliko da je tužilaštvo uspelo da u potpunosti rekonstruiše šta se događalo. Tužilac je istakao da su izjave Mihailovića i Novakovića u kojima su kasnije promenili to prvobitno svedočenje bile neuverljive i neubedljive, kao i da su promenjene nakon što su izašli iz pritvora i kad je Dragoljub Simonović mogao da utiče na to.

Tužilac je istakao i da promenjen iskaz Igora Novakovića „obiluje nelogičnostima“, da do danas nije naveo imena inspektora koji su mu navodno u pritvoru pretili da bi priznao delo, a da činjenice govore potpuno drugačije jer je „dao integralni iskaz koji je započeo kajanjem“.

Odbranu Dragoljuba Simonovića tužilac je nazvao „neiskrenom i tendencioznom“ i rekao da je osporena drugim dokazima tokom postupka.

„On nije sudu dao dokaze da u restoranu Mirovica nije podstrekao optuženog Vladimira Mihailovića, niti da je Mihailović lagao kad je Simonovića prvo optužio za podstrekivanje“, rekao je tužilac i istakao da Simonović nije uspeo da ospori da je među svim okrivljenima postojao lanac podstrekivanja.

Posebnu kritiku tužilac je izneo na račun utvrđivanja imovinske štete koja je novinaru Milanu Jovanoviću naneta u požaru i rekao da je „posebno trivijalno bilo da se odbrana do tančina bavila brojem zavesa u kući, Vilerovim goblenima, zatim mahala fotografijama starog nagorelog kreveta, koji, po stavu odbrane, ima nekakvu upotrebnu vrednost“. „Ovo je obesmislilo vrednost doma u kome su Milan i Jela sa svojim najmilijima proveli najlepše godine života. Njima su posle svega, nakon što su se vratili na svoje ognjište, ostale samo bolne uspomene na to kako je izgledao njihov dom nakon paleži, pri čemu, i kad ih evociraju, ta sećanja sa sobom nose i jednu gorku sliku čemera kroz koji su prošli i onoga što je od njihovih uspomena ostalo. Požar je maltene sve zbrisao, jedino je za sobom ostavio po koju brazdu na njihovim setnim licima“, rekao je tužilac.

„Vi, sudija, Milanu i Jeli dugujete dugoočekivanu pravdu“

A onda je usledio tužiočev vrlo emotivan govor:

„Zato vi, sudija, njima dugujete dugoočekivanu pravdu na koju oni čekaju više od dve godine, budući da ih ona još uvek drži u životu, a posle svega onoga što su prošli i preživeli tog hladnog i mračnog decembarskog jutra, kada su u pidžamama, na mrazu, uplakanim očima posmatrali kako im vatra guta pređašnji život, koji je tu, pred njima zagrljenima, nestajao u svetlucavim iskrama.“

Gospodin Milan Jovanović me je nadahnuo kao novinar jer je kao hrabar čovek pružio primer nama mladima odlučivši da se bori oštrim perom i prkosnom rečju za svoju istinu i pravdu (tužilac Milovanović)

Zamenik tužioca Drugog osnovnog tužilaštva Predrag Milovanović zatražio je pet godina zatvora za Vladimira Mihailovića, iznevši kao otežavajuću okolnost to što je bio pripadnik elitnih jedinica policije i svojim kriminalnim postupanjem „unizio uniformu i službu i poverenje građana u tu službu, iskorišćavajući benefite koje mu je ta služba nudila, koju je na kraju zloupotrebio“.

Kao olakšavajuću okolnost tužilac je za Mihailovića izneo činjenicu da je u istražnom postupku priznao delo, a bez njegovog priznanja tužilaštvo ne bi uspelo da rekonstruiše čitav događaj. Tužilac je rekao i da je kod Mihailovića tada osetio iskreno kajanja i zbog toga nije predložio najtežu kaznu za njega.

Za optuženog Aleksandra Marinkovića, koji je u bekstvu otkako je pušten iz pritvora, a koji je bacio Molotovljev koktel na garažu Milana Jovanovića, tužilac je predložio šest godina zatvora. Otežavajuće okolnosti kod njega su ranije počinjena krivična dela, da je otežao prikupljanje dokaza u ovom postupku, pokazao nepoštovanje prema sudu i „kukavički“ napao na kuću svog komšije Milana Jovanovića. Olakšavajuća okolnost je to što je u najranijoj fazi istrage priznao delo iako je znao da ga čeka kazna i što je u trenutku izvršenja imao 25 godina.

Za Simonovića tužilac traži osam godina zatvora

Najstrožu kaznu zatvora u trajanju od osam godina tužilac je zatražio za Dragoljuba Simonovića jer je kod njega postojao direktan umišljaj da izvrši delo za koje se tereti.

„On je bio spiritus movens onoga što se dogodilo, stoga on zaslužuje da mu sud odmeri najstrožu kaznu, s tim da kod njega sud treba da ceni i stepen ugroženosti dobara koja se štite, a to su, u konkretnom slučaju, ugroženi život, telo i imovina oštećenih“, objasnio je tužilac i posebno istakao da Simonović ni na koji način nije pokazao empatiju prema sugrađaninu.

„Dragoljub Simonović nijednom nije pokazao empatiju prema tome da je dvoje starijih ljudi ostalo bez krova nad glavom“, rekao je tužilac Milovanović i istakao da je Simonović, cinično, svoju odbranu bazirao na diskreditaciji i diskvalifikaciji Milana Jovanovića koga je tokom suđenja nazivao „policajcem kursistom, bivšim bageristom“, kao i da nije nikakav novinar. Nije ponudio ni sredstva da kao predsednik opštine pomogne ljudima kojima je izgorela kuća.

Simonovićevi advokati su se raspravljali, svađali i otvoreno optuživali sudiju da je „laik“, da „svesno krši procesne odredbe“ i da „žuri da okonča proces jer odlazi u penziju 15. marta“

„Reč je o javnom funkcioneru koji je trebalo da bude uzor svojim sugrađanima koji su ga birali da donosi javne odluke u njihovo ime, trebalo je da posluži kao idol mladim naraštajima. On je imao moralnu obavezu da bude narativ ispravnih vrednosti i vrlina koje baštini jedno društvo. Zato što je svojim ponašanjem flagrantno pogazio, zloupotrebio društvenu poziciju i vlast, smatram da treba da bude najstrože kažnjen i posluži kao negativna paradigma kako ne treba vršiti javnu vlast“, rekao je tužilac i naveo da je „nečovečnim“ ponašanjem Simonović od drugih napravio svoje saučesnike i „time ih uvrstio u krug lica koja mogu biti osuđena za izvršenje teškog krivičnog dela, a čime je u jednoj maloj sredini bacio kal na njih i njihove porodice, jer ih je osramotio i stigmatizovao“.

Tužilac je iskoristio priliku da kritikuje Simonovićevog advokata Viktora Gostiljca koji je na jednom od ročišta ovaj proces okarakterisao kao politički i uporedio ga sa staljinističkim Moskovskim procesom.

Odbacio je i sve optužbe odbrane da je u pitanju proces koji je prebrzo vođen i izneo podatak da je sud zakazao ukupno 20 pretresa, od kojih je održano devet, a 11 je otkazano.

„Sudija, predlažem da donesete presudu u duhu one Ulpijanove pravne sentence da se ’postupak odnosi na prošlost, a kazna na budućnost’ i da ćete, pored presude, napisati i obrazloženje u kome od vas stručna i laička javnost očekuje da i moralno osudite čin optuženih, jer su napali na slobodu, živote i imovinu kao najvrednija društvena dobra“, završio je tužilac Milovanović.

Advokatica Ana Matić, koja zastupa Milana Jovanovića i Jelu Deljanin, zatražila je najstrože, maksimalne kazne za okrivljene jer su skovali i izveli, kako je rekla, „pakleni plan“ čiji je jedini cilj bio da se ućutkaju novinari. Ona je na sudu podelila svoje sećanje na prvi susret sa Milanom i Jelom i rekla da su u decembru 2018. godine „bili psihički i fizički uništena bića“.

„Jela je i dalje psihički slomljena. Zašto? Zato što su objavljivali tekstove na portalu Žig info“, istakla je Ana Matić.

Jovanović: Ko će da nam vrati duševni mir i zdravlje moje supruge?

Novinar Milan Jovanović je dugo čekao trenutak kada će sudu moći da kaže ono što mu je na duši sve vreme:

„Ko će da nam vrati duševni mir ili zdravlja moje supruge koje je trajno narušeno? Ona ne spava noćima, pretrne na svaki šum. Od jake, zdrave žene postala je psihijatrijski bolesnik. Ko će da vrati drage uspomene, fotografije sa rođendana, prve crteže unuka? Kako biste se vi osećali da vam unuci kažu da se plaše da prespavaju kod babe i dede? Tokom ovog suđenja nisam čuo ni reč odbrane od krivice. Slušao sam koliko je moja supruga imala goblena ili zavesa, nego bilo šta da odagna sumnje. Nemam sumnje da je Simonović nalogodavac napada, a cilj grupe nije bio da zapale moj automobil. To su mogli na bilo kom parkingu. Njihov cilj je bio da me liše života i da unište sve materijale i dokaze o zloupotrebama i krađama Dragoljuba Simonovića, za koje su znali da su u mojoj kući“, rekao je Milan Jovanović i nabrojao većinu načina na koje ga je Simonović zastrašivao i maltretirao zbog tekstova, činjenicu da je kao predsednik Grocke 37 puta slao razne inspekcije na kuću, da je naredio da mu inspekcija iseče vodu i kanalizaciju, kao i da mu sruše kuću.

„Nakon paljenja kuće Simonović je podneo 16 prijava protiv portala Žig info jer je bio ubeđen da je spalio sve dokaze koje smo imali. Kao što je tim nezakonito stečenim novcem i uticajem organizovao neposredne izvršioce zločina nada mnom, tako je tim istim novcem nesumnjivo platio da, na primer, Mihailović promeni svoj iskaz. I meni je lično preko posrednika nuđeno da kažem bilo koju bezobraznu cifru kako bi ceo ovaj slučaj otišao pod tepih, a Simonović bio oslobođen. Ja to, naravno, nikad ne bih prihvatio“, rekao je Milan Jovanović i dodao:

Osećam veliko olakšanje što konačno dolazi kraj ovom iscrpljujućem postupku u kome je odbrana Simonovića mene želela da stavi na optuženičku klupu (Milan Jovanović)

„Ja nisam veliko novinarsko ime. Zapravo, za mene niko ne bi čuo da mi nije zapaljena kuća. Žig info je mali medij koji se usudio da svojim pisanjem dirne u osinje gnezdo i interese nekih velikih igrača, većih i od samog Simonovića. Zato nam je nacrtana meta na čelo. Lokalni moćnici su želeli da posledice koje smo pretrpeli Matorčević (novinar i urednik portala Žig info, prim. aut.) zaplaši sve novinare, da nas nateraju da ućutimo. Zato je ova presuda važna da pokaže da se istina ne može ućutkati, da zločin ne sme da ostane nekažnjen. Živimo u groznom vremenu danas. Ako hoćemo da to promenimo, svako od nas mora da da svoj doprinos. Mi smo to pokušali kroz naša istraživanja nezakonitih radnji u opštini u kojoj živimo. Pisanje u Srbiji može da vas košta života, ali ako hoćemo da budemo bolje društvo – moramo da napravimo taj korak“, rekao je Milan Jovanović.

Sudiji je poručio:

„Nadam se da će vaša presuda biti korak ka istini, pravdi i slobodi govora, te da će biti odvraćajući primer za sve one koji žele da ućutkaju novinare kako bi nesmetano koristili državne institucije i državne resurse za svoje privatne interese. Ovde sam čuo pretnje koje su upućene zameniku tužioca. Okrivljuju Vučića, Verana Matića, novinare, predsednike sudova i tužioca, a i vi, gospodine sudija, niste po volji odbrane Simonovića. Uzdam se u vašu pravičnost, dostojanstvo sudijske funkcije, ali i vašu hrabrost da donesete jedinu moguću presudu, da oglasite krivim sve izvršioce za zlodelo koje mi je učinjeno.“

Jovanovićeva supruga Jela Deljanin pozvala je sud da zamisli noć u kojoj je ostala bez igde ičega, zavisna od tuđe milosti, u kojoj je jedva izbegla smrt i natčovečanskim naporima spasla supruga iz vatrene stihije u koju se pretvorila njihova kuća.

„Pomislite kako su teške noći u kojima nemate sna, u kojima skačete iz kreveta na svaki šum, strahujete kad zalaje pas, pokušavate da odagnate strah. Ne želim nikome, ni optuženima da se ikada nađu u ovakvoj situaciji u kakvoj sam ja, ali svako mora da bude kažnjen da se ovakve stvari ne bi nikome dogodile“, rekla je na sudu Jela Deljanin i izrazila veru da će sud doneti pravednu odluku i osuditi okrivljene.