RTS prećutao ključne delove izveštaja Fridom Hausa koji ukazuju na uticaj SNS-a

Izvorni članak je objavljen 04.03.2021. (RTS)

Na samom početku izveštaj Fridom Hausa navodi:

„Srbija je parlamentarna demokratija sa konkurentnim višestranačkim izborima, ali poslednjih godina je vladajuća SNS veoma urušila politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, opoziciju i organizacije civilnog društva“, piše ova međunarodna organizacija u sažetku svog istraživanja o Srbiji.

RTS je iz toga izbacio deo koji se odnosi na SNS pa je ostalo samo:

„Fridom haus Srbiju u izveštaju opisuje kao demokratiju u kojoj se u uslovima konkurencije održavaju višepartijski izbori“.

Tu nije kraj izbacivanjima onih delova izveštaja koji su „nepovoljni“ za vlast.

Urednik sajta RTS-a Zoran Stanojević za Raskrikavanje je odbio da ovo komentariše i objasni zašto nisu spomenuti „problematični“ delovi gde se kritikuje vlast SNS-a.

„Ja ne bih ulazio u tu vrstu rasprave sa bilo kim. Vi radite šta god hoćete, ali ne vidim nikakav smisao ulaženja u takve stvari. Ne bih komentarisao, hvala i doviđenja“, rekao je Stanojević za Raskrikavanje.

Šta je sve prećutano?

Fridom Haus ističe da je policija odgovorila nasiljem tokom protesta u julu 2020. godine protiv ljudi koji su protestovali protiv najave policijskog časa, „drugih vladinih politika i ponašanjem Aleksandra Vučića na funkciji“.

RTS to uglavnom prenosi, ali bez spominjanja Aleksandra Vučića. Nisu spomenuli ni detaljnije pojašnjenje Fridom Hausa u nastavku tog pasusa da je policija primećena kako napada demonstrante, posmatrače i novinare.

U sledećem pasusu iz izveštaja koji RTS prenosi navodi se da su zvaničnici na pandemiju odgovorili netransparentno i da su uskraćivane informacije o smrtima povezanim s pandemijom u institucijama socijalne zaštite. Medicinski radnici, navodi se u istom pasusu, koji su kritikovali način na koji se vlada nosi sa pandemijom, suočavali su se sa odmazdom i otkazom, a potpisnici otvorenog pisma u julu sa disciplinskim postupcima.

RTS to prenosi ovako:

„Konstatuje se i da je reakcija zvaničnika na pandemiju koronavirusa bila je netransparentna i da su uskraćivane informacije povezane sa pandemijom“, piše RTS i tu završava rečenicu.

Dalje šturo spominju još par stvari: da je REM kritikovan zbog nedostatka nezavisnosti i da su se novinari suočavali sa fizičkim napadima, kampanjama blaćenja i drugim oblicima pritiska.

I dok RTS tu završava nezgodnu priču o medijima, izveštaj daje dosta detaljan pregled situacije, koji javni servis ne spominje:

„SNS je proširio svoj uticaj na medije što kroz državne kompanije, što kroz niz privatnih medija koji zavise od finansija iz države, a taj uticaj je iskoristio da ojača političku poziciju i diskredituje rivale, smanjujući konkurentnost opozicionih stranaka.(…) Mnoge privatne medije „drže“ oni koji podržavaju SNS. Neki privatni mediji sa nacionalnom frekvencijom i popularni tabloidi redovno učestvuju u prljavim kampanjama protiv političara iz opozicije i drugih koji se percepiraju kao protivnici vlade“, kaže se u izveštaju ove organizacije.

Dug je niz drugih stvari koje RTS nije spomenuo, a koje se tiču kritika izbornog procesa, uticaja na birače da glasaju za SNS, gušenje i marginalizaciju opozicije kako u medijima tako i u parlamentu.

Ne spominje se ni dominacija Vučića u političkom životu uprkos ograničenim ustavnim ovlašćenjima predsednika, kao ni sve učestalije kampanje i nasilje protiv političara opozicije, ali i novinara i kritičara vlasti.

Takođe, RTS je prećutao i da Fridom Haus podseća na slučajeve koji nisu dobili svoj epilog, uključujući sumnjive poslove Nenada Popovića i Siniše Malog, kao i veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom. Spominju se u izveštaju ove organizacije, ali ne i RTS-a, i plagijati doktorskih radova ljudi iz vrha vlasti, Siniše Malog, Nebojše Stefanovića i Jorgovanke Tabaković.

Ni konstataciju da je vlada netransparentna u pogledu projekata, tendera i informacija, ali i da izostaju presude za korupciju, RTS ne prenosi.

Ne spominje se ni to da je, po oceni Fridom Hausa, okruženje sve više neprijateljsko za one koji bi da vode otvorenu debatu i iznesu mišljenje, zbog toga što se na svaku kritiku vlasti odgovara kampanjom u tabloidima, krivičnim prijavama i drugim vidovima odmazde.

Javnom servisu nije bilo od značaja ni to što međunarodna organizacija tvrdi da je nezavisnost pravosuđa u Srbiji ugrožena uticajem politike na imenovanje sudija, kao i to što političari redovno komentarišu pravosudna pitanja i istrage.

Ni to da su Romi veoma diskriminisani pri zapošljavanju, stanovanju i obrazovanju, i da su pripadnici LGBT zajednice izloženi nasilju, nije našlo svoje mesto u tekstu RTS-a, kao ni tvrdnja Fridom Hausa da „relativno visoke stope nezaposlenosti doprinose eksploataciji radne snage u nekim industrijama, uključujući niske zarade, neplaćeni prekovremeni rad i opasno radno okruženje“.

Prema podacima Ministarstva rada, piše Fridom Haus, 53 radnika su stradala na radnom mestu 2018. godine, a sličan broj je prijavljen i 2019. godine.

RTV: Loše nama, ali mnogo gore drugima

Nije mnogo detaljniji bio ni pokrajinski javni servis koji prenosi tekst Tanjuga. Ipak, u njihovom tekstu se našla konstatacija o SNS-u:

„U kratkom pregledu izveštaja koji se odnosi na Srbiju piše da je Srbija parlamentarna demokratija sa konkurentnim višepartijskim izborima, ali da poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka vrši pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva“, piše RTV.

Zanimljivo je da je u tekstu više mesta posvećeno situaciji u okolnim zemljama i u svetu, a naslov je „Pad demokratije u celom svetu, Srbija nazadovala dva, SAD 11 poena“.

Iako je istina da izveštaj konstatuje da je demokratija u celom svetu ugrožena i da mnoge zemlje beleže pad, RTV se malo „zaneo“ u dokazivanju toga da Srbiji i nije toliko loše.

„Srbija je u oblasti političkih prava i građanskih sloboda tokom poslednje decenije nazadovala za 14 poena, a u toj grupi zemalja nalazi se sa Sjedinjenim Američkim Državama, Turskom, Madjarskom i Poljskom“.

Ovo nije tačno. Srbija je sa 64 poena (u odnosu na 66 prošle godine, što je bolji plasman nego ove godine) proglašena „delimično slobodnom zemljom“.

SAD sa druge strane imaju ocenu 83 i smatraju se „slobodnom zemljom“, kao i Poljska koja ima 82 „poena“.