09. mar 2021.

Miloš Cvetković – čovek koji je uslikao dušu 9. marta

Više od 100.000 građana na Trgu republike, vodeni topovi, tenkovi, konjica, gumeni meci, obračuni policije sa demonstrantima… Tako je izgledao Beograd pre tačno 30 godina, kada su u organizaciji SPO održane prve masovne demonstracije protiv režima Slobodana Miloševića.

Tog dana na put ka prestonici, zajedno sa lokalnim opozicionarima krenuo je i Miloš Cvetković, tada fotoreporter Novosti.

Kako priča za portal Nova.rs, iz Užica su vozom doputovali u Beograd već oko pola devet ujutro, a kada su sa stanice stigli do Knez Mihajlove građani su se uveliko okupljali kod Konja.

“Skup je bio zakazan u 9 sati. Video sam da su se ljudi okupljali kod Konja, a ja sam odlučio da ostanem kod Robne kuće Beograd. Već tad je došlo do komešanja, policija je vodenim topovima krenula da prska po građanima. Tu sam napravio i fotografiju žene sa podignutom rukom”, seća se Cvetković.

On priča da su se lideri tadašnje opozicije, predvođeni Vukom Draškovićem, uputili ka Narodnom pozorištu, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.

“Pošao sam i ja tamo, ali su vrata bila zatvorena. Demonstrantima se zatim sa terase obratio Vuk Drašković i uzviknuo ono čuveno ‘juriš junaci’. Video sam kako je neko od okupljenih uzeo mitraljez sa jednog policijskog vozila”, navodi Cvetković.

Kaže da nije mogao da ide ni u Francusku ulicu, niti ka Domu Vojske, odakle je išao kordon policije.

“Potrčao sam ka Staklencu, kako bi se od suzavca sklonio u neki od lokala, ali su vrata bila zaključana. Na kraju su me pustili unutra”, priča Cvetković.

On dodaje da je otišao u redakciju Novosti, kada su se ljudi razišli, kako bi razvio film.

“Međutim, moje novine tada ništa nisu objavile, kao da se 9. mart nije desio. Ostao sam u Beogradu da prespavam i da proverim zašto ništa nisu pustili, ali su se svi pravili ludi. Tog dana odlučio sam da promenim redakciju i pređem u Borbu. To mi je bio najteži dan”, navodi Cvetković.

Na tom mitingu okupilo se više od 100.000 građana, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. Ove demonstracije predstavljale su pobunu protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja su tada nazvali “TV Bastiljom”, podsetio je list “Danas”.

Glavni zahtevi demonstranata bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd, zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun SPO i drugih opozicionih stranaka.

Povređeno je bilo više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović. Policija je čak nakon toga upotrebila i vatreno oružje prilikom čega je ubijen sedamnaestogodišnji Branivoje Milinović.

Tog 9. marta 1991. godine, u popodnevnim časovima, vlast je izvela tenkove na ulice prestonice, a uhapšen je i predsednik SPO Vuk Drašković. Takođe, bio je zabranjen rad Televizije Studio B i Radija B92.

Slobodan Milošević je demonstrante nazvao snagama haosa i bezumlja.

Sutradan je krenula srpska Plišana revolucija, kada su kao odgovor na državnu represiju studenti krenuli iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi.

Protesti su trajali nekoliko dana, zahtevi studenata su usvojeni, a Vuk Drašković je pušten iz zatvora. Ministar policije Radmilo Bogdanović je podneo tada ostavku.

Rukovodstvo RTV Beograd je bilo smenjeno, a Studio B i Radio B92 su nakon zabrane nastavili da rade.

Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.

Send this to a friend