Reportaža ARD: Ugrožene nezavisne TV stanice u Srbiji

TV N1 je poznata po svom nezavisnom izveštavanju i na taj način retkost u zemlji, kaže Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), koji je bio jedan od sagovornika u radio reportaži ARD (zajednička organizacija nemačkih regionalnih javnih radiodifuznih servisa). "Već godinama vidimo da se većina medija bavi najgorom propagandom u korist Aleksandra Vučića i njegovog režima, dok se N1 i od nedavno NOVA trude da građanima prikažu ono što se u realnosti događa, kvalitetno i profesionalno, koliko mogu", izjavio je on.

ARD ocenjuje da je nezavisno izveštavanje u Srbiji teško.

„I zaposleni na N1 se žale od početaka pre pet godina da ih redovno diskredituju, ometaju i ugrožavaju. Zaposlene na N1 trenutno brine planirani posao na srpskom kablovskom tržištu. Pribojavaju se da na taj način treba da budu potisnuti sa tržišta“, navodi ARD.

Izvršni producent TV N1 Igor Božić ocenjuje da se tržište „koristi kao izgovor za politiku“.

ARD objašnjava da je važan akter u nameravanom poslu: državni Telekom, najveći telekomunikacioni ponuđač u Srbiji, vlasnik je i delova kablovske mreže. Telekom namerava da se spoji sa firmom Telenor češkog milijardera Petra Kelnera na srpskom tržištu kablovskih mreža, dodaje se.

Podseća se da je interni dokument srpskog Telekoma dospeo u javnost i u njemu se, između ostalog, formuliše i cilj planiranog posla – „konačno razbijanje konkurenta SBB, operatera kablovske mreže preko kojeg se gledaju nezavisne stanice NOVA i N1“.

Plan bi mogao da se ostvari, pribojava se Božić. „Tada nećemo imati normalan i ravnopravan odnos konkurencije na tržištu, kada neko koristi apsolutno sva sredstva države sa namerom da određene medije uništi“, smatra on.

Formulaciju iz internog dokumenta državni Telekom nije demantovao. Oni, međutim, ostaju pri tome da je planirano spajanje čisto ekonomske prirode koje konkurenciju na tržištu čak treba i da osnaži.

Profesor ekonomije Petar Đukić je do 2010. godine bio član srpske Komisije za zaštitu konkurencije, dakle srpska služba za borbu protiv kartela. Sa njegove tačke gledišta je činjenično stanje jasno.

„Dakle, postoji dokument sa potpisom, da li je autentičan? Jeste. U njemu piše da je cilj posla uništenje nekog trećeg, on treba da bude potisnut i da u Srbiji nikada više ne postoji. Sa tačke gledišta čuvara konkurencije je to potpuno dovoljno da se po službenoj dužnosti kaže stop“, kaže Đukić.

Da li će srpska Komisija za borbu protiv kartela reći stop je otvoreno pitanje.

Željko Bodrožić žali što je to tako. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara NUNS kaže da u Srbiji doduše postoji nešto kao što je medijska raznolikost, u praksi su, međutim, sve stanice sa velikim dometom nalaze pod direktnom ili indirektnom kontrolom vladajuće Srpske napredne stranke predsednika Aleksandra Vučića ili poslovnih ljudi sa dobrim vezama u vladi. Nezavisne stanice kao N1 bi tu samo smetale, ocenjuje.

„Njihova namera je da u potpunosti ovladaju medijskim područjem. Očigledno je da je država u Telenoru pronašla partnera koji je voljan da kao u Češkoj, Slovačkoj i Mađarskoj saradjuje sa moćnicima i stvori iluziju demokratije i medijskog pluralizma“, rekao je Bodrožić.

Srbija je od 2012. godine kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, iz Brisela redovno dobija loše ocene kada su u pitanju sloboda štampe i medija. Iz Komisije EU se može čuti da pomno posmatraju planirano spajanje javnog Telekoma i Telenora sa tačke gledišta slobode štampe u Srbiji.

Organizacija „Reporteri bez granica“ je takođe zabrinuta. U Srbiji se mnogi pribojavaju da opomene i upozorenja neće biti dovoljne. To važi i za Bodrožića: „Naša briga je ako Viktor Orban može tako nešto da radi u Evropskoj uniji, šta tek mi možemo da očekujemo, mi koji smo tek na pragu Evropske unije“.