Krik crte

Pretpostavljam da su ovom sastanku prisustvovali isti oni poslanici koji su sedeli u sali tokom nastupa predsednika poslaničke grupe Srpske napredne stranke Aleksandra Martinovića u kojem je govornicu zloupotrebio za napade na novinare i aktiviste nevladinih organizacija u kontekstu donatorske pomoći USAID-a.

Jučerašnji incident je problematičan po više osnova.

Prvo, to je nastavak kampanje blaćenja predstavnika KRIK-a, dan nakon što su ispred skupštine održali konferenciju za štampu.

Drugo, kampanja se proširila na predstavnike nevladinog sektora u kojoj se targetiraju predstavnici organizacije CRTA u kontekstu međunarodne pomoći.

Treće, u negativan kontekst se stavlja (bar do juče) nesporna američka donatorska pomoć, koja očito nekom počinje da smeta.

Četvrto, sve to izgovara predsednik poslaničke grupe SNS u monologu koji mu je omogućio kolega poslanik Socijalističke partije Srbije, čiji je predsednik ujedno i predsednik parlamenta. Time problem postaje još veći, jer ako Aleksandar Martinović ne zna gde su granice dokazivanja zbog nekadašnje lojalnosti Šešelju i kritike SNS-a, Dačić kao prekaljeni političar i doskorašnji ministar spoljnih poslova zna kakve konsekvence vuku sa sobom ovakvi napadi u parlamentu.

Peto, ne znam koja je svrha postojanja nedavno usvojenog Kodeksa ponašanja poslanika ako se iz nedelje u nedelju parlament zloupotrebljava za ovakve difamacije medijskog i nevladinog sektora čije aktivnosti nisu po volji vlasti.

Šesto, ovakvim nastupom se dovodi u pitanje iskrenost žaljenja ministarke kulture i informisanja u vezi sa odlukom članova o napuštanju Radne grupe za bezbednost novinara. Pogotovo ako se u tromesečnom izveštaju, rad ministarstva u domenu informisanja svede na konstataciju da je tokom njenog mandata osnovana radna grupa za praćenje Akcionog plana, „uspostavljen SOS telefon i da je Republičko javno tužilaštvo uputilo dopis svim tužilaštvima da ubrzano rade na slučajevima ugrožavanja novinara“.

Sedmo, sve ovo se desilo u danu u kojem je, nakon sastanka sa šefom delegacije Evropske unije, predsednik Vučić izjavio da je „lično posvećen slobodi medija“.

Na žalost, mogao bih ovakav niz da nastavim, čini se, u beskonačnost.

Ovih dana sreo sam diplomate iz nekoliko zemalja i međunarodnih organizacija. Dobio sam utisak da su zabrinutiji za demokratsku budućnost Srbije, za proces pridruživanja, dobrobit Srbije, više od mnogih koji su plaćeni da se time bave.

Spremni da pomognu, ali su i oni zbunjeni paradoksima između proklamacija i onoga što se čini.

Solidarnost u zaštiti svih koji su ugroženi govorom mrženje, lažnim optužbama, pritiscima i pretnjama, najmane je što može svako da učini.

Kao i principijelno zagovoranje slobode medija, udruživanja, političkog delovanja, informisanja.