Ako sud izađe u susret astronomskim odštetnim zahtevima Milenijum tima, lokalni mediji će biti zatvoreni (foto: Cenzolovka, Perica Gunjić)
Beogradska kompanija Milenijum tim, koja radi na nekim od najvećih građevinskih poslova u zemlji i u javnosti se percipira kao bliska vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS), tužila je leskovački portal JUGpress i vranjski Info Vranjske. Na ime nematerijalne štete, od ta dva medija zahteva nestvarnih 300.000 evra.
Obaveza da plati ovoliki iznos praktično bi značila stavljanje katanca na redakciju bilo kog lokalnog medija u zemlji.
Milenijum tim tužio je osnivača Regionalne informativne agencije JUGpress i glavnu urednicu Ljiljanu Stojanović zbog objavljivanja izveštaja sa dve konferencije za medije (?!) lidera Narodne stranke Vuka Jeremića tokom februara u Leskovcu i Vranjskoj Banji. Procenili su da im sleduje 200.000 evra.
Ovo jeste flagrantan pritisak na medije. Ako u startu znate da je nemoguće da dobijete tih 100.000 evra, o čemu se ovde radi ako ne o cenzuri (Ivan Ninić, advokat)
Iz identičnog razloga tužba je stigla i na adresu portala Info Vranjske i njegovog glavnog urednika Saše Stojkovića. Od njih zahtevaju upola manji iznos.
Pitanje je, dakle, kako se mogu tumačiti najnoviji postupci kompanije koja se predstavlja kao „regionalni lider u izgradnji hidrotehničkih i infrastrukturnih objekata“. Kao traganje za istinom, oblik cenzure i zastrašivanja ili nešto treće?
Idu izbori…
„Vrlo očigledan pritisak i nastavak iscrpljivanja medija, s krajnjim ciljem da nas zatvore“, ocenjuje za Cenzolovku Ljiljanu Stojanović.
„Njihova tužba ne odnosi se na autorski tekst, već na uobičajen izveštaj s konferencije za medije. Preneli smo ono što je tamo rečeno – ali ne, oni nisi tužili Vuka Jeremića, već medije. Naravno da ni u ludilu nemamo taj novac. Mi smo lokalni medij i mahom se finansiramo od projekata, a zbog uređivačke politike nismo baš omiljeni kod komisija za dodelu sredstava. Namera je jasna – disciplinovati ili zatvoriti medije. Ovo je ujedno i poruka za sve ostale da paze o čemu govore.“
Po rečima njenog kolege Saše Stojkovića, tužba Milenijum tima je, „profesionalno gledano, poražavajuća“. Ukoliko se uspostavi praksa da su mediji odgovorni za stavove osoba o kojima izveštavaju i još plaćaju penale za to, novinarstvo bi, kako kaže, bilo u ozbiljnom problemu.
„Ne radi se ovde o novcu, iako, naravno, nemamo taj novac. Nemamo ni za svakodnevno preživljavanje, a ne ovoliku sumu. Tužbu shvatam kao otvorenu pretnju medijima. Idu izbori, jednostavno nam govore – nećemo da vidimo Dragana Đilasa, Vuka Jeremića ili koja je već osoba u pitanju.“
Sagovornik Cenzolovke najavu sudskog procesa vidi kao deo „duboke i široke akcije“ na teritoriji cele zemlje kojom, kako kaže, diriguje vlast u nameri da uguši pojedine medije.
„To je suština čitave priče – tužiti tačno određene, probrane medije, iako su svi tekstovi koji se spominju napisani profesionalno. Pa ovde nema ni slova novinarskog komentara! Postavlja se osnovno pitanje samog postojanja medija. Zašto postojimo ako nećemo izveštavati? Zašto postojimo ako će nam neko sa strane birati o čemu ćemo izveštavati?“, pita se Stojković.
Sporni i komentari čitalaca
Reagujući na vest o tužbi protiv dva lokalna medija, član Radne grupe Vlade Srbije za bezbednost i zaštitu novinara Veran Matić podsetio je na kultni Feral Tribune, čija je redakcija, kako kaže, posle velike borbe odlučila da prestane sa izlaženjem upravo zbog nemogućnosti da plate sve nepravedno dosuđene kazne.
„Da živimo u pravnoj državi i da nemamo iskustvo iz devedesetih, rekli bismo da je pravo svakoga da tuži i da će sud presuditi ko je u pravu. Ovde to, nažalost, nije slučaj i zato se pomenute tužbe sagledavaju kroz optiku u kojoj se ovakvi koraci tumače kao udar na profesionalne lokalne medije kao platforme za drugačija mišljenja“, napisao je Matić.
Zašto postojimo ako će nam neko sa strane birati o čemu ćemo izveštavati (Saša Stojković, Info Vranjske)
Šta onda, u ovom kontekstu, predstavlja Milenijum tim i šta je to što zapravo žele?
Na sajtu kompanije poslovni uspesi ilustrovani su fotografijama poseta osoba iz samog državnog vrha, uključujući predsednika Aleksandra Vučića, premijerku Anu Brnabić i ministra finansija Sinišu Malog.
Pre dve godine, međutim, Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) pisala je o Milenijum timu kao firmi angažovanoj na najvrednijim državnim projektima (npr. Beograd na vodi), ali i o tome kako su kompanijski audi i stan ustupljeni Predragu Malom, bratu ministra finansija.
Pre dva meseca Nova ekonomija objavila je da je Milenijum tim dobio oko 10 miliona evra bespovratne pomoći za gradnju hotela u Vranjskoj Banji.
Upravo to je bila tema Jeremićeve sporne konferencije. On je, naime, upozorio da iza, kako je kazao, navodnih vlasnika beogradske kompanije (Ivana Bošnjaka i Stojana Vujka) stoji vrh države.
GASIFIKACIJA GROCKE I PALJENJE KUĆE NOVINARA JOVANOVIĆA
Pre nego što je, u poslednji čas, spasen iz zapaljene kuće, decembra 2019, Milan Jovanović i njegov kolega Željko Matorčević na portalu Žig info izveštavali su o raznim malverzacijama u opštini Grocka, na čijem je čelu tada bio, upravo zbog paljenja Jovanovićeve kuće odnedavno prvostepeno osuđeni Dragoljub Simonović.
Između ostalog, Jovanović i Matorčević pisali su o nezavršenoj gasifikaciji Grocke, projektu vrednom skoro 30 miliona evra. Taj posao pripao je upravo firmi Milenijum tim. Cenzolovka je nedavno podsetila na to da nije bilo portala Žig info, preko koga je analiza izveštaja o realizaciji Ugovora o gasifikaciji Grocke iz 2015. godine iz Srbijagasa dospela u javnost, ne bi se znalo o enormnoj pljački građana Srbije, jer je i u drugim lokalnim samoupravama primenjen isti scenario kao i u Grockoj, a ukupna vrednost neistraženih malverzacija teška je 240 miliona evra.
Insajder je u svojoj analizi ukazao na mehanizam isisavanja ogromnog novca iz Srbijagasa, bez tendera, proglašavanjem privatne firme za strateškog partnera. Na ugovoru za izbor Milenijum tima kao strateškog partnera potpis je – Dragoljuba Simonovića.
U tužbi protiv portala Info Vranjske, a u koju je Cenzolovka imala uvid, ocenjuje se da Jeremićeve izjave nije dopušteno objaviti jer su „neistinite i povređuju pravo na poslovni ugled tužioca“, usled čega ovaj, navodno, trpi znatnu materijalnu štetu.
Dalje se u tužbi tvrdi da je „u demokratskom društvu i uređenoj tržišnoj ekonomiji“ zabranjeno iznositi nedokazane informacije „kojima se uništava poslovna reputacija subjekta na tržištu“.
„Takav govor ne samo što izlazi iz slobode izražavanja“, smatraju u Milenijum timu, „nego je poguban za uspostavljanje i održavanje krhke ekonomske stabilnosti koja treba da bude podržana, a ne rušena.“
U tužbi se citiraju čak i komentari čitalaca, oni koji kompaniju povezuju s Andrejom Vučićem, predsednikovim bratom.
Brojke koje se pominju u vezi s Milenijum timom neuporedive su s budžetima kojima raspolažu lokalni mediji. Koja je, u tom slučaju, poenta sudskog postupka? Naplata štete? Ili je to strateška (takozvana SLAPP) tužba usmerena protiv javnog angažovanja, s namerom da cenzuriše, zastraši i ućutka kritičare?
Ninić: „Besmislena i opasna tužba“
„Ovo jeste flagrantan pritisak na medije. Ako u startu znate da je nemoguće da dobijete tih 100.000 evra, o čemu se ovde radi ako ne o cenzuri“, ocenjuje za Cenzolovku advokat Ivan Ninić. „Ako ovako nešto postane praksa, biće to veoma opasan presedan. Izazvaće jedan domino-efekat i mediji bi na taj način bili izloženi strašnom progonu. Do sada nije viđeno da jedna privatna kompanija pribegava ovakvom načinu pritiska na medije.“
Ninić je tužbu okarakterisao kao besmislenu i opasnu. Po njegovom mišljenju, novinari iz Vranja i Leskovca su u ovom slučaju postupali u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Namera je jasna – disciplinovati ili zatvoriti medije. Ovo je ujedno i poruka za sve ostale da paze o čemu govore (Ljiljana Stojanović, JUGpress)
„Izveštavali su s javnog događaja i autentično ga preneli. Izjave učesnika konferencije jasno su naznačene navodnicima. Da je Milenijum timu do istine, mogli su poslati odgovor i on bi morao biti objavljen. Oni, međutim, nisu iskoristili to pravo. Mislim da im je želja da izdavača i urednika uvuku u proces i tako im stvore enormne troškove. Prvo se plaća taksa, pa pristup sudu, odgovor na tužbu… Zbir samo ta tri troška je velik (najmanje 1.000 evra, prim. aut.), a da parnica još nije ni počela. Ne zaboravite, novinari bi morali i da svaki put dolaze u Beograd iz Vranja, a nemoguće je da bi se sve završilo na jednom ročištu.“
Članice Koalicije za slobodu medija izrazile su zabrinutost zbog pritiska koji se sprovodi nad većim brojem medija koje je tužio Milenijum tim i podsetile da pre podnošenja tužbi ta kompanija nije zvanično demantovala nijednu od iznetih informacija.
„Ogromna naknade štete koju ova kompanije zahteva u tužbama jeste ogoljeni vid pritiska koji samo po osnovu plaćanja takse na odgovor na tužbu praktično vodi gašenju utuženih lokalnih medija, pritiska kojim se želi poslati poruka i svim drugim medijima da mogu biti preko noći ugašeni ukoliko ne poštuju moć velikih kompanija, a ozbiljno se ugrožavaju javno informisanje i sloboda i pravo građana u lokalnim zajednicama da budu obavešteni o svim događajima bez cenzure“, navodi se u saopštenju.
TUŽENI I DANAS I N1
Pored dva lokalna medija, zbog prenetih izjava funkcionera Narodne stranke o Milenijum timu, ta firma tužila je i dnevni list Danas i televiziju N1. Kako piše Raskrikavanje, Danas je tužen zbog četiri prenete agencijske vesti i od njih Milenijum tim traži 400.000 evra na ime nematerijalne štete, dok se od N1, prema rečima direktora te kuće Jugoslava Ćosića, samo u jednoj tužbi traži 100.000 evra i to zbog teksta koji su preneli sa Bete.
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Ko nije bio rođen ’90-ih, njemu bi ova komedija delovala bizarno. Nama koji dobro pamtimo to vreme, ova komedija deluje kao noćna mora koja se ponavlja. Dakle očigledno je da režim ulazi u svoju terminalnu fazu postojanja kada se davi u aferama i lažima i pristupa oprobanom rešenju iz pomenutog perioda novije istorije: nemilosrdan udar na medije a preko svojih firmi koje su izdašne u uplaćivanju provizije u partijsku kasu. Pitanje je zašto građevinsci toliko osetljivi na svoj ugled nisu onda tražili 3 miliona evra, zašto samo 300 hiljada? Toliko su se procenili? Ili misle da ćemo se mi ostali ljudi sa mozgom u Srbiji uplašiti i od ovih 300 hiljada? Pa ćemo prestati da mislimo svojom glavom, prestati da čitamo novine, prestati da dišemo da bi oni mogli lagodno da vladaju i pljačkaju? Pitanje je i čemu služe tolike medijske organizacije od kojih je jedna u antrfileu ovog teksta, Koalicija za-ne-znam-šta, ako će sve one samo da izdaju – vrlo štura, konfenkcijska – saopštenja? Zašto se ne organizuje pravni tim sastavljen od ubojitih advokata koji će uzvratiti udarac građevincima toliko ponosnim na sebe, zabiti im protivtužbu u grlo, ućutkati ih i na sudu, pre nego što to jednog skorog dana ne učini narod na ulicama, ili na glasačkim mestima, svejedno šta će biti prvo?