Mediji: Vlast Srbije dehumanizuje i kriminalizuje slobodne medije, neko može i da izgubi glavu

Politika u Srbiji je usavršila uticaj ne medije, mnogi su pristali da joj budu u službi kao propagandni servis, oni koji to nisu proterani su u „rezervat“, gde jedva finansijski prežiljavaju, ali se i dalje bore za javni interes, vlast sada sprovodi dehumanizaciju novinara zbog čega neki od njih mogu da izgube glavu, upozoreno je danas sa okruglog stola „Srbija 2030: Mediji i demokratija“.

Mada su pozvani, kako je rečeno, na skup nisu došli predstavnici nadležnog ministarstva i Radio televizije Srbije.

„Sadašnje stanje je kao kuvanje žabe. Prvo je vlast obesmislila politički život, a sada je pristupila drugoj fazi, koja je dosta odmakla, da kriminalizuje i dehumanizuje novinare“, rekao je predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić, na okruglom stolu koji su organizovali Nova ekonomija i Vreme, uz podršku Ambasade Švedske.

Kako je Bodrožić naveo, doneti su neki dobri zakoni, ali nema političke volje da se sprovode već su preokrenuti protiv slobodnog novinarstva.

On je podsetio da je NUNS, kao i Medijska koalicija čiji je član, napustio vladinu Radnu grupu za bezbednost novinara posle napada na KRIK, navodeći da se crvena linija morala povući, jer „šta je sledeći korak – da li da neko izgubi glavu“.

Predsednik Udruženja novinara (UNS) Srbije Vladimir Radomirović rekao je da to udruženje nije napustilo ovu radnu grupu jer je tamo nekoliko pitanja na koja se odavno čeka odgovor, navodeći ubistvo novinara na Kosovu i ubijenih novinara u NATO napadu i da istrage nisu ni pokrenute.

On je dodao i da se dešava serija napada na lokalne medije, ali se to ne vidi u većim medijima i, kako kažu novinari lokalnih glasila, „kad neko popreko pogleda novinara u Beogradu svi to znaju ali za naše probleme se ne zna“.

Kako je naveo, premijerka Ana Brnabić i drugi u vrhu vlasti moraju da znaju šta se dešava, a na pitanje da li misli da Brnabić ne zna, rekao je da on nije znao šta se sve dešava dok nije postao predsednik UNS.

Došlo je do kraće rasprave Radomirovića kada je rekao da je TV N1 „napao njega lično i UNS“, kad je izveštavao o presudi švajcarskog suda i Junajted grupi, zbog čega je reagovao izvršni procudent N1 Igor Božić odbacujući to kao „besmislenu“ optužbu.

Govoreći o položaju medija, Božić je istakao da neki od medija služe vlastima za „obračun sa slobodom reči i da je postalo kao normalno da se novinari, koji su meta, satiru lažima i uvredama“.

Glavna i odgovorna urednica portala Južne vesti Gordana Bjeletić je navela da je napravljen „lažni portal“ sa njihovim imenom sa kojih napadaju redakciju i nju lično neistinama.

„Plaši me šta se dešava sa kolegama u Srbiji koji su manje vidljivi“, rekla je Bjeletić, o problemima novinara u manjim sredinama.

Novinarka Vesna Radojević iz KRIK-a je rekla da je ta redakcija „doživela medijski linč“.

„Aleksandar Vučić nam se lažno izvinio, sve što je izašlo u tabloidima on je naredio. Sve što je u tabloidima protiv onih koji kritički progovore o vlastima, dodje sa Andrićevog venca“, rekla je Radojević.

Glavni i odgovorni urednik agencije FoNet i njen direktor Zoran Sekulić je rekao da su sadašnje prilike posledica „jednog veoma sofisticiranog i do tačnina razradjenog političkog sistema kontrole medija koji nije nastao kao rudimentarni mehanizam juče, ali je iz godine u godinu, ali naročito u proteklih deset godina doveden do savršenstva“.

„Primarna odgovornost je na političkim centrima moći i na odsustvu političke volje da tretiraju medije u službi interesa gradjana, umesto što to čine radi sopstvenog interesa ili za obačun sa političkim protivnicima. Ako medijima može nešto da se prigovori, a sigurno ima, to je jednima zato što su na to pristali a drugima što nisu pokazali veću meru solidarnosti da se tome odupru pa makar se i samožrtvovali“, rekao je Sekulić.

Glavni i odgorni urednik Vremena Filip Švarm je upozorio da je malo ostalo od profesionalnog novinarsta, „vrlo je ugroženo i često na kolenima“.

„Ako se sami ne udružimo da bi opstali nama niko neće moći da pomogne“, naglasio je Švarm, pozivajući na medjusobnu solidarnost.

NUNS i UNS su, na završeku oklugog stola, naveli da ove dve organizacije nisu „na dva pola“ kako se nekad može steći utisak već postoji „ozbiljna saradnja“ i može se očekivati da uskoro potpišu sporazum o saradnju.

Švedski ambasador Jan Lundin koji je otvorio skup, podsetio je da ima iskusto kao novinar i naveo da možda zato reaguje više od drugih kada poslanici u Skupini Srbije poistovećuju istraživačke novinare sa kriminalnim krugovima ili kada ih ministri nazivaju „narkomanima“.

„Znamo da je demokratija civizacijsko dostignuće, ali je mnogi različito shvataju. Toliko različito da se temelji demokratije moraju braniti čak i u zemljama kao što su Švedska i Srbija“, rekao je Lundin.