Nije se (još uvek) desilo kod nas, ali jeste u Hrvatskoj, što je dovoljan indikator generisanja društvene atmosfere koja utiče na aktere koji proizvode ovakve incidente zbog klupske pripadnost. Incident na radio Rijeci je ukazao i na podvojenost scene u kojoj, i pored saopštenja Hrvatskog novinarskog društva, ne postoji jedinstvo unutar samog kolektiva. Nisam iznenađen – sistem spojenih sudova se preliva bez obzira na granice.
Slično je i sa užarenom debatom vezanom za položaj kablovskih operatera i kanala u njihovom vlasništvu. Toliko sličnih aktera, toliko istovetne argumentacije i prikrivenih namera između redova. A pritom je Hrvatska postala članica Evropske uniji onda kada je Srbija tek otvorila pregovore i u međuvremenu uskladila medijsko zakonodavstvo o kojem se debatuje na najvišem nivou.
Sličnosti sa događanjima u Evropskoj uniji se ne iscrpljuju i u domenu prisluškivanja telefonskih poziva novinara, zbog kojih se ovih dana protestuje u Italiji. Svedoci smo da se i tu prepoznajemo na osnovu ovdašnjeg iskustva u ovoj oblasti.
Izuzetka nema ni kada se među ukradenim podacima sa Fejsbuka nađe preko 160 hiljada naloga iz Srbije koji mogu da budu zloupotrebljeni.
Naročito kada se to desi u nedelji u kojoj je publikovana informacija da Fejsbuk zarađuje više nego celokupna globalna novinska industrija, dok je Gugl potpisao ugovore sa više od 600 medijskih kuća za publkovanje njihovog sadržaja.
I u okviru borbe protiv lažnih vesti deo smo globalnog trenda u kojem Gugl daje 25 miliona dolara za fond Evropske unije za borbu protiv lažnih vesti.
Pristup tačnim informacijama i davanje mogućnosti za razlikovanje činjenica od fikcije predstavlja cilj kojem i ovde treba da težimo. Za sada sa promenljivom srećom. I uglavnom neuspešno.
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Medijski amandmani umiru u skupštinskom mraku: Noćno zasedanje Odbora, u četiri čina
Filmovi o novinarima i za novinare
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.