Kafana Fejsbuk ili: Zašto mediji naručuju piće pijanim komentatorima

Gadosti u komentarima na Fejsbuku donose novac medijskim kućama. Ozbiljni mediji, isto kao i tabloidi, ne samo da ih ne uklanjaju nego ih i podstiču

Ima ona, sad već legendarna anegdota o tipu koji je svratio na jedan od poznatih porno-sajtova i krenuo da uživa. Fasciniran kvalitetom ostvarenja, želeo je da pročita da li se u komentarima još neko slaže s njim. Sve što je tamo našao bila je rasprava Srba, Hrvata i Bošnjaka oko ratnih uloga, u kojoj se i sam izgubio.

Sukobi se danas uglavnom ne vode oružjem, već iz udobnih fotelja, uz pivo, cigare, kikiriki i računar sa internet konekcijom. Za društvene mreže se može reći da su postale arene u kojima moderni gladijatori umesto mačeva ukrštaju stavove, dok su vlasnici medija imperatori koji iz svečane lože jedu grožđe, nude borcima obilje materijala za rasprave i svađe i mole boga da bitka traje duže.

Cenzura Fejsbuk komentara u nekim od najvećih medija na ovim prostorima isto je što i bespravna gradnja u Finskoj – ne postoji. Evo i zašto.

Ono što je pijanac za kafanu, to je afektivni komentator za socijalnu mrežu nekog medija – mušterija koja se ponovo vraća da svoje pare tamo potroši

Moćna mašinerija kao što je Fejsbuk nikad ne prepušta stvari slučaju; stotine inženjera svakodnevno rade na poboljšanju algoritma koji određuje koja će informacija, kome i u kojem trenutku biti servirana.

Fejsbuk algoritam je složena matematička formula, sačinjena od gomile varijabli među kojima je jedna od najbitnijih interakcija određenog pojedinca i stranice. Što češće neko lajkuje, komentariše i šeruje postove, to će mu češće posle toga biti prikazivani.

Ali, postoji čak i kvalitativna razlika između šera, komentara i lajka na Fejsbuku. Dok šer uglavnom znači „ja ovako mislim ali to ne umem da kažem“, lajk predstavlja samo osnovni nivo slaganja sa nekom informacijom. U hijerarhiji interakcijskih varijabli komentari imaju manju vrednost od šerova, ali znatno veću od lajkova.

Postoji, međutim, nešto vezano za komentare što u slučajevima fan stranica medijskih kuća prevazilazi njihovu matematičku vrednost i zbog čega su oni za njih varijabla o kojoj se najviše vodi računa.

Dok komentari na sajtovima još uvek donekle podležu moderaciji, na Fejsbuku vlada anarhija bez ikakve želje za kontrolom

Moć komentara leži u činjenici da se oni bukvalno povinuju teoriji haosa. Dovoljna je mala početna sila (jedan jedini komentar koji raspali masu) koja će ceo sistem odvesti u nepredvidivo stanje (na taj komentar će se zalepiti 100 drugih komentara koji će raspravu odvesti ko zna gde).

Primera ima svaki dan. Recimo, nasumično izabran tekst Blica „ŠIROKO Evo šta voze srpski poslanici”, u kome je izvesni Dragan primetio kako je ceo njihov vozni park jeftiniji od par Titovih limuzina. Nije mnogo vremena trebalo da se komentari pretvore u rat između Titovih i Dražinih „pristalica“, ali se ni nakon 70 godina nisu dogovorili oko uloga u Drugom svetskom ratu.

Na istom „ratištu“, dvadesetak komentara dalje bukti drugi sukob, gde sa jedne strane snage okupljene oko nekog Mitra zastupaju tezu da poslanici iz prethodne vlasti imaju skuplje automobile od poslanika iz sadašnje, dok suprotno misle Jelena, Goran i Andrej. Umesto dokaza, argumentuju ad hominem, uz neretko pominjanje suparničkih porodica u krajnje negativnom kontekstu.

Šetajući dalje kroz komentare nailazimo na mnoga mikroratišta, gde su uzroci sukoba generičke teme koje nemaju nikakve veze sa tekstom; od krize Informbiroa, preko poskupljenja grejanja, do nove ribe najpoznatijeg Arkanovog sina.

Zašto administrator stranice nije reagovao i uklonio uvredljive komentare i banovao komentatore? Iz istog razloga iz kog gazda lokala ne kaže „ne, gospodine, ne možete dobiti jedanaesto pivo, pijani ste, idite kući“. Ono što je pijanac za kafanu, to je afektivni komentator za socijalnu mrežu nekog medija – mušterija koja se ponovo vraća da svoje pare tamo potroši.

Laički se možemo pitati kakva je, kog đavola, sličnost između pijanca koji ostavlja pravi novac u kafani i običnog komentatora koji čeka neku vest da sa svima podeli mišljenje.

Moć komentara leži u činjenici da se oni bukvalno povinuju teoriji haosa. Dovoljna je mala početna sila (jedan jedini komentar koji raspali masu) koja će ceo sistem odvesti u nepredvidivo stanje (na taj komentar će se zalepiti 100 drugih komentara koji će raspravu odvesti ko zna gde)

Ekonomija socijalnih mreža kaže da bukvalno ne postoje razlike među njima. Vrednovanjem efekata na Fejsbuku dolazi se do zaključka da doseg svakog posta (reach) visoko korelira sa brojem fanova koji su u interakciji (takozvani engagement rate). Dalje, veća interakcija doslovce povlači veći priliv novih fanova, veću posetu na sajtu, a sve to jako pozitivno utiče na pozicioniranje određenog medija među potencijalnim klijentima. Na kraju sve rezultira pozitivnim povratkom investicija (Return Of Investement – količnik profita i investirane sume), a kad analitičar socijalnih mreža pokaže taj podatak glavnom uredniku, ovome ne preostaje ništa drugo nego da zaboravi svaku pomisao na cenzuru komentara.

Jednostavno, terazije na kojima je s jedne strane profit uveliko nadjačavaju drugi tas na kom leže osnove kulture komunikacije. Dok komentari na sajtovima još uvek donekle podležu moderaciji, na Fejsbuku vlada anarhija bez ikakve želje za kontrolom. Štaviše, ljudi u redakcijama koji su zaduženi za društvene mreže veoma često imaju zadatak da podstiču raspravu u komentarima, najčešće škakljivim pitanjima u opisu linkova koji se kače na stranicu.

Ovo nije pojava direktno vezana samo za stranice tabloida, kako bi se možda s pravom pretpostavilo, već realnost koja se često pojavljuje i na fan pejdževima relativno respektabilnih domaćih medija kao što je Politika, regionalnih kao što je Al Jazeera Balkans, ili čak i svetskih kao što su BBC, CNN ili New York Times. Sve ima svoju cenu, pa tako i cenzura ili, bolje reći, njeno odsustvo.

 Foto: izvor, redizajn: Cenzolovka