Georgiev i Gavrilović: Samo pitanje trenutka kada ćemo imati potpuno jednoumlje (VIDEO)

„Situacija je mnogo gora nego što je opisuje bilo koji od tih izveštaja (Reportera bez granica, Fridom hausa), samo je pitanje trenutka kada ćemo imati potpuno jednoumlje, koje sada imamo u mejnstrim medijima. To je naša realnost, postoji par medija, zahvaljujući ljudima koji još hoće da daju novac da to opstane, ali pitanje je koliko još u ovim uslovima to može da traje“, kaže u Novom danu na TV N1 Georgiev.

Gavrilović ukazuje da od 2016. godine, kada su u pitanju televizije sa nacionalnom frekvencijom, preko kojih se informiše između 60 i 70 odsto građana, imamo jednu personalizaciju medijske scene, „gde su mediji alat za propagandu i promociju lične vlasti Aleksandra Vučića“.

„U društvu ne postoji jednoumlje, već neželja da ljudi ulaze u javni dijalog. Ako hoćemo državu, moramo da imamo javnost, a javnosti nema bez dijaloga“, ističe Gavrilović.

Gajović: Medijska situacija uopšte nije tako loša

Gajović, međutim, kaže da je umoran od pomenutih izveštaja kada su mediji u pitanju, jer ne deli ta uverenja i ne veruje u NVO kao što su Fridom haus i Reporteri bez granica.

„Mi samo dobijamo te izveštaje, na kojem smo mestu, ali na osnovu čega su napravljeni, na osnovu kojih metodologija. Te organizacije imaju 10-15 anonimnih ljudi u svim zemljama koji se bave nekim anketama, na osnovu kojih se prave ovi izveštaji. To nije dovoljno utemeljeno“, smatra Gajović.

Na pitanje šta je on uradio dok je bio državni sekretar za informisanje, on navodi da je pomogao medijima u Srbiji u rešavanju egzistencijalnih problema, a na insistiranje kojih medija, kaže „vi za njih niste ni čuli, to su mediji u unutrašnjosti, pogotovu na jugu Srbije“, pomenuvši jedino Kragujevačke novine.

Ocenio je kao „navodne – probleme koje iznose predstavnici medija“, na šta su burno reagovali i Georgiev i Gavrilović. Takođe je obojicu upitao šta su uradili da bi medijska scena bila bolja – „zašto se ne uključite u rad neke od formiranih radnih grupa, problem se može rešiti samo ako budemo složni“.

Georgiev je istakao da ni Fridom haus ni Reporteri bez granica nisu osnovani juče, i da Gajović priča bez ikakvih osnova, jer u tim organizacijama ne rade anonimni ljudi. „Radili ste posao u kojem je trebalo to da znate“, poručio je Georgiev Gajoviću, koji je uzvratio pitanjem: „A je l’ znate vi koliki je njihov godišnji budžet? Ja da imam toliki budžet, ja bih rekao da danas nije ponedeljak nego utorak“.

Direktor NewsMax Adria je na stalno Gajovićevo insistiranje da uđu u neku radnu grupu, rekao da mediji ne rade u radnim grupama, već izveštavaju građane.

„Kada ste bili u vladi imali ste zadatak da uredite medijski prostor, a kako ste to uradili vidi se kad odete u trafiku, pomagali ste tabloide koji objavljuju laži svakodnevno, omogućivali ste da oni dobiju novac“, naveo je Georgiev, na šta mu je Gajović odgovorio da su tabloidi privatni – „kako vi mislite da ja kao državni sekretar mogu da se mešam u koncept privatnika?“

„Ne treba vi da se mešate u koncept privatnika, ali kad neko laže vaša je obaveza da to sankcionišete“, poručio mu je Georgiev.

Dodao je da je Radna grupa za bezbednost novinara, koju je osnovala vlada, „smejurija od početka“.

„Evo u mandatu Gajovića je Milanu Jovanoviću iz Žig info zapaljena kuća… dok ne izugubiš glavu, valjda to nije ništa“, kazao je Georgiev. Na to mu je Gajović odgovorio da lično osuđuje taj čin.

Pritisak na medije – materijalno iscrpljivanje tužbama

Georgiev je istakao da ima par medija koji pokušavaju da prežive, ima ih na lokalu, a među njima su i oni koje je tužio Milenijum tim jer su preneli izjave opozicionih političara sa konferencija za novinare ili njihova saopštenja o poslovima Milenijum tima. Tuženi su Info Vranjske, Jug Press, dnevni list Danas, ali i N1, portal Nova.rs i NewsMax Adria, a i Georgiev i Gavrilović ocenjuju to kao pritisak na te medije „da bi ih materijalno iscrpljivali da bi se oni samougasili“.

Kao pritisak ocenjuju i odbijanje štamparija da štampaju dnevni list Nova, navodno zbog nedostatka kapaciteta.

„U Srbiji ne postoji medijski diverzitet. Ako pogledate televizije sa nacionalnom frekvencijom imate dominantno Vučića, koji je sedam-osam puta zastupljen više od oopozicije, skupština je minorno zastupljena, vlada još manje. Svaki atak na profesionalni integritet bilo koje profesije zbog izgovorene reči jeste pritisak. Novinarska profesija treba da pomogne društveni dijalog i napad na nju je napad na državu“, ističe Gavrilović.

Dodaje da u Srbiji postoje razni tipovi autocenzura, i to ne samo kod novinara.

„Prema istraživanju, 50 odsto građana Srbije smatra da nije pametno govoriti ono što mislite, isto važi i za preduzetnike. Mi smo jedno zarobljeno društvo, u kome ako se bavite biznisom, pravite analize ili ste lekari u Ujedinjeni protiv kovida, vi ste u opasnosti da u najmanju ruku budete etiketirani“, navodi on.

Georgijev dodaje da „ako javna uprava nije spremna da razgovara sa svim medijima – to je pritisak, ako imate ministre koji ne smeju da dođu kod vas u program, šta je to, pa to je apsolutni pritisak, ako imate štamparije kojima kažeš – ‘ako budeš štampao Novu, nećeš štampati ovih pet listova’, pa šta je to nego pritisak“.

Gavrilović ističe da su Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i Radio-televizija Srbije (RTS) stubovi javnosti u Srbiji, „i dok REM ne počne da radi svoj posao i dok se RTS stvarno ne bude bavio temama od interesa građana, stvaraće se ova situacija da se delimo i etiketiramo“.

„Kao društvo smo ušli u ozbiljne medijske podele“, ističe on, dok Gajović navodi da su „podele loše i da treba da budemo jedinstveni, jer je to jedini način da bude bolje na medijskoj sceni“.

Georgiev je u šali pozvao sve novinare da uđu u neku radnu grupu, „pogotovu naše kolege koje nemaju ‘leba da jedu, nek dođu, napravićemo nešto“.

„Ali, da prestanemo sa tim šalama, mediji treba da rade svoj posao i vlada treba da se ponaša po zakonu i svima će biti bolje“, zaključio je on.