Belorusija preusmerila putnički avion kako bi pritvorila novinara i aktivistu

On je priveden 23. maja nakon što je avion kompanije Ryanair koji se kretao na relaciji Atina-Viljnus (Grčka-Litvanija) preusmeren za Minsk nakon dojave o bombi.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg naveo je na Twitteru da je reč o ozbiljnom i opasnom incidentu koji zahteva međunarodnu istragu.

„Belorusija mora da obezbedi siguran povratak posade i svih putnika“, poručio je Stoltenberg.

Closely monitoring forcible landing in #Belarus of flight to Vilnius & reported detention of opposition figure Roman Protasevich. This is a serious & dangerous incident which requires international investigation. Belarus must ensure safe return of crew & all passengers.

— Jens Stoltenberg (@jensstoltenberg) May 23, 2021

Šef evropske diplomatije Josep Borrell izjavio je da EU „pažljivo prati“ dešavanja u vezi s letom aviokompanije Ryanair koji je, kako je kazao, „primoran da sleti u Minsk zbog navodne bezbednosne pretnje“.

„To je potpuno neprihvatljivo. Belorusku vladu smatramo odgovornom za bezbednost svih putnika tog aviona. Svim putnicima mora biti omogućeno da odmah nastave putovanje“, naveo je Borell na Twitteru.

Closely following developments around today’s @Ryanair flight from Athens to Vilnius, which was forced to land in Minsk over an alleged security threat.

This is totally inadmissible. (1/2)

— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) May 23, 2021

Predsednik Evropskog saveta Charles Michel naveo je da je „veoma zabrinut“ zbog razvoja događaja i pozvao beloruske vlasti da odmah oslobode sve putnike na letu, dodajući da će istraga Međunarodne organizacije za civilno vazduhoplovstvo (ICAO) „biti od suštinskog značaja“.

Very concerned regarding reports of a forced landing of #Ryanair flight in Minsk.

We call on Belarus authorities to immediately release the flight and all its passengers.

An #ICAO investigation of the incident will be essential.

— Charles Michel (@eucopresident) May 23, 2021

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda zatražio je hitno puštanje beloruskog aktiviste opozicije i novinara. On je hapšenje Pratasevicha okarakterisao kao „odvratno“ i pozvao NATO i Evropsku uniju da odgovore na „pretnju koju međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu predstavlja beloruski režim“.

Rekao je da je komercijalni let usmeren na zemlju „silom“, dodajući da međunarodna zajednica „mora preduzeti momentalne korake da se to ne ponovi.“ Njegova reakcija usledila je u imejl poruci koju je Reuters citirao, a koja je usledila nakon njegove početne reakcije na incident na Twitter-u.

Letonski ministar spoljnih poslova Edgars Rinkevics rekao je da je postupak Belorusije „u suprotnosti sa međunarodnim pravom“, a reakcija bi trebalo da bude „snažna i efikasna“.

Nemačka je zahtevala od Belorusije „momentalno objašnjenje“.

U Velikoj Britaniji, Tom Tugendhat, predsednik odbora za spoljne poslove Donjeg doma, rekao je da je „prisiljavanje aviona da sleti kako bi se utišali glasovi opozicije napad na demokratiju“.

Kako je avion preusmeren?

Let FR4978 bio je na putu iz Atine za litvanski glavni grad Viljnus u nedelju, kada je skrenuo na istok ka beloruskom glavnom gradu Minsku, malo pre nego što je stigao do litvanske granice.

Kompanija Ryanair je u saopštenju navela da je posadu „Belorusija (kontrola vazdušnog saobraćaja) obavestila o potencijalnoj bezbednosnoj pretnji i da im je naloženo da se preusmere na najbliži aerodrom Minsk“.

Staza leta, vidljiva na veb lokaciji flightradar124, sugeriše da je avion u stvari bio bliži Viljniusu nego Minsku kada se okrenuo, prenosi BBC.

Ryanair je naveo da proverama na zemlji nije utvrđeno „ništa loše“ i da je avion oslobođen da poleti nakon otprilike pet sati. Kompanija u saopštenju nije pomenula Ramana Protasevicha.

Njega je policija odvela ubrzo nakon što je avion sleteo u belorusku prestonicu.

Prema izveštajima beloruskih medija, bomba u avionu nije pronađena. Nije jasno ni ko je prijavio pretnju.

Štab beloruske liderke opozicije Svyatlane Tsikhanouskaya izvestio je da je letačka posada kompanije Ryanair dobila poruku o bombi u avionu i da je vojni lovac MiG-29 poslat za pratnju putničkog aviona do aerodroma u Minsku.

U nizu tvitova, Tsikhanouskaya je optužila belorusku vladu da je prisilila avion da sleti kako bi se uhapsio Protasevich, za kojeg je rekla da se suočava sa smrtnom kaznom jer je kategoriziran kao terorista.

Pratasevich je bio ključni administrator kanala Telegram, Nexta Live, koji je pratio proteste koji su izbili u Belorusiji nakon spornih predsedničkih izbora u zemlji prošlog avgusta.

U novembru su beloruske vlasti objavile da se protiv Pratasevicha, zajedno sa Stsyapan Putsila – takođe administratorom Nexta Live – vodi istraga zbog sumnji da je organizovao masovne nerede, narušio društveni poredak i podstakao socijalnu mržnju.

Pratasevich je bio stipendista programa za novinare Vaclav Havel u Pragu 2017-18. Novinarska stipendija Vaclav Havel – zajednička inicijativa RFE / RL i češkog Ministarstva spoljnih poslova – dostupna je ambicioznim, nezavisnim novinarima u zemljama Istočnog partnerstva Evropske unije i Rusiji.

„Čini mi se da [državna] vlast sada gotovo svaki izraz drugačijeg mišljenja uopšteno smatra zločinom“, rekao je Pratasevich naglasivši da je to jasno iz broja ljudi koji su bili u pritvoru. Karent tajm je medijski projekat na ruskom jeziku koji RSE vodi u saradnji s Glasom Amerike (VOA).

Belorusiju su potresli protesti otkako je Lukashenko, koji je na vlasti od 1994. godine, proglašen pobednikom na izborima usred navoda o nameštanju glasova. Od tada je više od 30.000 ljudi privedeno, stotine pretučeno ili mučeno, a novinari su na meti Lukashenka, čiju su vladu pogodile zapadne sankcije.

Položaj medija u Belorusiji

U oktobru je sud u Minsku kanal Nexta Live i njegov logotip proglasio ekstremističkim i naložio Ministarstvu informacija da ograniči pristup informacionim resursima koristeći ime i logotip kanala Telegram, kao i njihovu distribuciju u beloruskom segmentu Interneta.

Nexta Live je tada promenio ime i logotip, prelazeći sa latinske transliteracije svog imena na ćirilicu.

U strahu od krivičnog gonjenja, Pratasevich i Putsila su pobegli iz zemlje i nije bilo poznato gde se nalaze.

Beloruske snage bezbednosti pretresle su 21. maja studio u Minsku koji je koristila TV stanica sa sedištem u Poljskoj, a koja je sprovela istrage kritične prema Lukashenku i njegovim saradnicima.

U aprilu je kanal objavio istragu o poslovanju Lukashenkove snaje i drugih povezanih s njim.

Ranije ove godine, dvojici novinara Belsat-a uručena je, kako su njihovi advokati rekli, „apsurdna“ kazna od dve godine zatvora zbog izveštavanja uživo sa mitinga u Minsku u novembru.

Ranije ove nedelje, policija je pokrenula istragu najvećeg nezavisnog mrežnog medija u zemlji, Tut.by, pretražujući domove nekoliko njihovih urednika i blokirajući im web stranicu.

U međuvremenu, sud u Minsku 21. maja osudio je drugog novinara koji je pratio policijsku raciju na Tut.by na 15-dnevnu zatvorsku kaznu.

Belorusko udruženje novinara saopštilo je da je 27 medijskih radnika trenutno iza rešetaka, bilo da čekaju suđenje ili da izdržavaju kaznu.