Kako smo ih poslali da hrane papagaje

Pola godine je kosovski ogranak UNS-a trpeo, stoički podnosio, i pristojno i argumentovano reagovao na kontinuirane napade i kampanju svog rukovodstva iz Resavske 28 u Beogradu. Različite optužbe, klevete i uvrede protiv rukovodstva i članova svog kosovskog ogranka, sa službene adrese UNS-a u više navrata slao je predsednik i neki članovi upravnog odbora, upućeno na sve adrese svog članstva na Kosovu. Uortačeni u zajedničkom poduhvatu da u što većoj meri ocrne predsednika UNS-a na Kosovu Budimira Ničića, i već tada potencijalnog kandidata za novog predsednika UNS-a Živojina Rakočevića, ostrvili su se i na sve one članove koji su se drznuli da se suprotstave takvom načinu komunikacije, tražeći normalan odnos i pristojan dijalog.

Kosovski novinari iz srpskih sredina su ostali zbunjeni takvim odnosom kolega sa Vračara, koje su pre četiri godine izabrali da predsedavaju udruženjem, kao i bahatim stilom ophođenja prema ljudima. Neki su se uplašili prepoznavši u tome stil, koji trenutni državni vrh Srbije primenjuje prema svojim građanima, i koji predano preslikavaju republička skupština, ministarstva, predsednici opština. Druge je rastužilo što je vrh najstarijeg novinarskog udruženja izgubio demokratski potencijal i snagu da normalno i u skladu sa svojim ovlašćenjima komunicira sa članovima.

Nije nas ohrabrilo ni kada je kandidaciona komisija verifikovala, i na sajtu UNS-a objavila da su Vladimir Radomirović i Živojin Rakočević kandidati na predstojećoj izbornoj skupštini za novog predsednika. Kampanja masovnog upisa nekoliko stotina novih članova sa juga Srbije, Kosova i Sandžaka, da bi ih autobusima doveli na izbore i bogato ugostili u Hotelu Jugoslavija, obećanja za njihovo učešće u komisijama za projekte na lokalu, sateranost u ćošak dela kosovskih novinara koji rade u medijima pod kontrolom vlasti, sve to je potvrđivalo da će ova izborna skupština UNS-a biti potpuno uzurpirana i nedemokratska.

A onda je ista ta kandidaciona komisija odlučila da Rakočević ne može da bude kandidat za predsednika, jer je sada navodno u sukobu interesa. Komisija u čijem sastavu je dvoje ljudi koji su dali potpise za kandidaturu Radomirovića, a dato im je da odlučuju o kandidaturi njegovog jedinog protivkandidata. Za dvoje ljudi koji su aktivno učestvovali u blaćenju Rakočevića i dela kosovskih kolega, uzurpirana uprava UNS-a nije videla sukob interesa. Uprkos tumačenjima pravnika i nezavisnih agencija da Rakočević nije u sukobu interesa, UNS je ostao pri tome da njegova kandidatura ne može da se prihvati.

Tako smo krenuli prošlog petka na izbornu skupštinu Udruženja novinara Srbije kao… siročići, poraženi saznanjem da je pokrenuta ogromna glasačka mašinerija za nameštanje izbora, i da će nas ta većina progutati. Čime smo mi bili obeshrabreni, pokretači te mašinerije su bili osokoljeni. Utvrdivši da ima prisutnu apsolutnu većinu delegata u skupštini, iako je toga jutra odbio rukovanje Rakočeviću i opsovao majku na ulazu Hotela Jugoslavija, Radomirović se „umilostivio“ da na glasanje stavi predlog da Živojin ipak može da bude njegov protivkandidat. Cilj je bio da propadne tužba podneta protiv UNS-a zbog odbacivanja kandidature, te lagana izborna pobeda sigurnom većinom glasova, i potpuno preuzimanje svih organa udruženja: Predsednika, Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Suda časti.

Delegati su u kraćim obraćanjima mogli da čuju govore predsedničkih kandidata za skupštinskom govornicom. Jednog koji je nastavio da optužuje i da se samouvereno bahati, i drugog koji je zamolio za prekid blaćenja ličnosti i očuvanje minimuma dostojanstva i normalnog dijaloga. Veći deo od pet stotina devedeset i devet delegata, onaj deo koji je doveden iz najudaljenijih delova Srbije, je po prvi put uživo čuo reči i jednoga i drugoga. Da nisu čuli ni jednoga, glasali bi za onoga za koga su ih doveli da glasaju. Ipak, na tajnom glasanju koje je usledilo, ljudskost je preglasala primitivizam.

Evidentna nesposobnost vođenja skupštinske sednice, poštovanja skupštinskih procedura, prebrojavanja podignutih ruku za i protiv, kulminirala je katastrofalnim izborom nekolicine nesposobnih članova u sastav izborne komisije, zadužene za brojanje glasačkih listića. Razočarani potpuno neočekivanim rezultatom za izbor predsednika UNS-a, pritisnuti i ucenjeni od strane, sada već bivšeg predsednika, sa telefonima usijanim od neprestanih poziva i pretnji da, iz neobjašnjivih razloga, obore ceo izborni proces, deo članova izborne komisije, koje je predložio Radomirović a delegirala ih njegova skupštinska većina, je na samom kraju posla napustio tonući brod bivšeg rukovodstva.

Jedan član je za skupštinskom govornicom podneo ostavku „iz ličnih razloga“, za šta je, ne očekujući, dobio aplauz. Drugi se na nastavku sednice nije ni pojavio, niti se kasnije javljao na telefon. Treći je rekao da će samo časkom da ode po kafu, a kasnije je nestao ne odgovarajući na telefonske pozive. Četvrti se presvukao u trenerku, uz izgovor da mora da ide kući, da nahrani papagaja.

Stari predsednik se u nedelju, na proglašenju izbornih rezultata, nije pojavio da čestita izbornu pobedu novom predsedniku. Verovatno je i on morao da hrani papagaja. Onaj koji je kulturu dijaloga zatirao, ostao je sebi dosledan. Oni koji su dovedeni ucenjeni i prevareni, otišli su delom razočarani, ali potajno srećni što su ipak dali ključni doprinos birajući predsednika po savesti, a ne po instrukcijama.

Mi, koji smo na izbornu skupštinu stigli potišteni, vratili smo se u svoje redakcije sa istim onim osećanjem kao kada smo se u UNS učlanjivali – kao u profesionalno novinarsko udruženje na čiji rad i članstvo smo ponosni.