Bratislav Gašić i Milomir Marić u Vučićevoj režimskoj tragediji

Gašićev je ego poštenjačine, za kakvu slovi po Kruševcu i u celoj državi, povređen, pa je odlučio da pravdu, ali i umirenje bola, potraži na sudu. Tužio je KRIK jer je objavio detalje prisluškivanih razgovora sa suđenja kriminalcu Zoranu Jotiću Jotki u kojima se on (Gašić) pominje. Biće da je prvog srpskog udbaša pogodila i uznemirila reč “kazan”, jer je, kaže jedan od protagonista prisluškivanog razgovora, “Gašić kod njega (Jotke, prim.aut.) na kazanu”.

Direktor BIA kaže da je  zbog KRIK-ovog teksta “Političke veze kruševačke kriminalne grupe: ’Gašić kod Jotke na kazanu’“doživeo psihičke i fizičke bolove – među nama, ko ne bi, valja ga razumeti – ali i to da bi pola miliona dinara odštete bilo efikasna terapija. Drži šef tajne policije javnu lekciju, kaže kako bi sud trebalo da medijima “stavi do znanja da granice postoje i moraju da se poštuju“.

A Gašić zna granice, tačnije zadužen je za njihovo uspostavljanje. Prilično je vremena prošlo od nestašluka KRIK-a, izgleda da se direktor BIA smirio i bez dodatnih para, nije išao na bolovanje.

Ali, te granice… Nezavisnom srbijanskom pravosuđu Gašić će se požaliti i zbog navodnih kleveta opozicionara Dejana Stevanovića iz kruševačkog odbora Narodne stranke. Tuženi Stevanović je u oktobru prošle godine govorio o slučaju restorana u kruševačkom Pionirskom parku, tvrdeći da se iz dokumentacije vidi da je brat Bratislava Gašića vlasnik tog objekta, odnosno da mu je izdat na 99 godina, bez tendera.

Klevete i laži, kaže Gašić. Ima medije koji mogu da ga zaštite, a mediji imaju novce sa konkursa, kako bi realizovali ovakve projekte. I na jezicima manjina, bez diskriminacije.

A ima i najmoćnijeg zaštitnika, “Ne dam Batu Gašića!”, grmi Jotka iza rešetaka. Ne, ipak je to glas Aleksandra Vučića. Sa slobode.

A mediji imaju REM, regulatorno telo, da im ukaže na greške, da kazni zle namere. Jedan februarski jutarnji dijalog istomišljenika Milomira Marića i skupštinske zvezde Predraga Antonijevića završen je u maju presudom: nisu krivi. Nije, zapravo, kriva TV Happy.

“Narušen je osnovni medijski princip, ali i zakonska obaveza koja se odnosi na istinito i objektivno informisanje javnosti. Ovakvim izjavama,  TV Hepi, Marić i Antonijević krše osnovna ljudska prava, vređaju dostojanstvo žrtve i dovode u zabludu građane Srbije i na prostoru bivše Jugoslavije”, konstatuju u prijavi Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Udruženje logoraša “Kozarac”.

A ovo je bio delikt: “Od izbijanja rata u Bosni i otkrivanja logora Omarska kod Prijedora, celokupna svetska propaganda htela je dokazati da su se pojavili nacisti novog doba. I to su Srbi“, rekao je Marić.

Reditelj filma o genocidu je vizuelac: “To je onaj s tuberkulozom što je kao bio mršav“. Ponovo urednik Marić: “Jest. Ali to je bilo otvoreno. Oni su mogli izaći iz tog logora kad god su hteli. To je bio sabirni logor da se sklone, da ih neko ne ubije. I oni su njega posle nahranili. Odveli su onog mršavog i prikazivali su ga po cirkusu u Evropi. To je njihova propaganda.“

Tako su se predstavili Marić i Antonijević, a REM podržava negiranje genocida i iživljavanje nad žrtvama, nacionalni projekat: “Kada pogledamo temu gostovanja režisera Predraga Antonijevića i širu sliku, uočava se da voditelj nije negirao postojanje samog logora ili više logora na tom prostoru, kao ni zločine koji su tamo učinjeni i za šta postoji presuda Međunarodnog suda za zločine u Hagu“, ocenjuje Služba za nadzor. I iznosi stav da se zbog kvalifikacija kao što su “to je onaj sa tuberkulozom“ i “odveli su onog mršavog i prikazivali su ga u cirkusu, po Evropi“ može govoriti “o pitanju povrede ličnog interesa”.

I nikom ništa. TV Happy jedna je od najkažnjavanijih televizija. Ali patriotska, valja je i poštedeti.

Na istom smo terenu, možda niste čuli, a niste ni imali gde, izuzev na Newsmaxu, Aleksandar Vučić je u spomeničkom zamahu odlučio da podigne memorijal svim srpskim žrtvama iz ratova devedesetih. Preciznije agresije na Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu, na divljanje po Kosovu. Da preciziramo, ne obeležava se stradanje onih koje su Srbi pobili, nego Srba koje su pobili drugi.

A na mestu koje je izabrano za memorijal bilo bi logičnije da se obeleži stradanje žrtava, pre svega civila, koje su likvidirale državne jedinice Srbije. Spomenik će se podići u Batajnici, tik pored policijskog poligona u kojem su bile masovne grobnice albanskih civila. Koje je usmrtila država Srbija. Crkva je već podignuta. Nije pokajnica.

U čast zaborava. U sklopu priprema.