Ideološke presude samozvanih medijskih eksperata

Analizu rada konkursnih komisija za sufinansiranje javnog interesa u medijima na republičkom nivou sprovelo je šest organizacija, članica Koalicije za slobodu medija, kroz usaglašenu metodologiju.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije raspisalo je 13. januara deset konkursa u oblasti javnog informisanja za 2021. godinu, za koje je opredeljeno približno 310 miliona dinara (2,58 miliona evra). Prvi put je objavljen i Konkurs za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja koji promovišu teme u oblasti kulture.

Raspisani su i konkursi za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja: za radio, televizije, za štampane medije i servise novinskih agencija, za sadržaje koji se realizuju putem elektronskih medija čiji izdavači imaju sedište na teritoriji AP Kosovo i Metohija, zatim na jezicima nacionalnih manjina, namenjenih osobama sa invaliditetom, pripadnicima srpskog naroda u zemljama regiona, kao i organizovanja i učešća na stručnim, naučnim i prigodnim skupovima i unapređivanja profesionalnih i etičkih standarda. Konkursi su bili otvoreni do 12. februara.

Na poziv Ministarstva kutlure i informisanja članice Koalicije, koje ispunjavaju uslove, odnosno kvalifikuju se kao novinarska i medijska udruženja, koje su registrovane najmanje tri godine pre datuma raspisivanja konkursa, predložile su svoje predstavnike u komisije.

Od deset komisija, predstavnici Koalicije za slobodu medija bili su prisutni u šest tela. Koaliciju za slobodu medija čine: Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Koalicija za slobodu medija sprovela je opštu analizu konkursnog procesa za dodelu sredstava za sufinansiranje javnog intetesa u medijama Ministarstva kulture i informisanja u 2021. godini. Učešćem u 60 posto formiranih komisija i ocenjivanjem više od 62 posto pristiglih i prihvaćenih projekata na deset poziva, Koalicija je ocenjivala oblasti:

1) Formalni kriterijumi za ocenu projekata

Resorno Ministarstvo ima dostupne kapacitete da pripremi i administrativno vodi proces raspisivanja konkursa i evaluacije pristiglih projekata. Analizom je utvrđeno da manji nedostaci ipak postoje u ovom segmentu. Opšta ocena je da su uglavnom poštovani standardi u ovoj oblasti.

2) Rad komisije

Donošenje odluka se odvijalo uglavnom uz ocenu projekata prvo individualno, zatim zajednički. Nijedna komisija nije koristila bodovnu listu. Kod većine projekata postignut je konsenzus, ipak postoje i primeri gde to nije bilo moguće i došlo je do preglasavanja. Zabeležena su i donošenja odluka isključivo na ideološkoj osnovi, a ne po stručnim kriterijumima. Time se u velikoj meri ugrožava čitav proces i poverenje u resorno Ministarstvo da je sposobno da proces sprovede od početka do kraja u skladu sa važećim zakonima. Na osnovu analize možemo zaključiti da postoje ozbiljna kršenja pravila u pojedinim komisijama, ali ipak opšta ocena je da su uglavnom poštovani standardi u ovoj oblasti.

3) Sukob interesa i praksa resornog ministarstva

Analiza rada komisija pokazala je da ne postoje jasna pravila za slučaj sukoba interesa, odnosno praksa Ministarstva kulture i informisanja nije ujednačena. Naime, iako resorni Zakon i Pravilnik kažu da je sukob interesa isključujući faktor za članove komisija, resorno Ministarstvo primenjuje ovo pravilo selektivno, odnosno neujednačeno. Opšta ocena je da u ovoj oblasti nisu poštovani standardi, odnosno nisu razvijeni jasni standardi, kao i da se ne poštuje načelo dobre prakse da ista i jasna pravila važe za sve.

4) Nezavisni medijski stručnjaci

Nepostojanje formalnih kriterijuma, ujednačenih formulara za biografije, niti bodovne liste koji bi dale objektivne i merljive indikatore za izbor članova komisija koji odlučuju o kvalitetu projekata, otvaraju put selektivnom i diskrecionom odlučivanju, prikrivenom sukobu interesa i ozbiljnom narušavanju principa fer konkurencije. Opšta ocena je da standardi ne postoje, kao i da je ovo jedan od najlošije uređenih segmenata konkursnog finansiranja.

5) Kvalitet pristiglih projekata

Analiza Koalicije pokazuje da su na deset konkursa uglavnom pristigli projekti srednjeg ili slabog kvaliteta, koji zadovoljavaju osnovne kriterijume, a da postoji ozbiljno nerazumevanje šta je javni interes na lokalnom nivou, odnosno ne postoji jasno definisan javni interes za pojedine zajednice. Analiza pokazuje da postoje propusti u gore navedenim kategorijama, pre svega koje se odnose na kvalitet članova komisija, kao i na praksu resornog Ministarstva u oblasti rešavanja sukoba interesa. Istovremeno, stručne službe uglavnom poštuju standarde u procesu ocene kvaliteta projekata. Za ovaj segment analize nije dodeljena posebna ocena.

Koalicija za slobodu medija na osnovu gore navedenih pokazatelja smatra da celokupan proces ima ozbiljne nedostatke, da neuređene oblasti otvaraju mogućnost arbitrarnog odlučivanja, umanjuju transparentnost i ugrožavaju integritet konkursnog sufinansiranja javnog interesa u medijima.

Jedna od preporuka Komisije je da se napravi mehanizam kojim bi se omogućio uvid u projektne narativne i finansijske izveštaje koje nakon završetka projekta dostavljaju udruženja i mediji. Da se napravi spoljni mehanizam za evaluaciju sprovedenih projekata ukoliko ne postoje kapaciteti za unutrašnji mehanizam (od strane nadležnih organa).

Ostale preporuke su da se postavi kao kriterijum to da organizacije koje ne postoje duže od tri godine ne mogu da dobiju od države više od 500.000 dinara po projektu jer je za državu to rizično budući da nema garancije o održivosti.

Prporuke Koalicije su i:

Da se uvede revizija za sprovedene projekte tako što će se od finansijskog dela u samoj projektnoj aplikaciji izdvojiti određeni procenat za reviziju. Za poboljšanje porcesa Koalicija za slobodu medija predlaže: Unaprediti i standardizovati formu CV, metodologiju za članove/ice komisija kao i definisati jasne i javne kriterijume za njihov izbor. Takođe, kao pomoćni alat u oceni kvaliteta projekata predlaže se uvođenje bodovne liste. Da se konflikt interesa i rešavanje istog bude jasno definisan, ili automatskim poništenjem rada komisije ukoliko dođe do konflikta te vrste, ili obaveznim izuzećem člana komisije u procesu odlučivanja o projektu.

Omogućiti republičku kontrolu/reviziju lokalnih konkursa.

Učiniti rad sednica komisija transparentnijim tako što će se obezbediti prisustvo nezavisnih strana – građanski nadzor. Donošenje jasnih kriterijuma za izbor nezavisih stručnjaka.

Celu analizu možete pročitati OVDE.

Izvor: Dosije o medijima; E.D.