Likvidacija naručena sa vrha države: Na današnji dan, pre 20 godina, u Jagodini, mučki je ubijen novinar „Novosti“ Milan Pantić

Ubica, ili grupa njih, poslat je u Jagodinu sa jasnim zadatkom – ućutkati novinara koji je, radeći svoj posao, bio smetnja pljačkaškoj privatizaciji cementare u Novom Popovcu. Kriminalna hobotnica koja je opkolila ovaj privredni gigant svoje najdeblje pipke pustila je do najviše vlasti u državi – Vlade Srbije.

Ova i mnoga druga konkretna saznanja, pune dve decenije srpskom pravosuđu nisu dovoljna za rasvetljavanje ubistva dopisnika „Novosti“, koji je na današnji dan 2001. godine, surovo usmrćen pred ulazom zgrade u Jagodini u kojoj je živeo sa porodicom. NJegov životni i novinarski put završen je toga jutra – sa tri udarca tupim predmetom po glavi.

U proteklih 20 godina stalo je bezbroj obećanja da će ubice i nalogodavci biti otkriveni, najmanje sedam radnih grupa, sudski proces za zloupotrebu službenog položaja prilikom prodaje popovačke cementare, bezbroj uvida u sadržaj spisa i isto toliko nemuštih odgovora. Stalo je sve, osim pravde.

Ovaj zločin, koji je i danas jedna od najvećih mrlja na obrazu demokratske Srbije, epilog neće ni dobiti, iako to već tri godine zahteva Komisija za istraživanje ubistava novinara, sve dok predmet Pantićevog ubistva ne bude iz Višeg javnog tužilaštva u Jagodini prebačen u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Tek ova instanca mogla bi da se uhvati ukoštac sa dubokom i mračnom pozadinom ubistva našeg novinara.

A da je ona mračna poput bezdna ukazuju brojni dokazi do kojih je došla Radna grupa Ministarstva unutrašnjih poslova i sve ih uredno prosledila jagodinskom tužilaštvu, koje očigledno nema ni snage ni volje da ih iskoristi. Tim MUP-a uspeo je da iscrta šemu zločina i sklopi najverovatniju sliku svirepog ubistva, sa jasnim motivom i tragovima, imenima izvršilaca i nalogodavaca.

U jagodinskom Višem javnom tužilaštvu potvrđuju da su u stalnom kontaktu sa Radnom grupom MUP i da je uvek postupano kada je bilo potrebe za izvođenjem novih dokaza.

„Sva lica koja su navedena kao potencijalni svedoci u izveštajima Radne grupe MUP saslušani su. U poslednjih godinu dana nije bilo novih dokaza koji bi ukazali na postojanje veze između ubistva novinara Pantića i privatizacije cementare Novi Popovac“, kažu, za naš list, u Višem javnom tužilaštvu u Jagodini.

Uprkos ovakvom stavu tužilaštva, gotovo da nema sumnje da je Pantić ubijen jer je pisao, ili planirao da piše, a svakako imao informacije, da će privatizaciju cementare pratiti – milionski mito. Pantićeva saznanja, po svemu sudeći, bila su poznata grupi ljudi zainteresovanih da privatizaciju uspešnog preduzeća obavi po svojim pravilima.

Zato je važan već pomalo zaboravljeni sudski postupak za zloupotrebu službenog položaja i utaju poreza, koji je do 2010. godine vođen protiv nekadašnjeg šefa kabineta predsednika Vlade Srbije, a danas advokata Nemanje Kolesara, savetnika premijera za bezbednost Zorana Janjuševića i još dve osobe. Ovaj proces zabašuren je 2010. godine, odustajanjem suda od krivičnog gonjenja zbog nedostatka dokaza. Postupak je završen, ali su sumnje ostale.

Ova dva slučaja, danas je jasno i to, povezana su nitima korupcije i kriminala, a otkrivanje ubica i nalogodavaca novinara Milana Pantića zavisi od spremnosti pravosuđa da ponovo pretrese kupovinu preduzeća u Novom Popovcu.

Na vezu Nemanje Kolesara, kao i Zorana Janjuševića, sa ovom privatizacijom, a time i sa ubistvom našeg dopisnika, ukazivala je optužnica podignuta maja 2004. godine. Ukratko, u njoj je navedeno da je Kolesar kao predsednik Upravnog odbora popovačke cementare, zajedno sa saradnicima, pomogao da ponuda preduzeća „Breitenburger“ – ćerke firme švajcarskog „Holcima“ bude proglašena za najpovoljniju, za šta je ova kompanija na račun Janjuševićeve firme osnovane na Sejšelima uplatila gotovo tri miliona dolara. Taj iznos je razdeljen, a Kolesaru je uplaćeno 355.000 dolara.

Tender za prodaju cementare u Novom Popovcu raspisan je mesec dana posle Pantićevog ubistva. U njemu su indirektno učestvovale i osobe iz finansijskog kruga koje su prethodno „ubeležile“ zloupotrebe sa cementom, o čemu mogu da se pronađu indicije u Pantićevim tekstovima.

Kada je zahvaljujući rezultatima Radne grupe MUP-a 2013. godine napravljen pomak u rasvetljavanju Pantićevog ubistva, Kolesar i Janjušević su se našli među osobama koje su dale iskaz o eventualnoj umešanosti u ovaj zločin. Desetak ljudi je saslušano na poligrafu, ali ne i Kolesar. Odbio je.

Janjušević je pre osam godina medijima kratko rekao da je na saslušanju u MUP-u ispričao da o Pantićevom ubistvu ne zna ništa, jer u to vreme nije ni bio na dužnosti u Vladi na kojoj bi mogao da stekne konkretnija saznanja. Nemanja Kolesar je i tada, kao i danas, izabrao ćutnju. Pitanja redakcije „Novosti“ o njegovim saznanjima o jagodinskom zločinu ponovo su ostala bez odgovora.

Redakcija „Novosti“ pita – da li je došlo vreme da se ovaj zločin, nedvosmisleno vezan za privatizaciju cementare „Novi Popovac“, nanovo otvori u TOK, kako bi država pokazala da je ipak jača od svih koji smatraju da su nedodirljivi. A na koliko snažan otpor pravda nailazi u ovom slučaju možda najbolje svedoče pitanja koja je u četvrtak javno postavio Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara:

* Da li je za rasvetljavanje ubistva dovoljno doći do saznanja ko je tajno pratio Milana u selu, nekoliko dana pred likvidaciju?

* Da li je dovoljno saznanje ko je stajao ispred zgrade ubijenog Milana, opservirao ga i tajno pratio, i na kraju izvršio samu likvidaciju?

* Da li je dovoljno znati motiv ubistva Milana Pantića?

* Da li je dovoljno znati ime osobe koja ga je ubila, organizacije, kriminalne grupe koja je sve osmislila?

* Da li je moguće da je moćan pojedinac iz tadašnje, tzv. demokratske vlasti (Vlade), mogao poslati telefaks postupajućem sudiji u Kragujevcu, sa naređenjem da donese presudu po direktivama, a da je samo ročište – potvrda poruke iz tog telefaksa i takve odluke, kojom se privredni gigant o čijoj privatizaciji je pisao kolega Pantić, što je bio neposredan povod za njegovo ubistvo, oslobodi plaćanja računa za potrošeni gas u vrednosti od 12 miliona dolara?

* Da li je dovoljno da lice u sudskom postupku prizna da je dobilo novac da završi započetu privatizaciju, da mu se nađu sviftovi uplata transakcija za navedeno činjenje, tom prilikom ošteti državu i na kraju ostane neosuđen?

* Da li je dovoljno da u to vreme postupajući tužilac odbaci sve u vezi sa tim predmetom i time abolira sve učesnike da čak ni TOK ne može, ne želi ili iz nekog drugog razloga ne može da ga ponovo pokrene, iako mu je 2013. godine dostavljena dopuna sa novim dokazima od svedoka koji je i dao svoj iskaz u tužilaštvu?

* Da li je dovoljno prepoznavanje lika ubice preko fotografije i samog foto-robota izrađenog po liku ubice na osnovu zapažanja građana koji su ga direktno videli, veče pred ubistvo, ispred Milanovog ulaza, a da i dalje nemamo sudski postupak?

Matić nedvosmisleno potvrđuje da je ono što je pisao i ono što bi tek napisao o privatizaciji „Novog Popovca“ koštalo života Milana Pantića.

– Kad bih mogao, rado bih saopštio imena svih aktera, ali još uvek gajim nadu da će se iznaći rešenje i da će se predmet rešiti – kaže Matić i naglašava da je politički moćnik bio nedodirljiv za onu državu i vlast onog vremena.

– Ali je daleko veća misterija to što je nedodirljiv i danas, za sadašnju državu – poručuje Matić.

Vučić: Ubistva će biti rešena

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je uverenje da će država uspeti da završi proces istrage ubistva novinara Milana Pantića i Slavka Ćuruvije.

– Pantić je ubijen u vreme DOS-a. Mi smo dali sve od sebe. I lično sam se angažovao, a naložio sam Veranu Matiću i komisiji da se pozabave time, a pozvao sam i sve druge da pomognu – naveo je Vučić. – Pošto oni koji nas danas kritikuju nisu ništa uradili za svojih 11 godina vlasti, osim skrivanja činjenice da je ubijen častan čovek, uveren sam da će, uprkos protoku vremena, slučaj biti rešen.

Tužilaštvo tvrdi da nije nadležno

Uprkos višegodišnjim tvrdnjama Komisije za istraživanje ubistva novinara da je ubistvo jagodinskog novinara višeslojni zločin, sa svojim političkim, finansijskim (koruptivnim) i kriminalnim aspektom, Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje bi jedino moglo da iznese teret dokazivanja, poručuje da nije nadležno.

– Izvršili smo uvid u spise predmeta VJT u Jagodini i utvrdili da ne postoje osnovi sumnje da je delo izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe, što je neophodan uslov da predmet pređe u našu nadležnost – rečeno je „Novostima“ u TOK.