Država mora da omogući građanima da znaju sve o zagađivanju životne sredine

Na panelu posvećenom informacijama o zaštiti životne sredine i pitanju koliko je teško doći do njih, koji je organizovao poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u okviru USAID-ovog projekta za odgovornu vlast, ekološki aktivisti su poručili da je veoma teško ostvariti pristup informacijama od javnog značaja u zarobljenoj državi, kakva je Srbija.

Iz Kancelarije poverenika poručuju da organi javne vlasti moraju proaktivno da objavljuju podatke iz oblasti životne sredine.

Dina Đorđević: Sve teže do informacija

Mirko Popović iz udruženja RERI istakao je da javni službenici moraju da razumeju da sve informacije koje nastaju u radu organa vlasti pripadaju građanima i da je veliki problem to što državni organi nisu proaktivni u objavljivanju informacija. Naglasio je da je veoma važno dobiti informaciju na vreme kako bi delovanje i odlučivanje građana imalo smisla.

Ni novinari nisu u boljoj situaciji. Dina Đorđević iz CINS-a, redakcije čiji se svakodnevni rad temelji na zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, skreće pažnju da je sve teže doći do informacija. A i kada se ona dobije, kaže novinarka Đorđević, često nije blagovremena.

Problem je i to što se predmeti kod poverenika rešavaju u roku od pola godine do godinu dana, kada informacija postane bajata i ponekad se više ne može upotrebiti.

Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija skrenuo je pažnju na to da se novim izmenama Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja uvode nove mogućnosti za ograničavanje prava u svim oblastima, a posebno u oblasti zaštite životne sredine.

Bez dokumenata mi nemamo mogućnost argumentovane kritičke rasprave u društvu i procene kako će neki projekat uticati na životnu sredinu, na naš život, na naše zdravlje (Slavoljupka Pavlović, Kancelarija poverenika)

Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović odgovorio mu je da informacije o ugrožavanju životne sredine moraju biti apsolutno dostupne, te da se ograničavanje odnosi na potencijalnu zloupotrebu podataka kada se radi o zaštićenim vrstama biljaka i životinja i prirodnim bogatstvima Srbije, kao što je, na primer, podatak o mestu na kojem se nalazi zlato u reci Pek.

Učesnica foruma iz Hrvatske, dr Anamarija Musa, međunarodna ekspertkinja za slobodu informisanja i bivša poverenica za informisanje Republike Hrvatske, ipak napominje da se sa ovakvim odredbama mora biti obazriv jer ih organi vlasti često mogu tumačiti po svojoj volji i primenjivati u drugim slučajevima.

Podaci iz Kancelarije poverenika pokazuju da broj žalbi iz godine u godinu raste. Sada ih je između 3.500 i 4.000 godišnje, dok je u 2019. godine povereniku stiglo više od 5.000 žalbi.

Podnosioci žalbi su uglavnom građani, ali kada su u pitanju informacije koje se odnose na zaštitu životne sredine, gotovo više od 90 odsto žalbi podnose organizacije civilnog društva, aktivisti za zaštitu životne sredine i istraživački novinari.

Od 1. januara 2015. do 20. juna 2021. povereniku je dostavljena 531 žalba zbog informacija u vezi sa zaštitom životne sredine, od toga čak 301 zbog ćutanja uprave. Često se zahtevi odbijaju i zbog pozivanja na poslovnu tajnu.

Poverenik je rešio 472 osnovane žalbe, dok je samo 46 odbijeno, uglavnom iz formalnih razloga. Čak 90,25 odsto žalbi je, dakle, bilo osnovano, što pokazuje koliko treba da se radi na podizanju kvaliteta rada organa vlasti.

Pavlović: Bez dokumenata nema kritičke rasprave u društvu

Slavoljupka Pavlović, pomoćnica generalnog sekretara poverenika, skrenula je pažnju na to da organi javne vlasti treba da budu proaktivni i da objavljuju sve informacije na svojim portalima, tako da građani nemaju potrebe da potežu za zahtevima.

„Suština je da bez dokumenata mi nemamo mogućnost argumentovane kritičke rasprave u društvu i procene kako će neki projekat uticati na životnu sredinu, na naš život, na naše zdravlje“, zaključila je Pavlović.

Čak je 90,25 odsto žalbi povereniku bilo osnovano, što pokazuje koliko treba da se radi na podizanju kvaliteta rada organa vlasti

Zahtevi su se najčešće odnosili na informacije o kvalitetu vazduha, upravljanje otpadom i na aktuelne projekte koji mogu imati uticaj na životnu sredinu, kao što su mini-hidroelektrane, projekti Rio Tinta, Jadra…

Ivana Jokić iz Ministarstva zaštite životne sredine rekla je da je od početka godine do danas u Ministarstvo stiglo 100 zahteva za pristup informacijama od javnog značaja i da je na sve, osim na jedan, koji se odnosi na sudski postupak koji je u toku, odgovoreno.

U Ministarstvu navode da nastoje da informišu javnost proaktivno, te da na njihovoj veb-stranici postoji mogućnost postavljanja pitanja bez slanja zahteva. Kažu da žele da imaju intenzivan i transparentan odnos sa građanima.

Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja je nedavno izmenjen, a organizacije civilnog društva imale su brojne primedbe na te izmene. Poverenik Marinović je rekao da je tekst zakona, koji je bio na javnoj raspravi, značajno izmenjen, tako da javnost sada ima veća prava kada je mogućnost dolaska do informacija u pitanju.

U današnjem onlajn forumu učestovali su i predstavnici OEBS-a, pravni stručnjaci i gosti iz Hrvatske i Crne Gore koji su preneli iskustva iz tih zemalja o dobijanju informacija od javnog značaja o zaštiti životne sredine.