Rusija i BBC: „Rečeno mi je da ne mogu da se vratim – više nikad“, kaže BBC novinarka

Ruski državni mediji kažu da je ovaj potez odmazda za odbijanje Velike Britanije da odobri vize ruskim novinarima.

Sara je govorila za BBC Tudej koliko je tužna što napušta zemlju koju voli.

„Proterana sam – ne radi se o tome da nisam uspela da produžim vizu, mada se tehnički na to svodi. Proterana sam i rečeno mi je da ne mogu više nikad da se vratim“,

„Da budem iskrena, za mene lično to je poražavajuće, ali je i šokantno. Rusija nikad za mene nije bilo samo mesto gde su me rasporedili: nije to bilo koje mesto. To je zemlja kojoj sam posvetila ogroman deo svog života pokušavajući da je razumem…“

„Izračunala sam da sam u Rusiji provela skoro trećinu svog života, na ovaj ili onaj način: učeći jezik, proučavajući kulturu, istoriju, živeći tamo, pokušavajući da razumem ljude, i naravno, kao novinar, mnogo godina za BBC, sa prekidima i vraćanjem, radeći u samoj Rusiji“.

„Zaista mi se dopadalo što sam pokušavala da ispričam svetu priču o Rusiji, ali je tu priču postalo sve teže ispričati.

„Moram da kažem, doduše, da nisam očekivala da će se ovo desiti.

„Postojali su jasni znaci za ruske medije: bilo je zaista ozbiljnih problema u skorije vreme, za ruske nezavisne novinare, ali sve do sada, što se tiče stranih novinara, mi smo nekako bili zaštićeni od svega toga“.

„Ali ovo je, mislim, nedvosmisleni znak da su se stvari promenile.

„To je još jedan veoma loš pokazatelj stanja stvari u Rusiji i još jedan zaokret nadole u odnosima između Rusije i sveta – znak da se Rusija sve više zatvara u sebe“.

Grom iz vedra neba

„Zvanično nam je naveden jedan slučaj kad je odbijena ili odložena viza novinaru u Velikoj Britaniji. To je slučaj od pre dve godine“,

„Postoje i posebni razlozi koji su mi saopšteni, uključujući sankcije britanske vlade protiv ruskih državljana – zbog kršenja ljudskih prava u Čečeniji, i zbog spiska ljudi kažnjenih zbog korupcije.

„Ali to se očigledno desilo u kontekstu masovnog pooštravanja odnosa između Rusije i Velike Britanije i, u širem smislu, između Rusije i Zapada“.

„Kad mi je saopštena ova vest kao grom iz vedra neba, rekla sam ljudima koji su mi je preneli: ‘Ja nisam vaš neprijatelj’.

„Davala sam sve od sebe da razumem ovu zemlju i da ispričam priču o ovoj zemlji, i to je nešto što mi je bilo veoma blisko srcu“,

„Izbacujete iz Rusije nekoga ko razume Rusiju, ko se obraća direktno ljudima u Rusiji i pokušava da objasni Rusiju svetu, a to postaje sve teže uraditi“,

„Realnost je da oni ne žele takve ljude ovde. Mnogo je lakše kad se ima manje ljudi ovde koji razumeju jezik i mogu direktno da pričaju sa ljudima i saslušaju njihove priče.

„Verovatno je mnogo lakše imati ljude koji ne govore jezik, ne poznaju zemlju toliko dobro. Stvarno mislim da je to indikativno za jedno sve teže i represivnije okruženje“.

Turbulentna vremena

„Na mnogo načina, Rusija je za mnoge sada jača i bolja zemlja nego što je bila.

„Početkom devedesetih, ljudi su stajali u redovima na ulici da bi prodali svoje stvari i dobili dovoljno novca da kupe hranu.

„U prodavnicama nije bilo hrane. Bila su to užasna, turbulentna vremena, te devedesete, i ona se ovde uvek pominju kao vremena koje niko ne želi da se vrate“,

„Ali istovremeno, devedesete su bile i vreme novih i uzbudljivih sloboda za Rusiju i pretpostavljam da moja karijera ovde kao novinarke iscrtava put kroz sve veće smanjivanje tih sloboda.“

„Provela sam strašno mnogo vremena kao novinarka ovde na sudu, gde su razni ljudi gonjeni zbog političkih stavova – za mnoge druge tobožnje razloge, ali kad se sve sabere i oduzme, zato što su bili suviše kritični, a sada su se, eto, ostrvili i na novinare“,

„I pri tom ne mislim na sebe: ovde govorim o ruskim novinarima, o nekolicini koja je preostala i pokušava da izveštava nepristrasno, slobodno, u ekstremno teškim okolnostima, da izveštava o Rusiji svom vlastitom narodu, i tim ljudima je svakim danom sve teže i teže“.

„Sada se budimo svaki dan i čujemo vest da je nekom drugom policija pretresla stan, da je neko drugi završio na sudu, da je neko drugi napustio zemlju.

„Broj ljudi koji napuštaju zemlju u ovom trenutku je izuzetan: nisam do sada nikad videla tako nešto, i to je tužno“.

„Tako da da, odlazim iz zemlje i izuzetno sam tužna što više neću moći da se vratim – nadam se da jednog dana ipak hoću – ali još sam tužnija što Rusi misle da nemaju budućnost ovde, mnogi od njih tako misle.

„A to nije zemlja u koju sam došla, pre 30 godina, a sasvim sigurno nije zemlja o kojoj sam počela da izveštavam pre 20 godina“, ispričala je Rejnsford.