Svetski Centar za sprečavanje digitalne mržnje, analiziranjem skoro milion naloga na društvenim mrežama, došao je do informacija da većina lažnih vesti koje cirkulišu u onlajn prostoru potiče od 12 ljudi. Na Fejsbuku je ta dvanaestorka odgovorna za čak 73 odsto lažnog sadržaja.
Pitanja koja se nameću su zašto je i ko je dozvolio da dvanaestoro ljudi obmanjuje celu planetu, ugrozi proces vakcinacije, kao i da li su se društvene mreže otrgle kontroli i okrenule protiv ljudi?
Ana Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije kaže da se zabrane i gašenje profila u poslednje vreme tumače kao gušenje slobode govora. „Kada se to desilo američkom predsedniku Trampu toliko je bilo priče o etici, moralu, ima li uopšte slobode govora. Suspendovali su taj nalog i pozvali se na kršenje prava da živimo bezbedno i rekli su da je kodeks bezbednosti na neki način ugrožen. Nadozorni odbor se dosta dvoumio na koliko treba suspendovati, da li je to zauvek, na dve godine, na neodređeni period, šta to ‘na neodređeno’ znači“.
Postoji mnogo indikatora, kažu društvene mreže, koji utiču na to. Platforme su 2018. godine sa Evropskom komisijom usvojile kodeks za bezbednost i za dešifrovanje dezinformacija i borbu protiv njih. Pitanje potpune suspenzije naloga bio je i ostao dosta kompleksan proces.
Sklanjaju se postovi koji mogu da uznemire ljude, obmanu ih ili dovedu u bilo koju vrstu zabune.
„Sve te vesti na neki način boje naše stavove, a bojeći naše stavove u vreme pandemije oni boje i našu bezbednost i život svakoga od nas može biti ugrožen ukoliko smo prekomerno izloženi tim vestima, a ne znamo pravilno da ih čitamo“, istakla je Mirkovićeva.
Lažne vesti o koronavirusu potekle su od njih:
Džozef Merkola – lekar opšte prakse, poslednjih šest godina bavi se alternativnom medicinom. Predstavlja se i kao internet biznismen. Objavio je dve knjige, od kojih je jedna Ptičiji grip – velika svetska prevara. Američka agencija za bezbednost hrane mu je zabranila više puta da se reklamira jer tvrdi da neki dodaci ishrani leče i sprečavaju određene bolesti. Promovisao je i razne suplemente kao lekove protiv kovida.
Robert F. Kenedi junior – bio je antivakser i pre kovida. Ima organizaciju Liga za odbranu zdravlja dece. Na lažnim vestima protiv vakcina je zaradio, procenjuje Vašington post, 50 miliona dolara.
Taj i Šarlin Bolinger – roditelji su teorije o tome da je Bil Gejts izmislio koronu i da će vakcinama da čipuje ljude. Napravili su ogroman broj kratkih video-klipova još 90-tih o tretmanima koji navodno leče rak. Od samo jednog serijala protiv vakcina zaradili su pet miliona dolara. Na alternativnom lečenju raka zaradili su 25 miliona, a njihovo bogatstvo se procenjuje na oko 115 miliona dolara.
Šeri Tenpeni – lekar, tvrdi da maske štete zdravim ljudima, njihovom srcu i respiratornom sistemu. Tvrdi i da pi-si-ar testovi prikazuju više zaraženih nego što ih zapravo ima, i da ako ne budemo gledali televiziju korone neće ni biti.
Riza Islam – i pre nego što je ijedna vakcina odobrena, proširio je vest da izaziva sterilitet. Tvrdi i da je preležao koronu i izlečio je tako što je jeo supu i kurkumu i pio 4.000 miligrama C vitamina na svaka četiri sata. Preporučena dnevna doza je inače 1.000 miligrama. Osuđivan je ranije zbog prevara u zdravstvu.
Sojer Dži – proširio je vest da je više ljudi umrlo od Fajzerove vakcine, nego od kovida.
Kristijan Nortrap – autorka vesti o tome kako lek za životinje ivermektin leči koronu.
Ben Traper – tvrdi da virusi ne mogu da prežive u ljudskom telu i da je virus korone zapravo bakterija.
Kevin Dženkins – poslovni partner Roberta Dž. Kenedija juniora, proširio je ideju o tome kako je korona izmišljena da bi se istrebili Afro-amerikanci.
Trka za pažnjom korisnika mreža
Odluke da neke postovi budu skinuti, reklo bi se da su stigli dosta kasno.
„Na tim postovima najviše se zarađuje zapravo kupovinom naše pažnje. Pažnja je u najvećem deficitu u vremenu u kojem živimo, čak kažu da je ona u većem deficitu nego što je nafta ili finansije u ovom trenutku, svakako u većem deficitu od empatije“, objašnjava Mirkovićeva.
Svako od nas ima 24 sata pažnje. Kada se izuzme vreme za spavanje, to vreme se skraćuje, a za našom pažnjom vapi svaka platforma, svaka društvena mreža.
„Kada ljudi daju pažnju određenim postovima, kada zaprate njihove profile, posećuju njihove veb-sajtove, oni daju važnost tom sadržaju zato što je onda taj socijalni pritisak jako vidljiv i izražen i drugi ljudi kažu: to je retvitovalo 100.000 ljudi, to mora biti tačno“, navodi gošća Beogradske hronike.
Nedovoljna pismenost ide na ruku lažnim vestima
S druge strane, svi smo uplašeni i živimo u eri u kojoj do nas dolazi mnogo informacija, a, kako ističe Ana Mirković, nismo ni dovoljno pismeni u alfa-numeričkom smislu, nismo medijski pismeni, pa tek nismo digitalno pismeni da bismo mogli da procenimo da li je izvor informacija relevantan i da li su informacije koje do nas dolaze zaista tačne i prave.
„U svemu tome, u toj gužvi, špageti-haosu gde ne znamo šta ćemo povući i gde ćemo doći, ljudi su skloni da veruju onome što je kompatibilno njihovim uverenjima“, ukazala je Mirkovićeva.
Prema njenim rečima, ako je neko uplašen od korone ili ako želi da veruje da to i nije tako stmrtonosno ili, pak, ako je u dilemi u vezi sa vakcinama treba se zapitati na osnovu čega smo došli u tu dilemu, šta znamo o tome, koliko smo edukovani, informisani o toj temi.
„Nikad ne bih mogla da preispitujem takvu neku praksu, ali mnogo ljudi to radi i u skladu sa svojim uverenjima biraju da prate onaj izvor informacija koji potkrepljuje njihov stav i njihovo mišljenje“, kaže Mirkovićeva.
Ko ima (finansijske) koristi od lažnih vesti
Od lažnih vesti, to jest postova na društvenim mrežama ne zarađuju samo oni koji su ih objavili, već i platforme.
„Platforme žele da što više vremena provodimo na njima. Najviše je naše pažnje kupio Fejsbuk, znamo da je Instagram ‘Fejsbukova’ platforma. Na Fejsbuku, kažu, provedemo 15 sati i 33 minuta mesečno, što je dva budna dana, na Insragramu, dodatno četiri do pet sati. Na Tviteru, u odnosu na ovo, vrlo malo – oko 90 minuta. Što više vremena ljudi posvećuju oređenoj platformi, to je ona zanimljivija oglašivačima jer ako se nalazite u tom prostoru, onda i oglašivači žele da budu tamo gde ste vi, gde će moći da uhvate tu vašu pažnju“, objašnjava Ana Mirković.
Definitivno i platforme imaju koristi od toga, ali u ovoj pandemiji postoji precizno definisan pravilnik svake društvene mreže gde se do detalja opisuju koje vrste poruka će biti snkcionisane. To su sve one vrste poruka koje direktno dovode ljude u zabludu, manipulišu, šire dezinformacije.
„Zašto se ti profili i dalje ne ukidaju, ja na to, nažalost, nemam odgovor“, kaže Mirkovićeva.
Kako prepoznati lažnu vest
Imamo vremena da se opismenimo, ali treba da krenemo od ovog trenutka, poručuje Mirkovićeva: „Ukoliko ignorišemo činjenicu da moramo da saznamo nešto više, onda nećemo ni krenuti tim putem znanja“.
Savet je da svaku vest treba dodatno evaluirati, pristupiti uz kritičko razmišljanje koje je svojstveno odraslim ljudima.
Prijavljivanje naloga sa kojih se šire lažne vesti
Svaka društvena platforma diskutabilne postove sklanja u odnosu na tri parametra.
Timovi ljudi analiziraju sadržaj koji do nas dolazi i pri tome se gledaju ključne reči.
Zatim, uz korišćenje novih tehnologija – veštačke inteligencije – hvataju se neke škakljive reči i sadržaji dodatno evaluiraju.
Treći parametar je prijava korisnika.
„Svaka društvena platforma je bazirana na interakciji i znamo da možemo da sklanjamo sadržaj i kad god želimo da ga otpratimo pojavi se mogućnost da navedemo zašto: da li je to za nas informacija koja nije korisna, da li je spam, da li sadrži govor mržnje, da li je rasistički obojena i na taj način dajemo informaciju platformi kakav je sadržaj koji do nas dolazi“, objašnjava Ana Mirković.
„Za decu kažemo da su naivna i da nemaju kritičko promišljanje. Svaka zrela osoba – od adolescencije pa naviše – mora da ima kritički stav i kritičko promišljanje“, naglašava Mirkovićeva.
Na internetu uz tri-četiri klika možemo da proverimo svaku informaciju, možemo da pitamo kredibilne izvore informacija, uz to znamo da na tradicionalnim medijima ne bi trebalo da ima toliko dezinformacija koliko ih ima na društvenim mrežama.
„Možete da koristite Gugl i sigurno ćete doći na prvoj strani pretrage do desetak članaka i čitajući njih da nađete odgovor na pitanje“, objašnjava Mirkovićeva.
Kako se boriti protiv infodemije
Protiv lažnih vesti možemo da se borimo tako što radoznalo tragamo za različitim izvorima informacija.
„Naučili smo da nam sve bude servirano, živimo u eri u kojoj do nas, kažu, za četiri sata provedena na internetu, a mnogi provedu i više, dođe oko 17.500 informacija. Mi svih njih nismo svesni, a za nas se nakače baš one koje potkrepljuju naš ego. Ne treba da pomislimo – tačno, znao sam, bio sam u pravu – nego da to otvori našu znatiželju za novim istraživanjima da koristimo internet da se mnogo više edukujemo o raznim fenomenima“, savet je Ane Mirković iz Instituta za digitalne komunikacije.
Stalno istraživanje, učenje, osvešćivanje da znamo koliko ne znamo i tragamo za onim što ne znamo jeste put ka opismenjivanju.
„Sve dok mislimo da smo uvek u pravu i da sve znamo, tapkamo u mestu, a tehnologije su nas preplavile, informacije dolaze sa svih strana. I ljudi koji se bave medijskom pismenošću često su u zabludi da li je nešto tačno“, ocenila je Mirkovićeva naglasivši da ima načina da se nešto sazna, samo je važno da želimo da saznamo.
Veliku ulogu u neprepoznavanju lažnih vesti igraju emocije.
„Mi smo ljudi i satkani smo od emocija, a one često budu na pijedestalu u odnosu na razum. Nismo carevi univerzuma, do nas dolazi na hiljade netačnih informacija i dezinformacija i hajde da internet iskoristimo da dođemo do znanja“, zaključila je Ana Mirković.
Kako ojačati lokalne medije i obnoviti informisanje o radu opštinskih vlasti: Britansko rešenje daje rezultate
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Snaga dobre priče: O mitologiji medija
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.