Cvejić: Novine koje krše kodeks vlastima poželjne za saradnju

On je u serijalu razgovora Kiosk podsetio da, s druge strane, postoje mediji koji vode kampanje protiv ljudi, „ne samo protiv političara, već i protiv običnih ljudi“ i da u crnoj hronici „razapinju i žrtve i njihove porodice“.

Kako je ilustrovao, kada se prelistava većina novina koju državni zvaničnici podržavaju „imate najmanje 20 prekršaja Kodeksa novinara Srbije“.

„Takvi su zvaničnicima poželjni za saradnju, njima daju intervjue i izjave, nikad ih ne komentarišu u negativnom smislu, kao što komentarišu Danas i druge medije“, ukazao je Cvejić.

Povrh svega, „idu na ispraćaj u vojsku kod sinova urednika takvih medija“, što je za njega „nezamislivo“.

On smatra besmislenim napade na Danas, dok istovremeno „niko ne komentariše tabloide koji uništavaju ljudske živote“.

Osvrćući se na izjave premijerke Ane Brnabić o Danasu, Cvejić je nazvao neprimerenim način na koji ona komentariše medije.

„Pogotovo kakav rečnik koristi“, precizirao on, povodom premijerkinog nedavnog tvita u kojem je Danas označila kao „lažove“.

„Mediju da kažeš da je lažov, zbog nečega što je objavio, a možda i nije tačno, to ipak ne priliči nekome ko je predsednik Vlade i ko treba da bude u partnerstvu sa medijima i da čak blagonakolono prihvata kritike i to što mediji pišu“, predočio je Cvejić.

Prema njegovom mišljenju, u „normalnim državama“ vlast bi svaku kritiku trebalo da shvati kao nešto što je potrebno popraviti ili o nečemu razmisliti.

Čak i u slučaju kada je Brnabić kritikovala Danas zbog podataka koji, kako ona tvrdi, nisu tačni, Cvejić smatra da je trebalo da kaže da nisu koristili dobre podatke i da nema potrebe da premijerka koristi reč „lažovi“.

Objašnjavajući zbog čega vlast odbija da daje intervjue medijima koji objektivno izveštavaju, Cvejić je konstatovao da „sigurno ima straha“, što pokazuju i rekacije vlasti prema takvim medijima.

On je uveren da takvi ljudi iz vlasti ne žele da daju intervjue, jer se plaše da će biti nepripremljeni i da neće znati šta da kažu, „iako to oni, naravno, nikada neće priznati“.

Nažalost, kako je rekao, na prste jedne ruke mogu se izbrojati državni zvaničnici i ministri koji daju izjave za Danas i koji su „zaista korektni“.

Kada su u pitanju predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ane Brnabić, Cvejić je naglasio da je Danas „više puta“ pisao zahteve njihovim odeljenjima za odnose sa javnošću i savetnicima za medije tražeći intervjue, ali da nikada nisu dobili nijedan odgovor i da „jednostavno ćute“.

On je medijsku scenu u Srbiji opisao kao „prilično podeljenu“ i ukazao da nema „nekog vrhunskog i pravog novinarstva“.

Čak ni mediji koji se trude da poštuju sve profesionalne standarde ne mogu do kraja da ispune tu misiju, jer nema „druge strane“, podataka iz državnih službi, izjava, reakcija i odgovora državnih zvaničnika kada se piše o njima ili njihovom resoru, obrazložio je Cvejić.

Kako je primetio, nasuprot tome „imamo nešto što stvarno ne može da se zove novinarstvom“, tako da postoji mali broj medija koji su „u pokušaju“ da se bave novinarstvom kako bi trebalo.

Prema njegovom mišljenju, pandemija koronavirusa neće značajno uticati na rad medija, „osim u tehničkim stvarima“.

Pozitivna strana pandemije je što mnogi novinari koji nisu bili tehnički spretni, sada znaju da mogu da urade intervju i preko neke onlajn platforme, ocenio je Cvejić i protumačio da živimo u takvom vremenu da i od kuće može lako da se dođe do sagovornika.

Direktan kontakt sa sagovornicima, ipak, ne može ništa da zameni, rekao je on i predvideo da će to ostati način rada novinara „koji zapravo daje šmek čitavoj priči“.

Tokom pandemije, novinari kao da su naučili da više osluškuju šta publika želi da pročita. Vidi se da ih zanimaju svakodnevne priče i „najbanalnije stvari“, kao što je radno vreme prodavnica, a mnogo manje izjave političara, zaključio je Cvejić.