Prpa: U Srbiji postoji smanjenje prostora javne reči

Srbiji nema klasične cenzure, ali postoji smanjenje prostora javne reči, dok autocenzura ne postoji samo među novinarima, već i među svim mislećim ljudima, rečeno je na današnjoj tribini posvećenoj slobodi medija u Srbiji, koju je organizovala Gradska opština Vračar

Istoričarka Branka Prpa rekla je da se ne radi samo o ukidanju nekih emisija, već o ukidanju javne reči koja je, kako je istakla, jedini način da se odgovori na ono što tišti građane.

„Mi imamo dnevnu politiku u ogromnim količinama, koja proizvodi i prati dnevne događaje, koji su nevažni u većini slučajeva, a ne prati ono što su suštinski problemi društva. Na javnoj sceni nedostaje stvaranje jednog korpusa javnosti – slobodnog univerziteta i sredstava javnog informisanja“, rekla je Prpa.

Prema njenim rečima, ako se te ključne institucije demokratskog, autonomnog društva svedu na golo preživljavanje, ili na „netalasanje“, zapravo se ukida javna debata i prostor gde ozbiljni problemi društva mogu da budu izneseni.
„To je mnogo opasnija pojava od autocenzure“, istakla je Prpa, na prvoj od serije tribina zajedničkog naziva „Na Vračaru slobodno“.

Ako se univerzitet i sredstva javnog informisanja svedu na golo preživljavanje, ili na „netalasanje“, zapravo se ukida javna debata i prostor gde ozbiljni problemi društva mogu da budu izneseni.

Novinarka Bojana Lekić rekla je da ljudi danas podležu i cenzuri i autocenzuri, koja je direktno vezana za gubitak posla. Kako je navela, odsustvo slobode javne reči i autocenzura ne postoji samo među novinarima, već među svim mislećim ljudima.

„A novinari su uglavnom jako slabo plaćeni, mislim da ljudi to treba da znaju, i najveći broj ljudi koji se bavi televizijom, i koje bih volela da imam u svom timu, ako mi u nekom slučaju neki ‘Ujka Sem’ pokloni televiziju ovih dana, ne rade u medijima“, rekla je Lekić.

Ona je dodala da je od prve zabrane koje se seća – zabrane „Omladinskih novina“ zbog teksta koji se ticao ishrane u studentskim domovima – do danas prošao čitav istorijat različitih ideja o tome kako država može da zabrani slobodnu reč a, kako je istakla, „najodvratnija“ ideja od svih bio je metak u Slavka Ćuruviju, Dadu Vujasinović, Milana Pantića, potom i metak u premijera Zorana Đinđića.
„Dakle, slobodnu reč ovde su gađali na različite načine, pa i metkom, ali je ona uspevala da opstane“, rekla je Lekić i dodala da se nada da danas takve pretnje ne postoje, iako je, kako je rekla, dan zaista obeležila vest o tome da jedna prošle nedelje ustanovljena emisija, ove nedelje već neće da se emituje zbog bezbednosti.

„Ja bih mnogo volela da nam urednica te emisije Brankica Stanković objasni šta se u zaista u pozadini dešava i, poznajući je, imajući čast da je smatram svojim novinarskim detetom, očekujem da će ona to da uradi i da zaista kaže šta se dešava“, rekla je Lekić.

Glavni i odgovorni urednik „Danasa“ Zoran Panović, govoreći o slobodi medijske reči, rekao je da on radi isto od 1997. i da je često optuživan, samo zato što se držao svojih standarda i shvatanja novinarstva.
„Mi smo zaista bili žestok opozicioni medij vlasti Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja. Ali čak i u vremenu kad je opozicija došla na vlast, ja sam, na primer, dobijao kritike od Demokratske stranke – Kako me nije sramota da puštam Vuka Jeremića, pa sam optužen da podržavam naprednjake“, rekao je Panović.

On je objasnio da je u predsedničkoj kampanji tražio intervjue i Borisa Tadića i Tomislava Nikolića.
„To je normalno. A nama Tadić ne daje intervue, a daje ga u jednom danu za „Alo“, „Kurir“ i „Blic“, i taj dan on izađe u tim novinama, a kod mene izađe Toma Nikolić. I tako sam ja onda postao naprednjak“, rekao je Panović i dodao da mu naprednjaci govore da je toliko „žut“ da „ne može nikada da se opere“, tako da, prema njegovim rečima, u Srbiji se sve tumači „kroz paranoju“ i nikada se novinarski motiv ne uzima kao mogući motiv.

On je naglasio da je najveći problem kod nas što ne postoje isti uslovi za sve, što je, kako je rekao, deprimirajuće.

 Foto: Tanjug, D. Stanković