Neprofesionalna novinarska izveštavanja nanose dodatnu štetu žrtvi digitalnog nasilja

Na skupu, koji je za cilj imao jačanje profesionalnih kapaciteta novinara za izveštvanje na ovu temu, istaknuto je da mediji, pa i oni sa nacionalnom frekvencijom, zapostavljaju svoju edukativnu funkciju i da se sve više okreću zabavnom programu.

Prof. dr Vladimir Barović je istakao da je onlajn prostor pun lažnih informacija, govora mržnje, povrede privatnosti, eksplicitnih scena seksualnih odnosa, a sve to je veoma pristupačno deci. U trci za profitom i boljom pozicijom na tržištu mediji uglavnom senzacionalistikki izveštavaju o rizičnom ponašanju dece na intrenetu i nedovoljno prostora posvećuju prevenciji. Barović je napomenuo da nije problem internet, koji je vrlo korisna inovacija, nego njegova zloupotreba..,,Problem zloupotrebe interneta postoji svuda u svetu, ali kada je u pitanju proaktivni pristup tom problemu Srbija veoma kasni u odnosu na neke zemlje u okruženju”, izjavio je Barović i kao dobar primer naveo Sloveniju u kojoj već od prvog razreda osnovne škole deca imaju priliku da se edukuju i zaštite od internet opasnosti. Istakao je da u Srbiji mladi traže uzore u medijima, gde sve više prostora dobijaju ljudi koji su osuđivani kriminalci.

Kriminološkinja Biljana Kikić Grujić iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja sistematično je predstavila pojam i vrste nasilja i zlostavljanja dece putem informaciono-komunikacionih tehnologija. Najčešće su to: pedofilija, lažno predstavljanje, zloupotreba društvenih mreža, vršnjačko nasilje putem interneta,  trgovina ljudima/decom putem Interneta, sekte na internetu, distribucija dečije pornografije, pristup pornografiji na internetu). Kikić Grujić smatra da novinari moraju poznavati i metodologiju pristupa i razgovora sa roditeljima žrtve, ali i sa roditeljima nasilnika.

Novinar Boris Pavlov je izneo konkretne primere dobre i loše prakse koji su analizirani zajedno sa učesnicima radionice. On je u fokus stavio Jutjub, Instagram i Tik-Tok srpsku scenu, kao potencijalni izvor rizičnih ponašanja mladih, ali je izneo i primere koji nemaju negativan uticaj i čiji sadržaj može biti edukativnog karaktera. Srpska Jutjub scena postoji već 10 godina i stekla je svoju brojnu publliku, pre svega u mlađoj populaciji. Broj pregleda sadržaja jutjubera daleko prevazilazi broj pregleda jutjub sadržaja medija registrovanih u Srbiji, pa slobodno možemo govoriti o potpuno formiranoj samostalnoj medijskoj sceni, koja funkcioniše paralelno sa scenom regostrovanih medija, a istovremeno potpuno nezavisno od nje. Srpski Instagram i Tik-Tok, mlađi predstavnici srpske internet zajednice, napreduju velikom brzinom i osvajaju sve veći medijski prostor.

Izlagači su se složili da osposobljavanje novinara za kvalitetnu analizu digitalnog nasilja i adekvatno izveštavanje na tu temu pomaže široj javnosti da prepozna potencijalne opasnosti na internetu, odnosno, da se na taj način zaštite pre svih mladi koji sve više vremena provode u virtuelnom svetu.

Moderator radionice ,,Uloga novinara u sprečavanju digitalnog nasilja nad decom” bio je Predrag Rava.