Stupar: Državni mediji katastrofalni

Osvrćući se na štampane medije, on je u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni ocenio da je Politika „definitivno umrla“.

Prema rečima Stupara, „došla je neka žena koja već 15 godina direktorka, prima ogromnu platu, niko ne zna kako je dovedena, odnosno ko ju je doveo, i ko to ne dozvoljava da je otpuste“.

„Upropastila je firmu načisto“, ukazao je on i predočio da Srbija „stalno dotira“ Politiku.

Kritikujući i odluku nekadašnje glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović da promeni tip slova u Politici, Stupar je konstatovao da u tom dnevnom listu danas „nemate šta da pročitate, sem nešto malo čitulja“.

S druge strane, on smatra da su nedeljnici NIN i Vreme „fantastični“ i da mogu da se porede sa svim evropskim elitinim medijima.

Uz podsećanje da su u ta dva nedeljnika „već čitave generacije pomrle i otišle“, ističe da su u međuvremenu stasale nove generacije koje su učile od prethodnika.

Stupar tvrdi da je danas medijska scena „daleko lošija nego u vreme Slobodana Miloševića, jer je tada još bilo nekakve slobode, nekakvih finansija spolja i dobrog raspoloženja u medijima i mnogo dobrih novinara“.

U medijima više niko ne vodi glavnu reč, rekao je Stupar, koji je uveren u Radioteleviziji Srbije i Pinku „nema više nijednog novinara“, a da na TV Hepi „onaj dečko iz DB vodi program“.

Engleski tabliodi su „koji su nešto sasvim drugo“ u odnosu na tabloide u Srbiji, protumačio je on i ocenio da tabloidi u Srbiji „i nisu novine“, nego „đubrad koju je Vučić lično smislio“.

On je uveren i da je glavnom i odgovornog uredniku Informera Draganu J. Vučićeviću „dato da izigrava vlasnika“.

Stupar, međutim, naglašava da je poslednji koji bi rekao da su svi današnji mediji loši i objašnjava da su oni mediji „koji ne zavise od vlasti“ odlični u odnosu na uslove u kojima rade i „pod kakvim diktatom rade“.

Komentarišući izveštavanje medija o kriznim situacijama, poput blokada na prilazima na severu Kosova, Stupar je naglasio da je uloga reportera da ljudima koji ih gledaju u svakoj sekundi dokazuju da su sa razlogom tamo odakle izveštavaju.

Reporter je tu da približi priču koji su mnogi „zakukuljili i zamumuljili političkim izjavama i komentarima“, precizirao je on i konstatovao da smo zaboravil zašto se reporter tako zove.

„Napravićemo posebne emisije za lepotice, frajere širokih ramena i odlične brade, ali za reportera mi treba živ čovek koji ume da priča i koji nema problem da prebaci 200 reči“, obrazložio je Stupar.

Upitan da komentariše izveštavanje o pandemiji kovid-19, on je odgovorio da je „masa pretvorena u marvu koja funkcioniše na zadatu temu“.

Prema njegovom viđenju, „ako TV dnevnik i svi ostali mediji kažu da je ova pandemija strašna, da moramo da se čuvamo i da se vakcinišemo, nemoj slučajno neko da je protiv, a ako je protiv, onda ćemo ga nazvati antivakserom“.

„Cela zemaljska kugla je ispolarizovana tim glupim političkim i medijskim promocijama jednog virusa na kojem farmaceutska industrija fenomenalno zarađuje“, zaključio je Stupar.

Kao novinar, urednik, voditelj i reporter, Stupar je najveći deo radnog veka proveo u dva velika javna servisa, Radioteleviziji Beograd, kasnije Radioteleviziji Srbije, a potom je radio i za najveći svetski javni servis, britanski BBC.

Poput velikog broja radijskih i televizijskih novinara i urednika, nije izbegao miloševićevsku čistku RTS-a početkom devedesetih.

Nekoliko godina bio je i član veoma kreativnog, uspešnog i široko poznatog novinarskog tima Radija B92.