Mržnja se preselila na internet

Nema jasnih i organizovanih strategija kojima se reaguje na govor mržnje. Nije jasno kako ga suzbiti, a zaštititi slobodu govora, rečeno je na Konferenciji o govoru mržnje u medijima i na internetu

Govor mržnje danas se najjasnije vidi na internetu i društvenim mrežama, manje je prisutan u medijima a više na njihovim veb-portalima. Ne postoji jasna granica između govora mržnje i slobode govora, a i kada je ima, često se o njoj sudi proizvoljno, rečeno je danas u beogradskom Medija centru, na Konferenciji o govoru mržnje u medijima i na internetu.

Dobro organizovanih mehanizama i strategija, kojima bi se reagovalo na govor mržnje na internetu, još uvek nema, ali postoji ogromna potreba da se takva situacija promeni, ocenili su učesnici Konferencije u organizaciji Inicijative mladih za ljudska prava.

Oni su se složili da je odgovornost za borbu protiv govora mržnje, kako u medijima, tako i na internetu, na svim društvenim akterima, koji zajedno moraju da učestvuju u prevenciji i sankcionisanju takvog govora.

Ipak nije uvek moguće utvrditi da li se tada, u pojedinim slučajevima, u opasnost dovodi sloboda govora.

Zamenik urednika “Blica” Nikola Tomić rekao je da je broj komentara s kojima se moderatori “Blica” svakodnevno susreću između tri i osam hiljada, i da su zbog preopterećenja moguće i greške u njihovom moderisanju, ali da se ovaj medij striktno drži politike da je svaki sadržaj koji poziva na nasilje ili diskriminaciju strogo zabranjen i da novinari u situacijama kada se susretnu sa govorom mržnje, recimo u živom programu, imaju etičku obavezu da reaguju ocenom da je tako nešto nedopustivo.

Bojan Karović, novinar “Kurira”, smatra da jasna granica između slobode govora i govora mržnje ne postoji, da je u najmanju ruku mistifikovana i da zbog toga imamo proizvoljnost njenog tumačenja, kao i odsustvo osude govora mržnje i izostanak sankcija za njegovo širenje. On je istakao da se govor mržnje najviše može čuti kada je reč o nacionalnim manjinama, pripadnicima LGBT populacije i političkim neistomišljenicima.

Ivan Đurić iz Inicijative mladih za ljudska prava naglasio je da je važno da se unutar slobode govora razgraniči govor mržnje, kao i da ne iznenađuje to što se takvom sadržaju poklanja pažnja, jer se uglavnom “nevaljala deca nalaze u fokusu roditelja”. On je dodao da mediji ne treba da služe kao oglasna tabla društvenih aktera, već da se pomoću njih formiraju vrednosti neophodne svakom društvu.

Đorđe Bojović, takođe iz Inicijative, naveo je platformu Watch your Language kao primer reakcije nevladinog sektora na govor mržnje, rekavši da je to alternativni korektivni mehanizam koji podrazumeva učešće šire zajednice s ciljem da se definiše pojam govora mržnje i da se pronađu mehanizmi prevencije i reagovanja.

 Foto: Scena iz filma Mržnja (La Haine)