Igre predloga 2: Bez konsenzusa unutar Radne grupe za novi zakon o javnom informisanju, na javnu raspravu ide tekst sa alternativnim rešenjima

Ni posle 20. sastanka Radne grupe za izradu nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju, održanog minulog petka u Beogradu, nije do kraja jasno šta će to konkretno doneti očekivana reforma ključnog zakona u medijskom sistemu Srbije.

Članovi Radne grupe ostali su na pređašnjim pozicijama i nije došlo do približavanja brojnih ranije suprotstavljenih stavova. Po mnogima preambiciozno postavljena vremenska ograničenja – nacrt je trebalo da bude gotov 30. septembra – već su probijena.

Trenutno je lopta u dvorištu Ministarstvu kulture i informisanja. Ono je preuzelo obavezu da sve na čemu je proteklih meseci rađeno tehnički uobliči, potvrdio je za Cenzolovku Veljko Milić, član Radne grupe i izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

Predložene izmene i dopune posledica su polarizacije unutar društva, a očito je i da je sve teže postići konsenzus između paralelnih svetova u kojima živi ovdašnja medijska scena (Saša Mirković, bivši državni sekretar)

U svakom slučaju, tekst će sadržati niz takozvanih alternativnih rešenja. To, u stvari, znači da se u radnoj verziji nalaze različita, a u nemalom broju slučajeva i dijametralno suprotna rešenja istih problema.

Ideja Ministarstva je da se u javnu raspravu krene sa svim postojećim varijacijama. Dokument bi, dakle, bio upućen ministarki Maji Gojković koja bi ga na javnu raspravu stavila zajedno sa obrazloženjima koja argumentuju neusaglašena alternativna rešenja. To je najavila i pomoćnica ministarke Slavica Trifunović koja i predsedava Radnom grupom.

Mnoga od ponuđenih rešenja, međutim, nisu prihvatljiva za najveća novinarska udruženja i medijske asocijacije. Po njima, ta rešenja ne bi ni trebalo da budu tema razgovora, jer, kako kažu, odstupaju od Medijske strategije i prava na slobodu izražavanja ili su u sukobu s međunarodnim standardima.

Ministarstvo kulture i informisanja nije odgovorilo na pitanja Cenzolovke koja se tiču daljih koraka u procesu izmene zakona, kao i stavova o pitanjima koja su sporna.

Gde je zapelo?

Dve trećine Radne grupe čine predstavnici države i organizacija koje podržavaju vlast. Od 35 članova, 14 su državni službenici, a bar osam predstavnici udruženja u javnosti označenih kao GONGO organizacije (Government-organized non-governmental organization) iliti vladine-nevladine organizacije. One su uglavnom aktivne u komisijama za raspodelu budžetskog novca.

U najvećem broju „alternativnih rešenja“ stavovi su polarizovani između dve grupe udruženja. S jedne strane su NUNS, UNS, NDNV, Asocijacija medija, ANEM, Lokal press i Asocijacija onlajn medija, a s druge PROUNS, Društvo novinara Vojvodine, Društvo novinara Niša, Asocijacije radio-televizije Srbije, Udruženja elektronskih medija COMNET, Nova mreža Srbije, RAB…

„U ovoj fazi rada Radne grupe odlučuje se konsenzusom. Iz Vlade nisu došli nikakvi formalni predlozi, izuzev konstatacije premijerke Ane Brnabić koja je jasno stavila do znanja da izmene i dopune zakona moraju da budu u skladu sa Medijskom strategijom“, objašnjava za Cenzolovku Veran Matić, predsednik ANEM-a.

„Broj polarizovanih ’alternativnih rešenja’ koje će sadržati radna verzija nacrta zakona koja će biti upućena ministarki Gojković svedočiće o stepenu nesaglasja između dve grupacije unutar Radne grupe. U ove polarizovane stavove treba ubrojiti i predloge resornog ministarstva koji nailaze na odsustvo podrške jedne ili druge grupacije unutar Radne grupe.“

Otvoreno je pitanje zbog čega, uprkos premijerkinim porukama da oko poštovanja Medijske strategije ne može biti kompromisa, pojedini (provladini) članovi Radne grupe pokušavaju suprotno.

Koja Strategija?!

Šta je to što, po novinarskim udruženjima, nije u skladu sa Strategijom, međunarodnim standardima i pravom na slobodu izražavanja? Koja su pitanja sporna?

„Teško ih je sve pobrojati“, kaže Matić. „Zato ću navesti sam nekoliko instituta unutar kojih postoji nesaglasje: nadležnost Saveta za štampu, sadržaj Registra medija, definicija pojma novinar, odnos članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina i organa izdavača medija nacionalnih saveta nacionalnih manjina…“

Nesaglasje postoji oko nadležnosti Saveta za štampu, sadržaja Registra medija, definicije pojma novinar, odnosa članova nacionalnih saveta nacionalnih manjina i organa izdavača medija nacionalnih saveta nacionalnih manjina… (Veran Matić, predsednik ANEM-a)

Početkom septembra je u dopisima udruženja Vladi i Ministarstvu ukazano na to da alternativna rešenja u nacrtu ovako važnog zakona ne mogu biti prihvatljiva praksa. Od Ministarstva je zatraženo da osujeti pokušaje da se ponovo raspravlja o onome što je kao neprihvatljivo odbačeno tokom izrade Strategije.

Ministarka Gojković hitno je sazvala sastanak (za 14. septembar), međutim, ništa se značajno nije promenilo.

Sporni delovi izneti su u sedam ključnih tačaka:

1. Nejasna „prethodna zabrane širenja lažnih vesti“, suprotno praksi Evropskog suda za ljudska prava;
2. Državna pomoć izdavačima medija za informisanje osoba sa invaliditetom, čime se akcenat sa proizvodnje kvalitetnog sadržaja premešta na neprihvatljivo formiranje novih javnih medija;
3. Protivljenje uvođenju analize potreba za nedostajućim medijskim sadržajima prilikom medijskih konkursa;
4. Pokušaj izbegavanja nadležnosti Saveta za štampu, kao uslova za učešće na konkursima za projektno sufinansiranje za štampane i onlajn medije (i moguće kreiranje novog regulatornog tela?);
5. Relativizacija zabrane da izdavači medija budu u javnoj svojini;
6. Insistiranje na zakonskoj definiciji pojma novinar, „umesto prihvatanja činjenice da se krug medijskih aktera promenio i da je širi u odnosu na shvatanje novinara u tradicionalnom kontekstu“;
7. Ograničavanje slobode prijema i reemitovanja prekograničnih kanala.

Mirković: Teško do konsenzusa između paralelnih medijskih svetova

U prošlonedeljnoj izjavi za NUNS Rade Veljanovski, profesor Fakulteta političkih nauka u penziji, ocenio je kako je najproblematičniji predlog onaj koji govori o obavezi države da pravi analizu potreba za medijskim sadržajima od javnog značaja.

„Tako nešto apsolutno ne pripada državi i njenim organima na bilo kom nivou, od lokalne samouprave do republike. To je direktno suprotno članu 10 stav 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima, u kome se naglašava da se sloboda izražavanja i slobodan protok informacija moraju obezbediti bez mešanja javne vlasti. Razume se, to mešanje se odnosi na bilo kakvo bavljenje sadržajem, a ne na obezbeđivanje sredstava“, kazao je Veljanovski.

Broj polarizovanih „alternativnih rešenja“ koje će sadržati radna verzija nacrta zakona koja će biti upućena ministarki Gojković svedočiće o stepenu nesaglasja između dve grupacije unutar Radne grupe (Veran Matić, predsednik ANEM-a)

Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikacije i bivši državni sekretar, rekao je da su predložene izmene i dopune posledica polarizacije unutar društva. On smatra da je „očito i to da je sve teže postići konsenzus između paralelnih svetova u kojima živi ovdašnja medijska scena“.

Podsećamo, Akcioni plan za Strategiju razvoja sistema javnog informisanja od 2020. do 2025. godine usvojen je prošlog decembra i predviđa izmene 13 zakona. Najviše izmena predviđeno je upravo u Zakonu o javnom informisanju i medijima – čak 36.

Cenzolovka je već pisala da je rok za izmene četvrti kvartal ove godine, ali se sa prvim aktivnostima počelo tek na leto.

Zbog kašnjenja Akcionog plana izgubljena je prva godina u sprovođenju nove Medijske strategije.