Matelove rodno neutralne lutke napravile pometnju u srpskim medijima

Mediji u Srbiji imaju dugu istoriju dozvoljavanja, pa čak i promovisanja govora mržnje prema ženama i LGBTQ+ zajednici. Međutim, u poslednjih nekoliko godina teme poput rodne ravnopravnosti dobile su više medijskog prostora nego ikada ranije, a pogotovo ove godine kada je Vlada Srbije usvojila Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Prvi put u srpskom pravosuđu pol se definiše kao „biološka karakteristika na osnovu koje se ljudi dele na žene i muškarce“, a rod kao „društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atributi koje određeno društvo smatra prikladno za žene i muškarce”.

Definisanje roda kao socijalnog konstrukta izazvalo je mnogo negativnih reakcija od strane konzervativnih grupa, a nacionalni mediji preuzeli su ulogu posrednika između aktivista i političara koji su bili za ili protiv zakona. U praksi, ove medijske debate su obično uključivale aktiviste/kinje koje su pokušavale da objasne osnove rodne ravnopravnosti i desno orijentisane političare/ke koji su često imali izjave pune govora mržnje i uvreda, a koje su novinari/ke često prenosili bez ikakve kritike. Ova slika je prilično česta u srpskim medijima, kad god se govori o ljudskim pravima. Ista stvar se desila i tokom beogradskog Prajda u septembru sa Zakonom o istopolnim zajednicama, čiji nacrt trenutno priprema Vlada Srbije, a dešava se i sada sa izveštavanjem o rodno neutralnim lutkama. Mediji često ne uspevaju da edukuju gledaoce o temi o kojoj govore i dozvoljavaju govor mržnje pod izgovorom „slobode govora“.

Tokom protekle nedelje, rodno neutralne lutke privukle su značajnu pažnju medija. Ove lutke nemaju nikakve specifične polne karakteristike i suštinski izgledaju kao deca, za razliku od lutki koje izgledaju kao odrasli ljudi, napravljenih da odgovaraju društvenim standardima o tome kako muškarac i žena treba da izgledaju. Pored toga, svaka lutka Creatable World dolazi sa odećom i perikama koje su feminine, maskuline i androgene. Sa sloganom „linija lutaka dizajnirana da odbija etikete i prihvata sve“ čini se da je glavna ideja ove igračke da bude inkluzivna za svu decu.

Deca su izložena rodnim predrasudama praktično od rođenja, bez obzira da li je to kroz igračke, odeću ili različite sportove i aktivnosti na koje ih roditelji podstiču. Devojčice dobijaju igračke kao što su lutke, kuhinjski aparati, šminka i motivisane su da se bave plesom ili gimnastikom, dok bi dečaci trebalo da vole fudbal, da se igraju autićima ili bagerima i kamionima. Poznati proizvođač igračaka LEGO nedavno je sproveo istraživanje koje je pokazalo da roditelji i deca širom sveta još uvek imaju stereotipično razmišljanje o rodnim ulogama, navodeći „da se devojčice obično podstiču na aktivnosti koje su kognitivne, umetničke i povezane sa performansom u poređenju sa dečacima koji će verovatnije biti ohrabrivani da se bave fizičkom aktivnošću i STEM aktivnostima (naučne, digitalne aktivnosti i alati)“. Ovo istraživanje takođe pokazuje da devojčice manje podržavaju tipične rodne predrasude nego dečaci i da se osećaju slobodnije da se uključe u igru​​i aktivnosti za koje se smatra da su „namenjene samo dečacima“. Imajući na umu koliko je učenje dece rodnim ulogama štetno i sputavajuće za sve, LEGO se posvetio kreiranju rodno inkluzivnih igračaka, a mnoge proizvođači igračaka i roditelji su podržali ovaj trend.

Na TV Prva ova tema obrađena je u emisiji „Istopolne lutke: nametanje trenda ili prihvatanje različitosti“. Iako ukupan ton nije bio negativan, tokom cele emisije, voditeljka i neki od gostiju su lutke nazivali „istopolnim” i „bespolnim” pokazujući da ni voditeljka Mira Lekić, ni gosti koje je ona odabrala kao stručne za temu ne znaju razliku između pola i roda ili između seksualnosti i rodnog identiteta. Nerazumevanje ovih razlika je glavni trend i u digitalnim i štampanim medijima.

Važno je primetiti da je ovo jedna od retkih prilika da se o rodnom identitetu i edukaciji dece o njemu uopšte govori u medijima. Trans osobe obično su nevidljive u srpskim medijima, a u retkim slučajevima kada mediji izveštavaju o pričama trans osoba, to je obično kroz senzacionalističke naslove koji se tiču poznatih ličnosti, često kroz jačanje stereotipa i koristeći transfobičan jezik. Retko se dešava da mediji izveštavaju o pričama ili problemima trans osoba u Srbiji.

Iako je većina članaka o novim rodno neutralnim lutkama uključivala trans glasove i nije podsticala transfobiju, pisani su neodobravajućim tonom i nisu uspeli da edukuju građane o rodnom identitetu i rodnoj ravnopravnosti. Sajt Kurir.rs objavio je tekst „OPPREZ: RODNO NEUTRALNE IGRAČKE MOGU BITI OPASNE ZA DECU! Psiholog: Tržište nas tera da postanemo HERMAFRODITI!”. Ovim naslovom Kurir.rs koristi senzacionalizam, stvara paniku kroz nepotkrepljene tvrdnje i koristi transfobičan jezik.

Medijsko izveštavanje o ovoj temi je još jedan podsetnik da je edukacija novinara i medijskih radnika o inkluzivnom izveštavanju od ključnog značaja za stvaranje raznolikog i inkluzivnog medijskog prostora. Kako su trans osobe često žrtve diskriminacije, nasilja i veoma štetnih stereotipa, mediji igraju veoma važnu ulogu u oblikovanju mišljenja građana/ki. Pri izveštavanju o trans pričama, Preporuke za medije o izveštavanju o trans osobama koje je priredila organizacija GAYTEN mogu biti od velike pomoći.