BBC: Siromaštvo i korupcija u Srbiji bez premca

Novinarka Londonskog BBC posetila je Beograd i napravila kratak prilog o životu u Srbiji, korupciji, obećanim reformama i teškoćama poslovanja. Belorusija, Bocvana i Bugarska imaju nešto zajedničko. Sve do jedne imaju veći BDP po glavi stanovnika nego Srbija. Prenosimo vam njen prilog:

[Oven Benet DŽons]

Sada se okrećemo Srbiji gde je borba za stvaranje bogatije zemlje sputana dobro znanim problemom širom sveta – korupcijom. Izveštava Ejmi Gutman.

[Ejmi Gutman]

Belorusija, Bocvana i Bugarska imaju nešto zajedničko. Sve do jedne imaju veći BDP po glavi stanovnika nego Srbija. Ova bivša socijalistička balkanska zemlja ponosna je na svoj status tržišta u razvoju, ali rezultati Srbije podbacuju. Ona ima podsticajnu investicionu politiku, jeftinu radnu snagu i izuzetno kvalifikovane radnike, ali je istovremeno opterećena korupcijom.

Naravno, korupcija nije ništa novo niti svojstveno samo Srbiji, a nastala je zahvaljujući autokratskom i kleptokratskom režimu Slobodana Miloševića. Bogatstvo današnjih tajkuna iz bivše Jugoslavije gradilo se tokom kataklizmičnih konflikata 1990-tih godina. Nametnute međunarodne ekonomske sankcije podstakle su šverc, a državni monopoli prodavani su uz mito i zarad političke podrške.

Možda u Srbiji postoji volja za reforme, ali na tom putu stoje ostaci prethodnog režima. NJegovi tragovi su vidljivi na neravnim, rupama prošaranim ulicama srpske prestonice, Beograda. Ili, uzmimo kao primer ono što mi se desilo u kancelariji tek izabranog gradonačelnika… Ali, o tome ćemo više nešto kasnije.

Zgrade u fazi raspada, od kojih neke podsećaju na kosture šuplje opeke, nalaze se širom grada. Zbog toga je vladin projekat „Beograda na vodi“ mnoge zbunio. Investitori iz Persijskog zaliva dobili su ugovor za izgradnju velikog tržnog centra i kompleksa luksuznih stanova, ali Srbi se pitaju – ko će moći da ih priušti? Jedan lokalni biznismen je rekao da su nedostatak transparentnosti i neobjavljivanje detalja o trošenju javnih sredstava rutinska stvar. Svuda u svetu bi došlo do javne debate, pošto se menja jedan deo grada. Imali biste i tendere. „Ovde nema ništa od toga“, kaže on. „Oni unapred naprave neke dogovore, a mi kasnije saznamo da su to bili prilično loši dogovori.“

Ubrzo nakon odobrenja, sa zvanične email adrese gradonačelnikovog savetnika dobila sam poučnu poruku kojom me moli za uslugu. Usluga je trebalo da poprimi formu članka koji bi se objavio u nekoj međunarodnoj publikaciji i sadržao detaljno navedene pohvale, kao i formu isplaniranih intervjua. Posebno intervjua s gradonačelnikom.

Međutim, postoje i svetle tačke na Beogradskom pejzažu koji se tek menja. Jedan američki softverski gigant regrutovao je Branka Milutinovića i njegova dva prijatelja i pre nego što su diplomirali. Imali su visoko plaćene i visoko kotirane poslove u severnoj Evropi, ali ih je želja da budu deo novog Beograda dovela kući gde su pokrenuli sopstvenu kompaniju za razvoj kompjuterskih igara. U priči koja deluje kao da je iz Silikonske doline, a ne iz Srbije, krenuli su da rade iz garaže i razvili najpopularniju sportsku igru koja se može učitati sa interneta. U početku nije bilo dovoljno novca – mogli su da priušte tek polovinu tipične plate. Uprkos tome, privukli su talente. „Ono što su im Branko i partneri mogli ponuditi“, kaže on, „bilo je vrednije. Više od novca,privukla ih je vera da gradimo nešto što nam je lično važno i što će imati odjeka, kao i osećaj važnosti koji imate kada ste odlučujući faktor u tome.“ Njihova kancelarija s providnim, staklenim zidovima nalazi se na obodu Beograda i od centra grada ih deli most. To deluje skoro kao metafora. Branko je s ponosom pričao o tome kako svi zaposleni dobijaju poslednju kompjutersku tehnologiju za ličnu upotrebu, i to – što je najvažnije – bez ikakavih uslovljavanja. S druge strane, u većem delu grada još uvek dominiraju stari načini ponašanja.

Recimo, u Skupštini grada Beograda. Jedan savetnik odbio je moju ponudu da intervjuišem gradonačelnika. Moj drugi, odvojeni zahtev da me poveže s jednim srpskim milionerom koji se obogatio poslovima vezanim za informacione tehnologije je odobren, ali ne baš sasvim direktno. Ubrzo nakon odobrenja, sa zvanične email adrese gradonačelnikovog savetnika dobila sam poučnu poruku kojom me moli za uslugu. Usluga je trebalo da poprimi formu članka koji bi se objavio u nekoj međunarodnoj publikaciji i sadržao detaljno navedene pohvale, kao i formu isplaniranih intervjua. Posebno intervjua s gradonačelnikom. Izgleda da im je profesionalni integritet bio potpuno nevažan. Ne moram ni da naglašavam da sam tu ponudu odbila. Obećanje reformi bilo je dovoljno da novu srpsku vladu dovede na vlast. NJihova primena je potpuno druga stvar. Svi srpski dobro obavešteni biznismeni s kojima sam razgovarala frustrirani su zbog istih stvari. Nijedan od njih nije želeo da mu se objavi ime.

Jedan od njih ispričao je svoje iskustvo. „Poslovanje u Srbiji predstavlja potpunu noćnu moru, čak i za Srbe. Nemoguće je raditi ukoliko ne želite da imate posla s političarima. Umoran sam od činjenja usluga“, rekao je. „Izostaju važne promene vrednosnog sistema.“

Drugi je pričao o očajničkoj želji Srbije da se otrese imidža balkanskih bandita. „Ali“, kaže on, „to se ne dešava zbog manje obrazovanih Srba koji su zauzeli kancelarije vlade i koje motiviše lična dobit.“

Jedan restoran koji služi vegetarijansku hranu, za razliku od svuda prisutnih porcija svinjetine, lepo objašnjava sukob starog i novog. Kada sam upitala vlasnika da li ovakvi restorani lakih, modernih obroka postaju sve popularniji, odgovorio je: „Pa, ne baš. Iako im se sviđa ideja, ovakva kuhinja je suviše prefinjena za srpsko nepce. Problem je u tome što Srbi žele ono za šta nisu sasvim spremni. Bar ne još uvek.“

Prilog možete poslušati, preko sledećeg linka, a prilog o Srbiji kreće od 12:15 :

http://www.bbc.co.uk/programmes/p02l1yyp