Žarković: Ovde ne postoji cenzura, već diktatura

Ovde ne postoji cenzura, ovde postoje pritisci na medije i zloupotreba medija, saglasni su gosti Pressinga, urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković i novinar i kolumnista lista Danas Dragoljub Draža Petrović

„Stepen slobode medija se ne definiše preko onoga šta mediji pišu, nego šta prećutkuju“, kaže Žarković.

Postoje neke teme o kojima, kako je naveo, nema ni slova, ili ukoliko se, na primer, na javnom servisu i bave time, izvlače se istomišljenici.

Ovde je reč o dikaturi nad medijima, ovo je ozbiljna stvar, koja, mislim da ne može drugo da traje, kaže Žarković.

I Petrović je saglasan sa time da ovo što se dešava u odnosu vlast-mediji „nije cenzura“.

„Ovde postoje pritisci na medije i zloupotreba medija“, kaže Petrović objašnjavajući da je cenzura postojala onda kada su neke prošle vlade govorile direktno urednicima šta može da ide, a šta ne.

On je kao primer pritiska na medije naveo gostovanje novinara Srđana Škora u Jutarnjem programu, u danu kada je premijer predstavljao ekspoze, a koji je izneo neke sumnje u vezi sa onim što će vlada da ponudi. Petrović je podsetio da je odmah nakon gostovanja, a u vreme čitanja ekspozea, stiglo saopštenje SNS-a u vezi sa tim. „I taj novinar neće sledeći put da zove nekog ko napada vladu jer ne zna da li će ovi sutra da ga ‘odstrele’ „.

„Mnoge važne teme zatrpane“

Žarković navodi da su mnoge važne teme potonule. “Mogu da se kladim da će ovaj helikopter da „umre“ za 10 dana”, kaže Žarković, dodajući da je slično i sa incidentom u kom su učestvovali žandarmi i premijerov brat Andrej Vučić. On navodi da je na delu jedna vrsta pritiska, ali i izmeštanje jednog težišta na drugo. Proizvode se nove afere, ućutkuju se novinari, dodaje Žarković.

“Više pitanja je zatrpano nego što je otvoreno, od Miškovića do prodaje Železare iz Smedereva, pa prelaska na „plan B“, videćete da je većina pitanja zatvorena, pre nego što je dovršena”, kaže urednik Vremena.

“U poslednjih godinu dana kad bismo pogledali koje su teme zatrpane, videli bismo da je spisak impresivan”, dodaje.

“Među pripadnicima vlasti postoji jedno razmišljanje da za što god pitate – ono što im ne odgovara, što im nije po volji, vi ste tu instalirani sa nečije strane da srušite vlast, da pravite zaveru oko vlasti”, kaže Petrović.

“To se dešava i kod Saše Jankovića (slučaj VBA) ali i kod  helikoptera... Ako pitate nešto oko toga – kao da napadate ministre, i napadate Vučića”, kaže Petrović navodeći da se slično dešavalo i kada su novinari pokušali više da saznaju tokom poplava u maju prošle godine. Kako navodi, kad novinari žele da pitaju šta se desilo, predstavnici vlasti kao da imaju paranoju od toga i neku vrstu osetljivosti na medije, što je, ocenjuje, i dovelo do autocenzure kod pojedinih novinara.

Slično se, dodaje, desilo i sa padom helikoptera, gde je stvar prenesena na politički teren. „Ljudi koji su o tome pisali uglavnom su pisali o dva ministra – ministru odbrane Gašiću i ministru zdravlja Lončaru. Oni su počeli da se brane, osećajući to kao napad na njih dvojicu„, kaže Petrović, navodeći i da situaciju ilustruje činjenica da koje su dobijamo od premijera, a ne od neke komisije koja se time bavi.

Ima dosta samocenzuirisanih medija, pošto je stvorena takva atmosfera da se ne zna šta će biti proglašeno atakom na premijera i Vladu, ocenjuje Petrović. Ipak, kako dodaje, u nekim medijima ima i previše slobode, a  među njima su i oni koji bi hteli da budu samo protiv Vučića, pa objavljuju slike njegovog maloletnog sina.

Petrović navodi i da nikada do sada nije bilo više direktnih prenosa konferencija za novinare koje je organizovala neka vlast. „PR Vlade Srbije je fenomenalan, to je zloupotreba medija do krajnjih granica“, kaže on. Vučić je u svim emisijama, u svim segmentima, i ja razumem novinare – on se bavi svim stvarima, pa moraju da ga prenose u svim segmentima, ali što moraju da prenose svaku konferenciju, na tri televizije, pita Petrović.

„Ja znam Vučića 25 godina, njega ne možeš ubediti da on nije sve u ovoj Srbiji… Čovek je preuzeo tu ulogu i to igra do kraja“, kaže Žarković i dodaje: „On ima svoje nadležnosti i svoja ovlašćenja, a meša se u sve i svašta… Izgoreće čovek, meni ga je žao, on je mlad i relativno perspektivan političar“.

Mišković i mediji

Premijer Vučić je nedavno, na konferenciji za novinare, izjavio da ima dokaze da Miroslav Mišković finansira pojedine medije.

Na pitanje da li se oseća prozvanim, Žarković je rekao da je Vreme do sada 14 puta objavilo da je učešće Miškovića u ukupnom prihodu Vremena četiri do četiri i po odsto. Da nas finansira imali bismo redovne plate, dodaje. Vučić to dobro zna, ali mu to treba, kaže Žarković.

Glupo bi bilo očekivati da Mišković hoće da podrži vlast koja ga je uhapsila, kaže Draža Petrović. Da li ste videli neki afirmativan tekst o Miškoviću u medijima, pita Petrović dodajući da bi on (Mišković) verovatno, u ovoj situaciji, gledao da medije usmeri u tom pravcu da ga brane, a ne samo da napadaju vladu.

„Imamo tri vlade u senci i jednog Vučića„

Govoreći o „Beogradu na vodi“, Petrović kaže da je to projekat čiji je glavni idejni tvorac, onaj ko to sprovodi i jedini zna kako to izgleda – Aleksandar Vučić. “Ja verujem da će tu početi nešto da se gradi, ali da će to biti revolucionarno za Beograd, i da će biti završeno za četiri ili koliko već godina, nisam ubeđen”, kaže Petrović.

Verujem da će biti veliki šoping mol, oko 500 parking mesta i kafane, kaže Žarković, dodajući da tu nema nekog velikog ekonomskog interesa.

Govoreći o opoziciji, Žarković kaže da ona ne deluje kao sposobna da izrodi bilo šta, i pita: koja opozicija?

Što se tiče ministara, Petrović kaže da ne zna da li je jedan od njih samostalan, a da ne pita za sve Vučića. Gosti Pressinga saglasni su da su ministri u senci premijera.

Imamo tri vlade u senci, i jednog Vučića, konstatuje Žarković, objašnjavajući da je jedna vlada, sa ministrima koji su u senci, da je druga „ova Tonija Blera“, a treća opoziciona.

Govoreći o štrajku prosvetara, gosti Pressinga su saglasni da je njihov položaj težak i navode da razumeju njihov osećaj potcenjenosti, ali im nisu „držali stranu“. „Mislim da nastavnici ovoga puta nisu u pravu“, kaže Žarković navodeći da su mnogima plate i male i neredovne, i da moraju da poštuju minimum obaveza.

 Foto: N1