„Video sam neke sumnjive ljude koji s maskama, u civilu, šetaju okolo, kao i dva policajca. Samo pet minuta kasnije, pet ili šest muškaraca izašlo je sa maskama i specijalnom opremom“, rekao je on pokazujući na jedan beli kombi.
„Izašao je još jedan muškarac sa psom i onda su svi došli ovde.“
To je bio samo početak dramatične racije koju je u subotu uveče, 22. januara, sprovela policija za suzbijanje narkotika u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana. Na meti im je bila kancelarija novoosnovanog medija Temirov LIVE, u čijem fokusu je otkrivanje korupcije na visokom nivou i koji je malo pre toga objavio jednu istraživačku priču.
Policajci su upali u kancelariju i naterali zaposlene da legnu na pod. Dvojica policajaca seli su na glavnog urednika Bolota Temirova, a potom su ga podigli i naterali da isprazni džepove. Među stvarima koje su našli, na njegovo zaprepašćenje, bio je i paketić celofana. Tvrdeći da je u njemu marihuana, policajci su zaplenili kompjutere koji su se tamo nalazili i odveli novinara.
„Oni su mi to podmetnuli“, viknuo je Temirov dok su ga izvodili iz njegove kancelarije. Njegove kolege kažu da su i oni uvereni da je paketić podmetnut, kao i da je Temirov bio negativan na testu na drogu koji mu je kasnije urađen.
Istraživanje Radija Slobodna Evropa (RFE/RL), OCCRP-a i Kloopa pokazalo je da ta akcija nije došla sama od sebe. Naime, to je bila kulminacija višemesečnog praćenja i uznemiravanja Temirova i njegovog tima.
Temirov priča da su na jesen, on i njegove kolege primetili sumnjivo vozilo koje je bilo parkirano ispred njihovih kancelarija. U decembru je u iznajmljenom stanu u kom živi pronašao kameru i mikrofon koji su bili sakriveni.
Ono što je možda najpotresnije jeste činjenica da su vlasti, po svemu sudeći, imale šemu da uhvate u klopku jednu od zaposlenih kod Temirova.
Mladoj ženi se u teretani udvarao muškarac, koji je potom pozvao da zajedno provedu vikend pored jezera. Kako se kasnije ispostavilo, prema izvoru iz državnih organa za spovođenje zakona, on je bio agent UKMK-a, kirgistanske tajne službe. Tokom njihove kratke veze njen kompjuter je špijuniran i tajno je snimljen njihov seksualni odnos. Grupa muškaraca koji su se predstavili kao agenti UKMK-a tražili su od nje informacije o Temirovim novinarskim istragama, preteći da će joj u suprotnom uništiti život i ugled njenih roditelja.
Jedna od tih istraga, objavljena samo nekoliko dana pre policijske akcije, navodi da su članovi porodice moćnog šefa UKMK-a, Kamčibeka Tašijeva, imali udela u koruptivnim poslovima u okviru državne naftne kompanije.
Reakcija je brzo usledila i nije se završila hapšenjem Temirova. Tokom naredne nedelje, na anonimnim Facebook stranicama postavljeno je nekoliko videa u kojima se on optužuje da je kriminalac i izdajnik Kirgistana. U videima su objavljeni izveštaji o donacijama, ugovori i drugi dokumenti koji su očigledno pribavljeni iz zaplenjenih kompjutera, a sa ciljem da se Temirov prikaže kao strani plaćenik.
U jednom od videa objavljeni su intimni snimci devojke koja je zaposlena kod Temirova uz optužbe da organizacija na nju vrši pritisak da prikuplja sredstva od donatora u zamenu za seksualne usluge.
„To je pokazatelj da se oni plaše naših istraživanja“, rekao je Temirov komentarišući metode vladajućih struktrura. „Ranije prosto nisu reagovali ili su pokušavali da se pravdaju. Ali kako su se istrage nastavljale, postajalo je sve komplikovanije.“
„Ovo je način koji su odabrali da se reše nečega što im stoji na putu.“
S obzirom na to da Temirov ima status vodećeg nezavisnog novinara u Kirgistanu, očigledan sistemski napor koji vlasti ulažu da unište njega i njegovu organizaciju predstavlja ozbiljan udarac na medijske slobode u toj zemlji.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava upozoravaju na to da je sloboda izražavanja ugrožena još od kako je predsednik Sadir Žaparov prvi put došao na vlast u oktobru 2020. (Šef UKMK-a, Tašijev opisao je predsednika kao svog „dragog prijatelja“, dodajući: „samo Alah može da nas rastavi“).
„Sve što se dešava odražava neku vrstu osećanja nekažnjivosti i popustljivosti među vladajućim strukturama“, rekao je kirgistanski politički analitičar, Azim Azimov. „[Oni] su ugrozili slobodu govora u našoj zemlji, pokušavajući da ograniče rad nezavisnih novinara, posebno istraživačkih“.
Uspon Kamčibeka Tašijeva
Kada su demonstranti upali u kirgistansku Belu kuću i zbacili vladu, zapravo su samo sledili već dobro poznat scenario. Naime, u Kirgistanu se dva puta pre toga desila smena predsednika države.
Ovog puta, revolucija je na vlast dovela političkog autsajdera, Sadira Žaparova. Za uzvrat, on je svog prijatelja i političkog saveznika, Kamčibeka Tašijeva postavio na čelo moćne službe državne bezbednosti, UKMK-a.
Poreklom iz kirgistanskog južnog regiona Džalalabad, Tašijev je 2005. najpre izabran za poslanika u parlamentu, a kratko je bio i ministar za vanredne situacije.
Nakon što je u revoluciji 2010. sa predsedničke funkcije smenjen Kurmanbek Bakijev, a na jugu zemlje su izbili međuetnički sukobi. Tašijev se istakao kao jedan od glasnijih nacionalističkih političara Kirgistana. Iste godine, izabran je za poslanika, a 2011. se kandidovao za predsednika i u trci je po broju osvojenih glasova bio treći.
Tokom protesta, 3. oktobra, 2012., sa kojih su poslati zahtevi za nacionalizaciju kontroverznog kirgistanskog rudnika zlata, Tašijev, tadašnji poslanik Žaparov i zamenik predsednika skupštine, Talant Mamitov pokušali su da preskoče ogradu kirgistanske Bele kuće i da smene vladu. Policija ih je uhapsila i osudila za pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti, ali su kasnije pušteni.
To što su osuđeni, značilo je više ne mogu da budu poslanici u parlamentu. Tašijevu je kasnije obrisan kriminalni dosije, ali mu Centralna izborna komisja nije dozvolila da se kandiduje za poslanika 2015.
U međuvremenu, Žaparov je 2013. pobegao iz Kirgistana pošto je optužen da je, tokom još jednog protesta, organizovao pokušaj kidnapovanja regionalnog guvernera. Po povratku u zemlju 2017, on je uhapšen.
Demonstranti su tokom revolucije 2020. oslobodili Žaparova. On je tada postao vršilac dužnosti predsednika, da bi kasnije bio i formalno izabran na tu funkciju. Nije zaboravio na Tašijeva. Postavio ga je za šefa službe državne bezbednosti.
Temirov je dobio naređenje da ne napušta zemlju, ali optužbe za posedovanje droge ostaju i dalje na snazi. Na pitanje da prokomentarišu situaciju, Ministarstvo unutrašnjih poslova i UKMK nisu odgovorili. Prošle nedelje, UKMK je izdao saopštenje u kojem negira da ima bilo kakve veze sa policijskom akcijom ili sa objavljivanjem kompromitujućeg videa.
‘Razbojničke metode policije’
Pritisci, pa čak i nasilje, Temirovu su dobro poznati.
Krajem 2019, mediji koji je vodio u to vreme, Factcheck.kg objavio je istraživanje koje je razotkrilo bogatstvo moćnog bivšeg šefa carine. Temirovu su nuđene pare da zaustavi dalje obajve, koje su konstantno klevetane od strane trolova na mreži. Njegov sajt je na kraju oboren DDOS napadom.
Januara 2020. pretukla su ga tri mladića za koje on veruje da ih je poslao bivši šef carine.
Napad ne samo da ga nije zaustavio, nego mu je bio potvrda da mora da nastavi sa onim što radi.
„To je bilo onda kada su me napali“, kaže on. “ To je bila prekretnica i tada sam čvrsto odlučio da moram da ostanem na ovom putu i da nastavim sa istraživačkim poslom.“
Tada je osnovao Temirov LIVE. Do leta je objavio prvu istraživačku priču, dobro objašnjenu kroz online videe, koji podsećaju na one koji su pomogli da ruski opozicioni lider, Aleksej Navaljni postane tako popularan.
Temirov nije izbegavao osetljive teme. U proleće 2021, objavio je priču kojom pokazuje da su većina „demonstranata“ koji su izašli na ulice da bi podržali poraženog šefa Ministarstva unutrašnjih poslova, zapravo bili zaposleni u Ministarstvu.
Ovu priču ispratili su pokušaji upada na njegove naloge na društvenim mrežama.
Onda su se stvari na kratko stišale.
Temirov kaže da su od oktobra, on i njegove kolege počeli da primećuju sumnjiva kola parkirana ispred zgrade u kojoj su njihove kancelarije.
Međutim, to je bio tek početak turbulentnog perioda.
U decembru, dok je Temirov bio van zemlje, njegov zet je pronašao nekoliko nepoznatih uređaja ispod ormana u stanu koji iznajmljuje: digitalni video rekorder, Wi-Fi ruter, mirkofon i nekoliko žica.
Prateći te žice, iza tapeteta je pronašao video kameru koja, kroz malu rupu, snima dnevni boravak.
Filmovi o novinarima i za novinare
Vučić i Tramp: Netrpeljivost prema medijima i podrugljivo odbacivanje drugačijeg mišljenja
Saragusti: Niko sada nije bezbedan. Zločini su jezivi. Novinari su ubijeni dok obavljaju svoj posao
Ostavljanje komentara je privremeno obustavljeno iz tehničkih razloga. Hvala na razumevanju.