Onlajn prevare, društvene mreže i Srbija: Zašto vas prijatelji ovih dana upozoravaju da ne otvarate njihove poruke na Fejsbuku

„Mislim da se ti pojavljuješ u ovom videu. Jesi li to ti?“.

Ovu rečenicu su u poruci dobili mnogi korisnici Fejsbuka – jedne od najpopularnijih društvenih mreža u Srbiji – sa pozivom da kliknu na link.

Iako se naizgled ništa nije posebno desilo, poruke su krenule da se šire – sada sa njihovih naloga, prijateljima koje imaju na svom profilu na ovoj društvenoj mreži.

„Nije mi bila čudna poruka jer me je neko snimao nedelju dana ranije, pa sam pomislila da me drugarica videla na na tom videu“, kaže Beograđanka Desanka Damjanović.

Iz kompanije Meta, kako je od skoro nazvana korporacija u kojoj je i Fejsbuk, za BBC na srpskom navode da ulažu napore kako bi zaštitili korisnike.

„Mnogo smo uložili u jačanje naše tehnologije kako bismo sprečili prevarante na Meta platformi i sprovodimo akcije protiv takvih aktivnosti uklanjanjem ili zabranom ovih uvredljivih naloga kada ih otkrijemo.

„Naši korisnici treba da izbegavaju sumnjive poruke, a ukoliko ih dobiju, treba odmah da prijave našoj kompaniji“, naveli su iz PR tima Mete u pisanom saopštenju.

Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal, potvrdio je za BBC na srpskom da je Tužilaštvo otvorilo predmet koji se bavi ovim problemom.

„Ako sadržina poruke ne odgovara vašoj svakodnevnoj komunikaciji sa tom osobom, prosto pitajte da li je to zaista ona poslala“, ističe Stamenković.

‘Stara tehnika sa početka društvenih mreža’

Desanka Damjanović navodi da su joj slične poruke stizale i ranije, ali je uvek prepoznavala da je u pitanju nešto sumnjivo.

„Obično primetim reči koje moji prijatelji ne koriste ili je poruka na ćirilici od prijatelja koji nikada ne pišu ćirilicom“, pojašnjava ona.

Da su ovakve poruke sumnjive saglasni su i stručnjaci za bezbednost na internetu.

Jovan Šikanja, osnivač udruženja e-Sigurnost, navodi za BBC na srpskom da su ovakve hakerske tehnike iz vremena začetka društvenih mreža.

Tada se dešavalo da korisnici daju dozvolu da neka aplikacija šalje automatski poruku kontaktima na Fejsbuku.

Veliki deo tih aplikacija, navodi on, koristio je ove dozvole da bi slao reklame ili viruse listi prijatelja.

Ipak, Šikanja ističe da je čudno što korisnici nisu morali da unose podatke ili daju dozvole aplikacijama.

On sumnja da je u pitanju sigurnosni propust kompanije Fejsbuk, odnosno Meta kako se od nedavno zove cela koroporacija na čijem je čelu Mark Zakerberg.

„U tom slučaju, postoji neka ranjivost u Fejsbukovoj aplikaciji koja omogućava delimično preuzimanje naloga i kontrolu slanja poruka.

„Ako je to u pitanju, onda je to vrlo ozbiljna stvar“, navodi Šikanja.

Kako se zaštititi?

Jovan Šikanja iz e-Bezbednosti navodi da promena šifre na Fejsbuku u ovom slučaju ne pomaže jer nalog korisnika nije ugrožen na taj način.

Pojašnjava da je ovde korisnik nesvesno dao dozvolu da se u njegovo ime šalju poruke, pa je potrebno tu dozvolu povući.

„Korisnici treba da odu u podešavanja privatnosti i bezbednosti na Fejsbuku i, ukoliko tu vide nešto što štrči, trebalo bi da onemoguće tu aplikaciju da koristi njihov nalog“, navodi on.

Šteta može da bude velika jer su ugroženi privatni podaci, ali i podaci na telefonu ili računaru, smatra tužilac Branko Stamenković.

„Postoji veće poverenje u onlajn svetu i to bez ikakvih razloga.

„Sigurno ne bismo prihvatili neki predlog stranca sa ulice, ali sa Fejsbuka – verovatno hoćemo.“

Najbolji način da se korisnici zaštite, zaključuje on, jeste da ne klikću na sumnjive linkove iz poruka, ma koliko veruju Fejsbuk prijateljima.