SAD i Rusija oči u oči u ratu informacijama oko Ukrajine

Taktika Bajdenove administracije javnog otkrivanja obaveštajnih podataka u realnom vremenu navela je neke špijune, koji se zalažu za veću suzdržanost, da skeptično podignu obrve, ali je istovremeno izaziva pohvale stručnjaka za informacioni rat i zapadnih diplomata.

Majkl Mekfol, bivši američki ambasador u Moskvi, rekao je na Tviteru da misli da je administracija možda iznenadila Kremlj načinom na koji se takmičila u informacionom ratu koji oblikuje percepciju javnosti i, verovatno, donošenje odluka, pa čak i pravo planiranje rata.

Nakon što je Bajden rekao novinarima u Vašingtonu da je sada ubeđen da je Putin odlučio da izvrši invaziju na Ukrajinu, uključujući i napad na Kijev, Mekfol i druge bivše i sadašnje diplomate su spekulisali o tome da li je Bajden pažljivo „dohvatio“ svog ruskog protivnika.

„Bajden je Putinu dao briljantni način da siđe sa trkačke staze“, napisao je Mekfol na Tviteru. „Objavljujući svetu da Putin planira da izvrši invaziju, Putin sada može da osramoti Bajdena tako što neće izvršiti invaziju i okriviti Zapad što je tukao u’ratne bubnjeve’. Uzmite to, gospodine Putine. Osramotite mog predsednika! (Mala cena za izbegavanje rata)“, dodao je on.

Ranije ovog meseca, američki i britanski zvaničnici su naveli 15. ili 16. februar kao verovatan datum početka ruske invazije na Ukrajinu. Kada se invazija nije dogodila, zvaničnici Kremlja su brzo ismejali Vašington zbog iznetog predviđanja.

„15. februar 2022. ući će u istoriju kao dan kada je zapadna ratna propaganda podbacila“, rekla je preko društvenih mreža Marija Zaharova, borbena portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

„Poniženi su i poraženi bez ijednog metka“, dodala je ona.

„Želela bih da pitam“, napisala je kasnije, „da li američki i britanski izvori dezinformacija… mogu da objave raspored naših predstojećih invazija za ovu godinu? Želeo bih da isplaniram svoj odmor“.

Kremlj je dosledno negirao da planira invaziju na Ukrajinu i optužio je zapadne lidere da podstiču „histeriju“. Mediji kojima upravlja Kremlj govore svojoj domaćoj ruskoj publici da NATO podstiče uzbunu i radi na oblikovanju lažnog izgovora za napad na Rusiju.

Druge zapadne diplomate kažu da je ismevanje vredno izdržati, ako spreči Putina da naredi ponovnu invaziju na Ukrajinu ili poremeti njegove planove za napad.

„Mislim da su Bajden i njegov tim dobro radili na tome i vodili informacioni rat koji je sigurno iznenadio Kremlj“, rekao je visoki diplomata UN-a za Glas Amerike pod uslovom da ostane anoniman.

„Bilo je fascinantno posmatrati napred-nazad: Vašington je bio okrenut napred i anticipirajući i brzo se suprotstavio ruskim dezinformacijama. I sumnjam da su poremetili neke planove Kremlja tako što su ih rano istakli“, dodao je on.

On je naveo brzo prozivanje Rusije nakon što je Kremlj prošle nedelje rekao da povlači snage sa ukrajinskih granica. Zvaničnicima SAD i NATO-a pomogli su nezavisni komercijalni satelitski nadzor i kompanije za posmatranje Zemlje, kao što je Makar, da deleći fotografije sa međunarodnim medijima okarakterišu povlačenje kao prevaru u sklopu koje je planirano jačanje ruske vojske.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, međutim, bio kritičan prema vašingtonskoj taktici informisanja, a ranije prošle nedelje se distancirao od američkih i britanskih upozorenja o neposrednoj invaziji, što zaoštrava odnose Kijeva sa Vašingtonom. On je takođe donekle ismejao zapadna predviđanja, rekavši u nacionalnoj emisiji: „Rečeno nam je da će ruska invazija početi 16. februara. Stoga izjavljujem da će ovaj dan biti dan jedinstva u Ukrajini“.

To nije bio prvi put da se Zelenski razlikuje od NATO od početka krize. Povremeno je raskol izgledao nezgodno, s obzirom na to da Kijev zavisi od vojne pomoći i dilomatske podrške Zapada, i tražio je da se nove i kaznene zapadne sankcije uvedu sada, a ne posle invazije, kažu analitičari.

Zelenski se vratio na zloslutna predviđanja Zapada na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, požalivši se potpredsednici SAD Kamali Haris na učestalost ozbiljnih upozorenja, rekavši da ta taktika šteti ukrajinskoj ekonomiji i rizikuje da demorališe Ukrajince.

Američki državni sekretar Entoni Blinken se ne izvinjava zbog toga kako se Vašington takmiči sa Rusijom u informacionom ratu.

On je novinarima u nedelju rekao: „Veoma smo sigurni u informacije koje imamo. I kao što sam rekao pre neki dan u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, shvatam da smo u prošlosti ponekad izlazili sa informacijama koje su se pokazale netačnim. Veoma smo sigurni u informacije koje imamo i iznosimo ih ne da bismo započeli rat, već da bismo sprečili rat – rat koji nije ni u čijem interesu“.

Neki bivši i sadašnji zvaničnici zapadnih obaveštajnih službi zabrinuti su zbog objavljivanja sirovih obaveštajnih procena u realnom vremenu, govoreći da će, ako se predviđanja ne ostvare, javnost zaključiti da su špijuni pogrešili, izgubiti veru u njih i odbaciti pouzdanost obaveštajnih podataka, iako je ustvari otkrivanje možda sprečilo da se nešto dogodi.

Američke i britanske obaveštajne agencije ostaju pod senkom zbog svojih netačnih procena koliko je Iračanin Sadam Husein bio blizu pravljenju nuklearne bombe i skrivanju i razvoju oružja za masovno uništenje. Te procene su iskoristili Vašington i London delimično da opravdaju invaziju na Irak i čuveno su ih citirale tadašnje SAD. Državni sekretar Kolin Pauel u prezentaciji u UN u februaru 2003.

Bez obzira na to, Blinken stoji iza obaveštajnih podataka koje administracija dobija, rekavši da su scenariji koje su iznele američke obaveštajne agencije ubedljive.