Medijsko informacijska pismenost

Da bismo odgovorili na pitanje zašto nam je medijska i digitalna pismenost neophodna, moramo da pođemo od pretpostavke kakvo nam je obrazovanje potrebno za XXI vek koji je obeležen tzv. četvrtom – digitalnom revolucijom. Ono što je u XX veku smatrano pismenošću (sposobnost čitanja, pisanja i računanja) ne zadovoljava elementarne uslove za uključivanje pojedinca u savremene društvene tokove. Ciljevi obrazovanja su, usled brzih promena, mnogo komplikovaniji danas nego što su bili u prošlosti. Savremeni čovek mora da bude sposoban da drži korak sa novim znanjima i da ih povezuje i kritički procenjuje; upravlja brzim protokom i informacija i da ih pažljivo odabere; brzo i efikasno prelazi sa jedne vrste proizvoda i usluga na drugu; radi u različitim okruženjima; toleriše i poštuje razlike među pojedincima i grupama i koristi ih kao prednosti.

Razlozi za razvijanje nove obrazovne paradigme su, dakle, brojni, a u prvom redu se polazi od činjenice da se informacije svakodnevno uvećavaju i da znanje više nije samo akademsko skladištenje podataka u „ličnu memoriju”, već mora da bude primenjivo i dostupno.

Dalje, granice među disciplinama postaju sve poroznije, a priprema učenika za svet „odraslih“ i svet rada koji je dinamičan i nepoznat/nepredvidiv, predstavlja imperativ za sve učesnike obrazovnovaspitnog procesa.

Savremen pristup procesu nastave i učenja polazi od stava da se znanje ne može dati, niti direktno preneti u unapred formiranom i definisanom obliku, čime se umnogome menja ulogu nastavnika i otvaraju se nove mogućnosti za učenike.

U „Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja” postavljeni su opšti ishodi obrazovanja i vaspitanja koji propisuju da učenik/učenica treba da bude sposoban da: „izrazi i tumači ideje, misli, osećanja, činjenice i stavove u usmenoj i pisanoj formi; prikuplja, analizira i kritički procenjuje informacije; koristi srpski jezik, odnosno jezik nacionalne manjine i strani jezik; koristi naučna i tehnološka znanja; radi efikasno sa drugima kao član tima; zna kako da uči; ume da razlikuje činjenice od interpretacija; primenjuje matematičko mišljenje u cilju rešavanja problema u svakodnevnom životu; koristi digitalne tehnologije; odgovorno i efikasno upravlja svojim aktivnostima; konstruktivno učestvuje u svim oblicima društvenog života; poštuje ljudska prava i slobode; prihvata promene, preuzima odgovornost i ima preduzetnički pristup; ima svest o sopstvenoj kulturi i raznolikosti kultura.” Zakon dalje propisuje da se „ostvarivanje ishoda obezbeđuje ukupnim obrazovno-vaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja i vaspitanja, kroz sve oblike, načine i sadržaje rada”.

Ostaje otvoreno pitanje koliko su škole i nastavnici zaista „opremljeni” da svoje učenike dovedu do ovako visoko postignutih ishoda. Ipak, razvijanje kritičkog mišljenja koje je neophodno za medijsku i digitalnu pismenost u poslednjih nekoliko godina „ulazi” u obrazovni sistem Republike Srbije zahvaljujući, pre svega, izbornim programima koji su multidisciplinarni i projektno orijentisani. Istini za volju, nastavnici su suočeni sa potpuno novim pristupom za koji nisu pripremljeni jer često ceo nastavni proces posmatraju kroz svoju naučno-stručnu oblast.

U poslednje četiri godine, a na osnovu smernica UNESCO za medijsku pismenost, u gimnazije je uveden izborni program „Jezik, mediji i kultura” koji je prema podacima Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najpopularniji izborni program. U prvoj godini učenja teme su: Javni nastup (neki od preporučenih sadržaja su: Šta javni nastup čini uspešnim? Saveti za uspešan javni nastup.Verbalna i neverbalna komunikacija u javnim nastupima. Asertivna komunikacija. Izraz i stil govornika. Savremene tehnike u javnim nastupima. Efekat svetlosti i zvuka na ubedljivost nastupa. Poznati govornici današnjice. Javni nastupi u medijima. Moć uticaja na slušaoce javnog nastupa. Manipulacija. Motivacioni govornici. Konfrontiranje, sukob mišljenja, zagovaranje i pregovaranje u javnim nastupima. Javni nastupi nekad i sad. Poznati govornici u prošlosti. Dikcija, estetika i kultura u javnim nastupima. Trema u javnim nastupima i način njenog prevazilaženja); Kreatori i primaoci medijskih poruka (Mediji kao sredstvo informisanja, obrazovanja, zabave, širenja kulture, manipulacije. Predstavljanje dece i mladih u medijima, njihova upotreba i zloupotreba. Medijske poruke. Stereotipi. Diskriminacija. Lažne vesti. Manipulacija. Senzacionalizam u medijima. Ugrožavanje privatnosti ljudi radi dobijanja ekskluzivnih vesti. Kultura i nekultura u medijima. Govor mržnje u medijima. Sloboda govora – upotreba i zloupotreba, zakonska regulativa. Kreiranje medijskog sadržaja. Odgovornost i moralnost. Moć uticaja i ograničenja različitih medija. Mediji – faktor formiranja ili praćenja ukusa javnosti? Budućnost medija) i Vrednosti (Komercijalni sadržaji u različitim medijima: reklame, skrivene poruke, poruke koje su namenjene emocijama, plasiranje robe, sadržaja, stilova života, ideja, skrivene poruke u svakodnevnom životu; vrednovanje poruka uz pomoć različitih izvora. Vrednosti u kulturi. Kič i šund, sa stanovišta učenika). U drugoj godini učenja teme su: Mediji i zabava, Amaterska kultura i kreativni aktivizam i Identitet u digitalnom okruženju (a predlozi projekata brojni).

Slobodna nastavna aktivnost „Medijska pismenost” od ove školske godine je ponuđena učenicima petog ili šestog razreda osnovne škole. Uvode se pojmovi medija (učenicima se preporučuje da vode beleške o jednom medijskom danu i svim medijima koje su koristili), uočava se da su medijiske poruke konstrukti stvarnosti, a zatim se, u skladu sa uzrastom, izabrane poruke dekonstruišu, istražuje se oglašavanje u medijima, razgovara se o mobilnim platformama i pretraživanju na internetu, ali i o bezbednosti u digitalnom okruženju. Sve aktivnosti su interaktivne i zamišljene kao mali projekti koji treba da pospeše veštinu rešavanja problema, timski rad i saradnju, ali i samostalno istraživanje.

Svi ovi programi čine novinu u obrazovnom sistemu RS. Kako bi nastavnicima pomogao u realizaciji zahtevnih interdisciplinarnih tema, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja je uz pomoć Ambasade SAD u Beogradu kreirao onlajn obuku „Naši učenici u svetu kritičkog mišljenja i medijske pismenosti”, koja je akreditovana kao obuka od nacionalnog značaja. Priručnik o medijskoj pismenosti dostupan je svim korisnicima na sajtu Zavoda.

Najzad, pomeranje fokusa sa „društva znanja” na „društvo koje uči” jeste jedan od koncepata koji predstavljaju obrazovnu filozofiju UNESCO i OECD. U dokumentu „Informaciona i medijska pismenost – Smernice za politiku i strategiju” UNESCO ističe: “Dodatne razlike će nastati između onih koji imaju i onih koji nemaju sposobnost da pronađu, analiziraju i kritički vrednuju i primene informacije i medijski sadržaj u donošenju odluka.”

Svi ključni činioci obrazovnog sistema u Srbiji bi trebalo da osveste, prihvate i primene ovu istinu.

Dejana Milijić Subić, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja