Veran Matić – Tanja

Upravni odbor Fondacije „Tanja Petrović“ ove godine nagradu je dodelio Borisu Miljkoviću, svrstavši ga u red dosadašnjih laureata koji se tokom cele karijere bore za veću vidljivost kulture u medijima, što je bila Tanjina životna misija. Nemoguća misija? Ne bih rekao. Bar ne u onome što smo svi zajedno prošli sa Tanjom tokom  njenog angažmana na Radiju B 92 i u Samizdatu B 92.

Tanja je kao tinejdžerka bila mlada voditeljska zvezda radija Studio B. Često smo se sretali na hodnicima na poslednjem spratu Beograđanke, gde smo svakodnevno gostovali kao „Ritam srca“. Vremenom je Radio B 92 postao logičan sledeći korak u njenoj profesionalnoj karijeri, tako da smo godinama blisko sarađivali na petom spratu Doma omladine i u „izbegličkim“ lokacijama poput „Beograđanke“ i u dvorišnoj zgradi u ulici Svetozara Markovića gde smo dočekali Peti oktobar.

Sva ta mesta pokazala su neuništivost duha Radija B 92. Onog duha koji su činili i svojevrsni antipodi koji su bili na programu ili su se gurali u uskim hodnicima i prostorijama stvarajući atmosferu koju dočaravaju fotografije koje, kao po pravilu, isplivavaju kada nas napuštaju akteri tih neverovatnih kadrova koji su uhvatili jedno vreme. I jednu ideju.

Tu ideju sprovodila je u delo i Tanja Petrović kao urednica kulturnog radijskog programa do 2001. godine i Samizdata B 92 do 2006. godine. U međuvremenu je bila gradska sekretarka za kulturu, dok je nakon napuštanja B 92 postala urednica Politikinih onlajn izdanja.

Pamtim da su nas Tanjina izbivanja iz B 92 lišila njenog znanja, iskustva, godspotstvenog držanja, divnog radijskog glasa i uredničke umešnosti da pomiri sujete aktera ovdašnje umetničke i kulturne scene. Sve je rešavala akademski mirno, bez povišenih tonova nasuprot energiji i emocijama koju su sa sobom nosile koleginice i kolege iz drugih redakcija B 92 koji se nisu libili da ih dele sa svima na spratu ili u zgradi. Tanja se uvek držala srednje struje i  takvim stavom bila antipod  B 92 revolucionarima.

Takav je bio način njene borbe tokom celog života. Nikoga nije opterećivala svojom patnjom zbog bolesti koja ju je prerano odnela u 46. godini svrstajući je u vanvremensku „B 92 kuću slavnih“, u Nebesku B 92 redakciju.

Zato je nagrada koja nosi njeno ime i koja se se svake godine dodeljuje važan presedan. Ona pokazuje da neke bitke i dalje traju i da su vredne truda bez obzira što se vode na kulturno-medijskom polju. Da nam je više kulture, više Tanja i dobitnika njene nagrade, gde bi nam bio kraj…