Kako novinari nesvesno pomažu nasilnicima

U subotu je ubijena žena iz Vranja, a povređene su i ćerke, jedna maloletna. Ovo je četvrti femicid od početka godine prema izveštavanju medija, a zvanična javno dostupna državna statistika o broju femicida ne postoji, niti Nadzorno telo za njegovo praćenje koje bi analiziralo svaki slučaj i utvrdilo zašto sistem nije uspeo da zaštiti žene.

Femicid, ili rodno motivisano ubistvo je zločin iz mržnje prema ženama, proizilazi iz stava da je žena vlasništvo muškarca, ova ubistva su uglavnom brutalna a svake godine u Srbiji bude ubijeno oko 30-ak žena.

Uloga medija jeste da o ovakvim temama etički izveštava i ne poseže za senzacionalizom, a ono što smo u praksi videli jeste da su pojedini mediji u konkretnom slučaju objavlili puno ime i prezime žrtve i osumnjičenog, kao i da su uzimali izjave članova porodice i dece i izneli detalje slučaja koji nisu od javnog značaja a na taj način doprinose sekundarnoj viktimizaciji preživelih i pritom krše Kodeks novinara Srbije jer su otrkrili identitet osumnjičenog a time i članova porodice.

Ne poznajem novinarku ili novinara koji na ovaj način voli da izveštava, te je odgovornost takođe i na urednicima koji to od njih traže, ali i na njima samima da se pobune i izaberu etičko izveštavanje ispred klikova.

U Kodeksu se navodi da ukoliko žrtva nekog krivičnog dela pristane na razgovor, novinar ne sme da na osnovu tog razgovora otkrije identitet žrtve ili eventualnog počinioca.

Nepotrebno je iznositi okolnosti u kojima se nasilje desilo, jer se ono ne može opravdati zloupotrebom alkohola ili “ljubomorom”, uzrok je uvek nejednak odnos moći između muškarca i žene, a nasilnik svesno bira nasilje kao metod kontrole.

“Novinari moraju da budu svesni moći medija i posledica svog načina izveštavanja, kako po širu javnost, tako i po osobe o kojima izveštavaju.”

Najrizičniji trenuci za ženu su kada prijavi nasilje ili odluči da ode, zato je pre svega bitno da se ženi omogući bezbedan izlazak iz nasilja. Ohrabrujem žene da se prvenstveno obrate nevladinim ženskim organizacijama koje se bave specijijalističkom podrškom ženama sa iskustvom nasilja i da u saradnji sa njima naprave bezbedan plan izlaska iz situacije u kojoj se nalaze.

Prema pisanju medija, žrtva je prethodno prijavila nasilje, a zatim povukla prijavu i to ne znači da je odgovornost za ishod koji je usledio na njoj!

Žrtve neretko povlače prijave iz straha da će nasilje eksalirati, zbog nedostatka podrške i nepoverenja u institucije, razlozi mogu biti brojni a na institucijama jeste odgovornost da urade procenu rizika, individualni bezbednosni plan i da žrtvi na vreme pruže adekvatnu zaštitu, a uloga medija jeste da etički izveštava i ne demorališe druge žene i devojke koje mogu odustati od prijave iz straha da će mediji senzacionalistički izveštavati o njihovom slučaju, da će biti izložene riziku od ponavljanja nasilja i osude šire zajednice ukoliko na neki način otkriju njihov identitet.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić je u vezi ovog slučaja pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Centra za socijalni rad Vranje i MUP-a, prema pisanju Večernjih Novosti tražio je od Centra da ga obavesti da li je bio upoznat sa situacijom u ovoj porodici, da li je bilo prijava za nasilje i da li je Centar preduzeo određene mere kako bi se pružila adekvatna podrška i zaštita porodici.

Mediji imaju ključnu ulogu u prevenciji i edukaciji o rodno zasnovanom nasilju i upućujem da ukoliko postoje bilo kakve dileme konsultuju Smernice za medijsko izveštavanje o nasilju prema ženama. Takođe, mogu da koriste i besplatnu bazu fotografija koje su pripremile Novinarke protiv nasilja nad ženama koje neće obeshrabriti preživele da nasilje prijave.

Podsećam da je važno da žene znaju da nisu krive za nasilje, da je odgovornost za nasilje uvek na nasilniku koji ima izbora da nasilje ne čini. Pozivam žene sa iskustvom nasilja da se jave ženskim nevladinim organizacija koje mogu da pozovu i anonimno, da podele svoje iskustvo i da se informišu o  načinima bezbednog izlaska iz nasilja.

Besplatnu psihološku podršku, pravnu pomoć i savete žene sa iskustvom nasilja mogu dobiti pozivanjem na broj SOS telefona Vranje 0800/001-017.